Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну

Драгана Бошковић

16. 12. 2024. у 06:45

У МУЗИЧКО-ПОЕТСКОЈ жанр слици, позоришној верзији снимања романтично-хумористичног немог филма Чарлија Чаплина "Светла велеграда" (1931), кореограф Амалија Бенет, редитељ Никита Миливојевић и композитор Теодорос Оикономоу су замрзли у сценском времену харизму највећег малог човека у историји кинематографије.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну

То је, вероватно, била и намера аутора који су (у сарадњи са Националним театром из Атине) уприличили виртуозни мјузикл, са елементима певања и поезије, у славу безвременог Чаплиновог духа.

Тачно је да у овој представи нема "драме", снимање "Светла велеграда" је оквир за омаж незаборавном човечуљку у превеликим ципелама, са полуцилиндром на глави, који запада у нерешиве проблеме због свог узалудног настојања да надмаши себе... Срећом је заобиђена намера да се од заувек запамћеног поетичног, тужно-смешног хумора Чаплиновог филмског јунака и његових догодовштина насилно сачини драмски конфликт, да би се тема и постављање представе оправдали. То заиста не би било примерено, нарочито зато што се унутар епизода из поменутог немог филма већ налазе и тема, и порука, коју велики Чаплин хоће да пошаље. Мали човек побеђује и капитализам, и "амерички сан" својим великим срцем и упорношћу, са којом, на пример, воли слепу цвећарку, или побеђује (себе) у немогућој ситуацији бокс меча...

Бенетова и Миливојевић су акценат овог омажа ставили на виртуозност, са којом гости из Атине - главни актер, Прокопис Агатоклеос, композитор и кавијатуриста Теодорос Оикономоу, сценограф Стаматина Тзока, дизајнер светла Кристина Танасоула, али и "наши", Стефан Радоњић, Мина Ненадовић, Милорад Дамјановић, Весна Чипчић, Вукашин Јовановић, Станислава Николић, Иван Заблаћански и Милош Лазаров... прате у стопу, својим надахнућем, гостујуће мајсторе. Костим Јелене Стокуће је изврстан, у епохи и гламуру, а одлични су и сви остали учесници ове лепоте покрета, игре, духа и поезије (стихови су Ставроса Ставроа), док позоришним језиком понављају причу о непобедивости духа, реконструкцијом снимања немог филма, са свим закулисним догађањима, свима знаним...

Представа "Чарли Чаплин, светла велеграда" је и својеврстан целовечерњи клавирски концерт композитора и (уживо) пијанисте Теодороса Оикономуа, који, као што је ред, прати на клавиру радњу немог филма, дајући му ритам и емоцију. Звуци које, уместо дијалога, испуштају јунаци, одлично се уклапају у убрзање филмског слепстика, а у томе је ненадмашан и прави хит откриће у овој представи млади глумац Вукашин Јовановић - у женској улози, али и као батлер који изврсно пева. Такође, млада глумица Мина Ненадовић, свежа је сценска појава, како у својој изражајној глуми, тако и у балетском сценском покрету. Сам Чарли Чаплин, у интерпретацији чудесног Прокописа Агатоклеуса, ни у једном тренутку није био ни карикатуралан, ни илустративан, живео је на сцени БДП стварни, истинити живот и стварао магију, по којој је Чаплин заувек остао најбољи и јединствен.

Лепота је позоришни квалитет, који понекад успева да замени чак и аристотеловске драмске захтеве.