ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Илустрација глумачког случаја
МЛАДИ аутор, Ђорђе Косић, већ препознат у позоришним круговима као писац модерног драмског израза ("Успаванка за Алексију Рајчић").
фото приватна архива
Он је, у писању позоришног комада о "Централи за хумор", глумачкој трупи која је за време немачке окупације играла комедије у Београду, приступио (простој) илустрацији како "студије случаја" стрељања два значајна глумца Народног позоришта, тако и варијететској реконструкцији односа међу глумцима уопште, као и фарсичног партизанског ("патлиџанског") преког суда за наречене издајнике.
До краја представе, коју је реалистички режирала Оља Ђорђевић, није јасан став аутора према издајничком ратнопрофитерском тезгарењу глумаца Јована Танића (Милош Ђорђевић), Александра Аце Цветковића (Радован Вујовић) и Нушићеве Госпође министарке, Жанке Стокић (Вања Милачић), исправности глумаца Мирка Милисављевића (Павле Јеринић) и Љубинке Бобић (Сузана Лукић), као ни према инфериорном глумцу, а супериорном партизанском команданту, иследнику и пресудитељу Николи Поповићу (Јован Јовановић). Ако је овај репертоарски наслов коментар на вечно питање, да ли "музе ћуте док топови грувају", и да ли је етички исправно изводити позоришне представе у временима катастрофе, ратова и погибија, онда разрешењу тог проблема ова представа није допринела.
Садашњи глумци Народног позоришта, углавном карикирајући великане са исте сцене (атмосфера у гардероби пред рат, играње скечева за публику, баханалије "издајника" са чварцима и шампањцем и бројање гомиле пара...) нису били ни смешни, ни трагични, а, нажалост, ни духовити. Груба, претерана комика Милоша Ђорђевића и суптилнија, али неуверљива рефлексивност Радована Вујовића, као и површна споплетеност Јована Јовановића нису ништа протумачили о збивањима у њиховом људском и глумачком бићу, дилеми реалној, истинитој и трагичној, да ли глумац има органски, ултимативни порив да се исказује својом игром и да ли се његова страст може узети за олакшавајућу околност, или је смртни грех... Павле Јеринић, имајући релативно лакши задатак, Милисављевића је уверљиво представио као уметника располућеног између своје полне трауме и ратне страве, којој се својим повлачењем одупире. Сузана Лукић је Љубинку Бобић, колико год јој је танак текст то допуштао, ову обожавану хероину одбранила чврстим ставом да буде аутентична и да сама одреди исправне границе свог морала. Вања Милачић је велику Жанку Стокић показала као свесну диву, болесну од дијабетеса, којој је то оправдање да се "прода" немачким властима, наступајући на Радио Београду, или да игра у "Централи за хумор". Њена трагедија, губитак грађанских права, смрт у беди, неиграње у позоришту, после представе "Централа за хумор" и сцене баханалија са чварцима, шампањцем и гомилом крвавих пара, заслугом немуштог става аутора представе, неправедно се потискује.
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Коментари (0)