КАД ИСТОРИЈА ЗАКУЦА НА ВРАТА: Редитељ Иван Вуковић поставља на сцену, у три дела, "Више од игре" у БДП

ГУЛИВЕР, Данилче, Костоломац, Лека Банкрот, Шпијун Буда, легендарни јунаци једне од најлепших серија серије 20. века, "Више од игре", поново ће оживети - овог пута на позоришној сцени.

Архива "Новости"

 У Београдском драмском позоришту почеле су пробе истоимене представе, која ће се попут серије приказивати у "наставцима"! Премијере су планиране током маја и то у три "епизоде", а на крају следи "бинџ", када ће све три представе бити изведене једна за другом. Како се најављује, биће то својеврсни омаж великанима нашег глумишта, као и писцу серије Слободану Стојановићу - поводом 25 година од његове смрти.

Култна серија емитована на Телевизији Београд 1977. године (у режији Здравка Шотре) и с подједнаким задовољством испраћена је у многим репризираним емитовањима. Прича о Градини, измишљеној србијанској варошици између два светска рата и ривалству локалних фудбалских клубова Грађански и Раднички, освајала је сваки пут, с истим симпатијама, велики телевизијски аудиторијум.

фото Д. Удовичић

- То је моје "љубавно писмо" Слободану. Био сам у контакту и са његовим сином, нашао сам много пишчевих приватних белешки, прочитао и друге његове приче, сценарија - каже редитељ Иван Вуковић. - Стојановић је једно време био уметнички директор баш Београдског драмског, веома је волео позориште. Говорио је да и када пише за телевизију замишља ону "кутију" као портал у театру... Све што радимо, желимо да буде посвета овом изузетном аутору. Иначе, од велике користи ми је и онај дивни, некадашњи часопис "ЈУ филм данас". У њему су се објављивани оригинални сценарији, ту сам пронашао и "Више од игре". Међу њима и две епизоде из наставка серије, које је Слободан почео да пише 2000. године. Нажалост убрзо је умро.

У овим епизодама, објашњава наш саговорник, је прича о Градини из 1956. (петнаст година касније), која прати шта се дешава са ликовима који су преживели ратна збивања. Од те две епизоде, никад виђене, настаће трећа представа на Црвеном крсту, а претходне две су из емитованих девет епизода.

фото Д.Удовичић

- Да подсетим, БДП је прошле године радио филмове у позоришту, као што су "Крамер против Крамера" или "Човек слон". Постојала је идеја да један већи пројекат буде и нека серија. Не знајући за то, позвао сам директора Југа Радивојевића и рекао да имам идеју за "Више од игре". Иначе, адаптацију је радио Ђорђе Косић, драматург који је већ добио Стеријину награду за "Успаванку за Алексију Рајчић". Спремали смо се темељно, целу годину дана. Овај трећи део чинио ми се готово немогућим: настојали смо да из Стојановићевих мотива извучемо шта се дешавало после рата, шта је то пошло наопако, где смо ми ту скренули... У свему, трудио сам да останем веран писцу.

А пишчев подвиг био је и сама чињеница да је у још "тврдо" социјалистичко време увео причу о грађанском друштву, његовим вредностима, блискости јунака без обзира на идеолошке разлике:

- Да подсетимо, серија је снимана 1975, а емитована две године касније. У међувремену, није могла да се приказује иако нико није објашњавао зашто. Слутило се, између осталог, и због лика Зорана Радмиловића, официра краљевске војске који храбро гине против Немаца, па је и то било проблем. И ко зна шта још...Стојановић је веома финим, ненаметљивим средствима успевао да "подвали" смисао и емоцију, а да вам не гура прст у око. Све гледате са благим осмехом, као што је случај и с његовим филмовима "Држање за ваздух" или "Идемо даље".

фото Архива "Новости"

Уз лични сентимент и повод (25 година од пишчеве смрти), редитељев мотив да ради је и чињеница да је Градина метафора сваког малог места у Србији, "које није баш функционално за свакодневни живот, али када се десе велике турбуленције, његови житељи најдивнији су на свету":

- Без обзира што, од дана до дана, тешко живе једни са другима, сувише емотивни и острашћени, када историја закуца на врата - они су увек изнад ње. "Више од игре" Слободан је давно писао, још млад, а оставио нам је изузетно модеран сценарио. Сетимо се само слике кад умире Лека Банкрот (Павле Вуисић) са шаком у шипку. Већ у следећој сцени Циганин плаче и пева: "Јебем те смрти у алава уста, оде Лека, оста варош пуста". Јер,Лека је свима њима, Циганинама, био кум. Дирљиво и прелепо...

И један од главних протагониста, Петар Божовић (у улози фудбалера, штампарског радника Данила) указивао је својевремено на све суптилне особености Стојановићог текста, истичући умеће да га ослободи "пропаганде и агитовања", показујући како "ликови у серији имају различита мишљења, али због тога нису у сукобу, нити се раздвајају" - уз опаску да он, лично, тако замишља демократију... А какав удео у свему има фудбал, објаснио је сам творац:

- Фудбал је више од игре - рекао је неким поводом Слободан Стојановић. - Фудбал је најзанимљивија друштвена појава. Намагнетисана фреска догађаја. Рефлекс животних осцилација. Фудбал је огледало. Нису то само играчи, већ је то цео град, цео живот у једном граду. На утакмици се не навија само за овај или онај клуб, већ се навија за ову или ону идеју. Фудбал је сфера где се испољавају не само навијачке страсти, већ је и политичка легитимација. Кроз фудбал се прати развој града, било ког. Али пошто сам ја растао у Пожаревцу, и пошто сам тамо сазнао за многе догодовштине из тих тридесетих година које описујем, из времена кад су се између Радничког и Грађанског испољавале не само фудбалске већ и политичке поларизације - имена су аутентична, али су и симболична.

фото Архива "Новости"

Какав је утицај (и утисак) остварила ова серија, па и на њега као редитеља, посведочио је Здравко Шотра у документарној емисији "Много више од игре", откривајући да га је "рад на том тексту формирао", а да су глумци "као везани чаролијом" остајали у Ивањици и у паузама између снимања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације