МОНА ЛИЗУ СЕЛЕ У ПОДРУМ? Директорка Лувра Лоранс де Кар алармира на лоше стање највећег музеја на свету

Лувр стари. Највећи музеј на свету пропада. Тако истиче његова директорка. Лоранс де Кар је забринута. Написала је писмо министарству културе. У тајном допису наводи шта све не ваља.

Фото: Горан Чворовић

Забрињавајућа је варијација температуре. Продире влага. То угрожава слике. Велика пирамида је негостољубива. Неки простори су у деградирајућем стању. Посета је превелика. Лани је било 8,7 милиона туриста. Популарност се враћа као бумеранг. Гужва је пред ремек делима. Људи немају где да се одморе и окрепе. Морају да се осмисле и ознаке.

То су мултипликација хаварија и тешка реланост стања. О њима говори мадам Де Кар. Стигло се до забрињавајућег старења. Све је испод међународних стандарда.

Посебно је на мети пирамида. Она је додата 1989. године. Била је предвиђена за четири до пет милиона туриста. Мислило се да ће примати двоструко мање него данас. Лоранс де Кар каже да је испод пирамиде лети вруће. Лоша је и њена акустика.

Ни Ђоконда није адекватно изложена. Огромна је гужва пред њом. Написи нису видно истакнути. Пред овом сликом дневно је тридесет хиљада људи. Колико и на стадиону на фудбалској утакмици. А Мона Лиза је само у једној соби, иако највећој.

Фото: АП

Директорка Лувра од министарке Рашиде Дати тражи да обавести председника Емануела Макрона. Он је тај аларм чуо. Обећао је да ће у уторак одржати говор у Лувру. Из председниковог окружења прихватају опомену. Музеју треба обнова. Тиме ће се, кажу, позабавити.

Да ли је Лувр у баш тако лошем стању? Они који га "бране", веле да није баш тако катастрофично. Ипак је реч о згради која има више векова. Неки кажу да је то и део шарма.

Туристи се шетају ходницима. На прелазу између соба се тискају. Где је тесно, дишу једни другима за врат. Жале се и на гужву у тоалетима. Кажу да нису увек чисти.

Фото: Горан Чворовић

Лувр би требало да буде један од симбола националног поноса. Тако у суштини и јесте. Ту су Мона Лиза, Милоска Венера, Свадба у Кани. Да би понос потрајао, треба га освежити.

Синдикати процењују да ће догодине бити 9.100.000 посетилаца. Потребна је дневна регулација. Иначе, доћи ће до потпуног закрчења. Заговара се и отварање још једног улаза. Сада сви пролазе испод пирамиде. То ствара несносне гужве. Редови су некада превише дугачки.

Лувр има чак 70 хиљада квадрата. Реновирање оволиког простора захтева огроман новац. Рачуна се на око петсто милиона евра. То би обухватало и изградњу новог простора. Постоје идеје о бушењу две подземне сале. Налазиле би се испод правоуганог трга унутар Музеја.

Фото: Горан Чворовић

Једна од ових просторија била би посвећена само Мона Лизи. Директорка Лоранс де Кар сматра да је данас пред Ђокондом тесно. Такође, и да посетиоци нису добро обавештени. Све би требало да буде другачије.

Има и оних који се не слажу. Сматрају да је Мона Лизи баш место усред музеја. Тако, кажу, привлачи туристе да виде и остала дела. Када је буду изместили, многи можда неће ни видети ништа друго осим Да Давинчијевог остварења.

Фото: Горан Чворовић

ОД ЗАМКА ДО МУЗЕЈА

Лувр  је настао на месту утврђења Филипа Августа из 1190. године. Франсоа Први је 1546. замак претворио у палату. Анри Четврти је 1594. спојио палате Лувр и Тиљери Катарине Медичи. Била је дуга 450 метара уз Сену. Луј Тринаести и Четрнаести су је проширили. Све је заустављено када је Луј Шеснести одабрао Версај. Палата је постала музеј 1793.

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације