"ТОПЛИНА ЉУДИ У СРБИЈИ МИ ЈЕ У СРЦУ": Ексклузивно - Трејси Шевалије за "Новости"

ПРЕ четврт века, Трејси Шевалије створила је незаборавну девојку са бисерном минђушом, јунакињу истоименог романа који је заузео место међу књижевним класицима и по коме је снимљен филм, награђен са три Оскара.

FOTO: Promo

Славна британска списатељица је после успеха ове књиге наставила да ниже бестселере - "Пали анђели", "Дама и једнорог", "Изузетна створења", "Плодови на ветру"... Њен најновији роман "Острво стакла", који је недавно објавила "Лагуна", доноси причу о венецијанској породици дувача стакла и отреситој Орсоли Росо, чија страст за израдом стаклених перли помера границе у свету где су жене ретко присутне у том занату.

У ексклузивном разговору за "Новости", Шевалијеова открива шта је то што Венецију чини магичном, шта је инспирисало да се Орсола нађе у центру њеног новог дела, као и зашто воли Србију. Каже да највише ужива у шетњи по селу, баштованству, шивењу, кувању и, наравно, читању. Указује и да књижевни критичари нису погрешили када су нови роман прогласили њеним најамбициознијим делом до сада.

- Слажем се, мислим да "Острво стакла" јесте мој најамбициознији роман - искрена је Трејси Шевалије. - Овај роман обухвата пет векова венецијанске историје, бави се језиком и простором који нису део мог света, и експериментише с временом на начин који није уобичајен. Писање је захтевало много истраживања и труда, али ми је било важно да све то читаоци не примете. Надам се да они неће уочити сав мој труд, јер желим да се опусте и уживају док читају.

FOTO: Promo

о У чему се главна јунакиња Орсола Росо разликује од ваших претходних хероина?

- Од почетка сам желела да испратим живот жене која се посветила уметности стакларства. Орсола је брзо заживела у мом уму, нарочито када сам замислила породицу Росо и пронашла Орсолино место у њој. Она се бори за признање своје породице од тренутка када је брат Марко гурне у канал. Тај конфликт покреће читав роман, јер Орсола се бори да стекне поштовање своје породице. Она је тврдоглава и креативна, по томе је слична мојим другим јунакињама, али је, можда, мало гласнија и упорнија.

о Венецију сте приказали као магичну и ванвременску. Да ли је било тешко сместити причу која покрива пет векова у овај град?

- Било је изузетно изазовно имати сву ту историју у глави. Венеција је град с богатом и комплексном историјом и морала сам веома пажљиво да изаберем на које аспекте ћу се фокусирати. Неке епизоде су се саме наметнуле - куга или Наполеоново освајање града. Друге су биле мање познате, као прича како је венецијанска уметница стакла Марија Баровијер измислила посебну перлу или како су Аустријанци изградили мост који повезује Венецију са копном.

о Венеција је муза многим уметницима и писцима, а шта овај град значи за вас?

- За мене је Венеција најлепши град који сам икада посетила. Нема другог таквог места, саграђеног на води, пуног мрачних пролаза. Нема места где се губите у простору и времену као у Венецији. То је магичан осећај.

о Радња романа протеже се кроз векове, а ликови не старе. Који су били изазови комбиновања историјских чињеница и безвремености?

- Идеја да ликови не старе истим темпом као остатак света била је, могло би се рећи, лукава, али и ризична. Смешно је, али на неки начин магија Венеције ме је навела да то схватим као најприроднију ствар, тако да уопште нисам бринула док сам писала прву верзију романа. Тек кад сам рукопис показала уредницима и кад су они упитали: "Чекајте, шта? Зашто нису сви мртви?!" - схватила сам да морам помоћи читаоцима да разумеју шта радим. Прекомпоновање романа је било изазовно. Потпуно је нелогично да време у Венецији може тећи другачије него у осталим деловима света. Морала сам да будем логична унутар нелогичног. То је захтевало неку врсту прилагођавања, па и промену завршетка романа.

о Први пут користите магични реализам. Да ли је то прекретница у вашем стилу писања, или је специфично само за "Острво стакла"?

- Не верујем да ћу користити магични реализам поново на исти начин. Међутим, то не значи да нећу наставити да експериментишем.

о Укључивање стварних историјских личности попут уметнице Марије Баровијер и Ђакома Казанове даје аутентичност вашој причи...

- Обожавам да смештам стварне личности међу своје измишљене ликове. На тај начин и моји ликови добијају на животности, као да су заиста постојали.

о Познато је да је истраживање ваш омиљени део писања. Шта вас је највише изненадило током припреме за овај роман?

- Један од изненађујућих тренутака било је сазнање како је изгледала епидемија куге 1575. године. Баш тада смо били усред пандемије ковида. Открила сам да су Млеци радили многе исте ствари као ми - затварали радње, стављали људе у карантин, трагали за контактима. Такође, провела сам доста времена гледајући како се прави стакло, чак сам и сама покушала да правим перле и дувам у стакло. Рад са стаклом ме је фасцинирао, али сам тад схватила колико је то тежак и опасан посао. Била сам изненађена колико су вруће пећи које се користе за израду стакла. И помисао о близини тим пећима и растопљеном стаклу је застрашујућа.

о Колико има вас у вашим јунакињама?

- Сигурно има понешто од мене у свакој од њих. Верујем да сам сличнија тихим и суптилним јунакињама него оним гласним и импулсивним.

о Прошло је 25 година од када је "Девојка са бисерном минђушом" освојила срца милиона читалаца. Како је успех тог романа утицао на вашу каријеру?

- Имала сам среће јер је то "тиха" књига, а не очигледни бестселер. Људи воле слику "Девојка са бисерном минђушом", воле уметника Јоханеса Вермера, а и ја их волим. То ми је касније омогућило да пишем приче које можда на први поглед не изгледају комерцијално, али носе дубоку емотивну снагу. Читаоци ми верују да знам да нађем добру причу.

FOTO: Promo

о Кога бисте волели да упознате од својих ликова у стварном животу, да можете?

- Дефинитивно уметницу Марију Баровијер из "Острва стакла". Била је веома креативна у времену које није било наклоњено женама. Волела бих да сазнам како је размишљала, радила и каква је заиста била.

о Да ли је писање борба или ослобађање?

- Писање је истовремено и борба и ослобађање. Тешко је суочавати се са празном страницом сваки дан, али је, такође, невероватно задовољство стварати нове светове.

о Имате ли неку поруку за своје читаоце у Србији?

- Србија и Београд су ми остали у посебно лепом сећању. Било је то последње место које сам посетила пре него што је свет стао због пандемије. Дочекана сам срдачно, са мимозама и шљивовицом. Љубазност, топлина и гостопримство које сам у Србији доживела заувек ће ми остати у срцу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације