ЧОВЕК И СВЕТ У СТАЛНОМ РАСКОРАКУ: Поставка "Поклон колекција Милоша Шобајић" у Салону Музеја града

ДВЕ године пре него што је напустио овај свет, српски сликар који је деценијама међународну репутацију стицао у Паризу, Милош Шобајић (1944-2021), као поклон граду Београду, наменио је дела која омогућују увид у његов плодан и богат стваралачки опус, настајала у периоду од 1967. до 2018.

Фото Никола Скендерија

Управо ти радови, од 12.марта су премијерно пред публиком на изложби "Поклон колекција Милоша Шобајића" у Салону Музеја града Београда, а кустос поставке је Предраг Ђидић, виши кустос Музеја града Београда.

Према мишљењу овог историчара уметности, на укупан Шобајићев опус, у естетском, али и вредносном смислу, примењива је Хегелова мисао да уметничко дело, мора да открије узвишене интересе духа и воље, оно што је људско и моћно, праве дубине душе...

Фото Никола Скендерија

- Стварајући уметничка дела у којима проблемско тежиште поставља на човека, његове бојазни и надања, Милош Шобајић пред посматрача износи интимна промишљања о свету у коме живимо, о човеку у раскораку док покушава да пронађе своје сопство, превазиђе личне страхове и ограничења - пише у каталогу Ђидић. - Тај мали - велики човек, незаштићен и изложен свакодневним опсенама, деформисан свеприсутном отуђеношћу унутар стешњених матрица урбаног простора, налази се у центру његове пажње. Виртуозно увучен у Шобајићев надреални стваралачки ковитлац, његово обличје, најчешће неидентификовано, постепено се губи и нестаје, при чему остају само детаљи као што су ноге или руке...

Фото Никола Скендерија

Док ствара, како тврди кустос ове поставке, Шобајић је окренут себи, својим мислима, поступцима, промишљању света који га окружује и настојању да продре у његове најтамније и најинтимније просторе, сагледа их, превреднује, преобликује и презентује на особен, препознатљив начин:

- Једном приликом је истакао: "Желим да задам ударац када сликам. Желим да то гледалац осети, да помисли да сам њега насликао." Тај узаврели ковитлац уметничког промишљања Шобајић преноси на платно и у композициону матрицу својих радова бескомпромисно, константно на граници провокације, јер како сам наводи "уметник се рађа баш зато да би био субверзивни елемент сваког друштва, онај који има нешто да каже ван догме власти". Шобајић је зато свесно чинио корак у непознато, сваким новим уметничким делом. Без тог корака нема ни напретка. Кретање напред, преко постојећих граница, отвара нове хоризонте. Милош Шобајић прелазио је постојеће границе идући "широм раширених руку" кроз "екстремне ситуације", боравећи на "местима велике опасности" где "опасно је нагињати се", крчећи неуморно, без прикривања, свој пут кроз страх и непознато...

Продужетак Шобајићеве сликарске поетике, сматра Ђидић, јесу скулптуралне инсталације, које је изводио комбиновањем различитих материјала, али којих тренутно, како наводи нема међу делима поклоњеним граду Београду. Ипак, како "Новости" сазнају, његова удовица Маја Тодоровић Искјердо, обећала је да ће овај легат обогатити са још неколико дела, међу којима ће бити и - скулптуре.

Изложба ће бити отворена до 4. маја, а град Београд је овом легату наменио и трајан простор за излагање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације