ДУХОВНА ОБНОВА ЦРКВЕ РАЈЕВСКОГ: Центар за културу и уметност Алексинац наставља да чува сећање на руско- српску историјску солидарност

КЊИЖЕВНИ див из Јасне пољане, при самом завршетку једног од најславнијих романа светске књижевности - "Ане Карењине", након што се његова главна јунакиња бацила под воз, мушког протагонисту, њеног љубавника, коњичког пуковника, грофа Алексија Кириловича Вронског, шаље као добровољца у Српско- турски рат. Стварна историјска личност, према којој је Лав Толстој, створио свог бесмртног Вронског - пуковник Николај Николајевич Рајевски (1839-1876), у том рату је и - погинуо!

Фото Руски дом

И то борећи се као један од 4.500 руских војника и официра, који су заједно са српским ратницима били под командом славног руског генерала Михаила Григорјевича Черњајева. Живот је изгубио у бици код Горњег Адровца, у општини Алексинац, 20. августa 1876. године. На том месту, у знак сећања на његово јунаштво, али и да симболизује повезаност и солиданост српског и руског народа, на земљишту које је откупила краљица Наталија Обреновић, а према идеји, и уз финансијска средства грофице Марије Рајевске (жене његовог млађег брата Михаила) - подигнута је црква. Народ је прозвао шарена, или руска црква.

Почетком минуле седмице, тачније 10. марта, Центар за културу и уметност Алексинац, под покровитељством Општине, и у сарадњи са Руским домом из Београда, како би сачувао сећање на велику и значајну епопеју из историје два народа, расписао је Међународни мултимедијални конкурс под називом "Руска црква у Горњем Адровцу", намењен ученицима основних и средњих школа. Конкурс у више категорија: ликовни (за ученике од 1. до 4. разреда) и кинематографски (за филм од три минута за ученике од 5. до 8. разреда и филм од три минута за ученике средњих школа), биће отворен до 5. маја.

Срце остало у Србији

Фото Руски дом

 

ПУКОВНИК Николај Рајевски (на слици) прво је сахрањен у порти манастира Свети Роман, у општини Ражањ (то гробно место и даље постоји), да би његово тело, после неколико дана било пренето у Београд (опелу у Саборној цркви присуствовао је и краљ Милан), а касније у Русију, где га је мајка сахранила уз све војне почасти, у селу Разумовска, у породичној гробници. Али, његово завештање, да ако погине, његово срце остане у Србији, а тело се пренесе у Русију је испуњено. Оно се и данас чува у манастиру Свети Роман.

- Циљ овог конкурса је да се промовише културно наслеђе, као и да се подстакну млади да кроз различите облике уметности изразе своје виђење важности Руске цркве у нашем крају - каже Милан Петровић, директор Центра за културу и уметност. - Награде за најбоље радове су веома вредне, већи део награда обезбедио је Руски дом. У оквиру трајања конкурса, Центар за културу и уметност ће за заинтересоване ученике организовати предавања о Руској цркви, као и пројекције филма "Вода", који се бави животом пуковника Рајевског. Ова активност има за циљ да ученике упозна са важним историјским догађајима и културним наслеђем, а самим тим и да се оснажи њихово знање о руско-српским односима.

Фото Приватна архива

Проглашење победника и програм поводом тога, како открива Петровић, одржаће се у дворишту Руске цркве у Горњем Адровцу почетком јуна ове године.

- Овај конкурс је само увод у шири програм који ће бити посвећен пуковнику Рајевском и руско-српском пријатељству, а наш план је да овај програм постане традиционалан и да заживи као значајни културни догађај већ наредне године. Позивамо све ученике да се укључе у овај значајан пројекат и да кроз учешће у овом конкурсу изразе своје идеје и виђење историје, културе и пријатељства двеју земаља.

Храм Свете Тројице у Горњем Адровцу (Руска црква), према речима Павла Бушујева, специјалног саветника Руског дома, изграђен је 1902-1903. године, на месту погибије пуковника Рајевског, како наглашава, најпознатијег руског добровољца који се борио за слободу Србије у Српско-турском рату 1876-1877. године.

- Раније се на територији храма налазила и Руска школа која је уништена у борбама за време Првог светског рата - наставља саговорник. - "Црква Рајевског" је најистакнутији, а уједно и најургентнији споменик руске културе у Србији за рестаурацију. Уочи 2021. године храм се нашао на ивици распадања: темељ је пукао на неколико места, пукотине су прешле на зидове и сводове храма, кров је почео да прокишњава, киша се кроз разбијене прозоре на куполи сливала по зидовима, уништавајући фреске које су настале по цртежима Васњецова. Са решавањем проблема почело се тек након што су руски новинари на асистенцију Руског дома у Београду децембра 2021. покренули питање рестаурације храма на финалној годишњој конференцији за медије председника Србије Александра Вучића. Председник је обећао да ће се "лично позабавити питањем".

Фото Руски дом

Од тог тренутка, како констатује Бушујев, почела је нова историја цркве, историја њене обнове и довођења у ред:

- Тренутно на овом сложеном питању ради Нишка епархија Српске православне цркве, Влада Србије, руски инвеститори. Радовима на обнови са руске стране руководи Руски дом. Драго нам је што историја тзв. Руске цркве изазива побуђено интересовање у Србији. Зато смо се са задовољством одазвали на предлог Културног центра Алексинац да подржимо међународни конкурс "Руска црква у Горњем Адровцу" и да будемо његови коорганизатори, нарочито у светлу предстојеће годишњице Херцеговачког устанка, Српско-турског рата и погибије Рајевског. Надамо се да ће у конкурсу учествовати велики број младих и да ће овај догађај постати традиционалан сваке године. Желимо свим учесницима успех и победу!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације