ИЗЕТБЕГОВИЋ ЖЕЛЕО ПАНИСЛАМСКИ РАТ: Како је Сукоб у БиХ дешифрован захваљујући књизи "Алија: улема или балија" (ФОТО)

ИСЛАМИСТА Алија Изетбеговић, ратни вођа босанскохерцеговачких муслимана је за "разлику од ветерана из комунистичког времена, попут Кучана, Туђмана, Глигорова, Булатовића, Милошевића био дебитант у свакој, поготово високој политици".

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Док су ови "били типични транзициони политичари формирани у бившем комунистичком режиму и ухватили прикључак са посткомунистичким национализмом, он је био "човек са друге планете", антикомуниста и исламиста.

Антикомуниста који је посткомунизам видео не у западном капитализму, него у блискоисточном исламизму", указују угледни научници проф. др Ненад Кецмановић и проф. др Дарко Танасковић у својој књизи "Алија: улема или балија" коју је управо објавила "Лагуна".

Интригантно име дела одговара једнако интригантној личности Изетбеговића кога су верни следбеници следили као исламског "учењака" -улему, док су га и многи муслимански интелектуалци сматрали бескарактерним примитивцем - балијом.

Реч је о студији која се бави околностима у којима је опскурни локални исламиста дошао до моћи којом је на простору југословенске републике Босне и Херцеговине покренуо исламску револуцију под изговором рата за "грађанску Босну" и "демократске вредности".

фото: Лагуна

- Алијина истрајна борба против комунистичког једноумља препоручила га је онима који су деведесетих година 20. века на Западу подржавали босанско-херцеговачке муслимане у разбијању југославије у грађанском рату у БиХ. Овог босанског (пан)исламисту прогласили су за шампиона демократије и грађанске толеранције, без обзира на реалну неспојивост концепта демократије са његовим визијама преуређивања света на исламски начин - указују др Кецмановић и др Танасковић.

Књига "Алија:улема или балија" је студија случаја која открива потомка српске породице Живковић која је прешла у ислам и по свој прилици се тешко огрешила о православне сународнике јер већ на самом почетку Првог српског устанака побегла у Босну. То наслеђе расцепљеног идентитета је створило личност оптерећену комплексима и мржњом према сународницима Србима. Решење је још током Другог светског рата видео у прикључивању "Младим муслиманима" босанском огранку египатске панисламистичке организације "Муслиманска браћа" чији је циљ била ума - светска верска исламска држава, у којој би сви били само муслимани што би избрисало горка породична сећања.

Ненад Кецмановић, Фото Танјуг

После рата је због тог ангажмана провео неколико година у затвору али је, указују аутори, остао познат само у кругу исламиста. Њима је наменио и своју панимисламистичку књигу "Исламска декларација" коју је објавио 1970. и  због које је 1984. завршио на суду.

У том памфлету, његовој верзији исламистичког "Мајн кампфа" он је написао: "Кад човјек нешто фанатично воли и цијени, у конкретном случају Ислам сам, онда га боли и вријеђа кад неко то омаловажава, исмијава, напада и уништава. А с оним који напада и вријеђа ислам, дакле и мене напада и вријеђа, не могу никако остати у пријатељским односима. Ја га морам само мрзити и борити се против њега докле год он буде тако радио! Па макар он и не радио ништа против нас, само то што је он такав довољно је да међу нама нема пријатељства и друговања, јер неммамо додирних тачака, немамо о чему разговарати... два смо табора који се не могу измирити ни споразумјети... два смо свијета који један други искључује... исламски препород не може започети без вјерске, али се не може успјешно наставити и довршити без политичке револуције".

Др Дарко Танасковић

Због "Исламске декларације" Изетбеговић је осуђен на вишегодишњи затвор, чиме је стекао ореол мученика за веру међу исламистима, а на робији је почео и регрутацију будућих џихадиста. Аутори указују на Изетбеговићеве изјаве да му је робија "била велика школа" и да се за разлику од осталих политичких осуђеника није издвајао од криминалаца, већ напротив, да се дружио са њима. Методе придобијања војника исламизма у затворима већ су биле разрађене и Алија је по већ уходаном рецепту ограничене криминалне умове "просветилио" џихадистичким причама, што објашњава зашто су његови први увојници у рату у БиХ били овејани криминалци.

- Робијање је за Алију Изетбеговића, касније као муслиманског лидера, био кључни критеријум у одабиру сарадника од највишег поверења за обављање политичких и других дужности у партији и држави. Тзв. робијашка халка (робијашки круг) била је језгро његове власти. Кад му је Адил Зулфикарпашић замерио због такве праксе Алија му је одоговорио: "Имај у виду да они координирају хиљаду џамија по Босни, а то су наше партијске ћелије које добијају изборе".

Књига "Алија" је превазишла биографију Изетбеговића, она је биографија времена у коме је бескрупулозни мајстор обмане постао господар рата у који је без трунке гриже савести гурнуо свој народ, али не ради "независне и демократске БиХ" већ са дугорочним циљем остварења исламске уме.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Све остало је било у тој функцији, и босански муслимани као део уме, и партија СДА, и дражава БиХ били су само поседујући инструменти у остварењу заједнице која би ујединила све муслимане у свету, и читав свет учинила исламским... И све што је чинио на путу ка том циљу, кетмански се претварајући од анационалног верника у националисту, од националисте у грађанисту, од доброћудног старца у суровог ратника, и када је варао и када је лагао... Алах је био био једина мера и критеријум његовог понашања и делања, а не овоземаљски морал, принципи и вредности - закључују аутори.

ТЕЛЕДИРИГОВАН ДА УНИШТИ

ОВА књига нам отвара лик Алије Изетбеговића у огромном спектру где доминирају сивило његових уверења, слабост карактера и начин на који је био теледиригован из срца колонијалног Запада, каже прослављени редитељ Емир Кустирица:

- Човек са лажно замишљеном фацом до краја је у себи исцрпио ужас празнине чије последице ће дуго плаћати његови сународници. Ненад Кецмановић и Дарко Танасковић су написали важну и занимљиву књигу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације