ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Крчаг је опет цео

НАРОДНО позориште Републике Српске наставља да у свом репертоару мапира најмаркантније симболе пропадања наше цивилизације, било да се тичу менталитетских мана ("Госпођица"), или глобалне куге, корупције и безвлашћа ("Разбијени крчаг").

фото приватна архива

Текст Хајнриха фон Клајста написан је у деветнаестом веку, али је, у адаптацији и режији Татјане Мандић Ригонат, савремен. Фон Клајстов иронични поглед на живот у овој "веселој игри" (писао анегдоте, убио се, са пријатељицом, у 34. години) редитељка је унапредила још једним степеном, обликујући "Разбијени крчаг" као сатиру, убојиту и болну. На самом крају представе, која се догађа у дерутној судници - где сеоски судија Адам (Александар Стојковић) ни перику не може да нађе, присиљен доласком Валтера, судског саветника (Љубиша Савановић) да суди - Грета, слушкиња, коју је редитељка додала Клајстовом оригиналу, паничним криком пита, где је правда?! Публика се грохотом смеје, а судија Адам, иако проказан и рашчињен, са галерије се, као диктатор, окупан медијским светлом, савремено одевен, подсмева том крику... Колико је Фон Клајст унео комедије у срамотну судску форензику, којом постаје јасно да је сам судија Адам сексуални преступник над младом Евом (Тара Јованић), толико је она, на том таласу, и преживела векове и стигла, после много играња свуда, у Бањалуку, где је задобила корону вечног трајања, вампирског бала, лажне правде и истраге која нема исход у осуди, него остаје метафора надвладавања личне користи над очигледном истином. Грета је у наше доба унела нови импулс, протест потлачених, невидљивих и ућутканих, непознат ранијим интерпретацијама овог савршено компонованог, субверзивног подсмеха општој судској корупцији. Идеја правде, у тумачењу "Разбијеног крчага" Татјане Мандић Ригонат је постала самоникли ентитет, који има способност да варира од злочина до праведности, подложан личном тумачењу оног који је на власти. То је очигледно у игри судског севетника Валтера, који у одличној драмској трансверзали Љубише Савановића, окреће точак правде ка гротескном принципу перпетуум мобиле, што ће друштво кроз векове потврђивати и, почесто, прећуткивати. Савановић изврсно симболизује смртоносну владавину медија данас, изврћући истину по свом нахођењу, свестан непостојања казне. Писар Лихт (Борис Шавија) ће у тренутку прескочити своју савест, постављен на место судије Адама... Стојковић, Савановић и Шавија, тролист је глумаца који су делове "Разбијеног крчага" (који је Ева испустила, бранећи се) саставили у беспрекорни инструмент за тачно препознавање лажног морала политичке моћи и беспомоћности жртве, која за аргумент има само голу истину. Слађана Зрнић (гђа Бригита) и Милка Брђанин (гђа Марта Рул), као и Владимир Ђорђевић (Фајт Тимпел) су, својим моћним искуством, у правој мери подржали ко(с)мичку фарсичност истине као такве.

Фото НП Републике Српске

Младе снаге (Тара Јованић, Ана Винчић и Илија Ивановић), којима су редитељка и Народно позориште Републике Српске дали ретку шансу да својом свежом енергијом оживе ликове који носе саму суштину Клајстовог крика, искористили су је импресивно, у потпуности.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну

16. 12. 2024. у 06:45

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Терање на комедију

09. 12. 2024. у 08:30

Додатак Култура

0 4

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

27. 11. 2024. у 07:45

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јуначко с(трпљење)

22. 11. 2024. у 06:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације