ИЛИЈА ИЗМЕЂУ ЗЕМЉЕ И НЕБА: Изложба Башичевића Босиља у САНУ, са стотину дела самоуког генија из Шида

ОКО стотину дела Илије Башичевића Босиља чине прву самосталну изложбу овог модерног самоука под кровом Српске академије наука и уметности. Ова ретроспектива, чија је ауторка историчарка уметности др Ивана Башичевић Антић, иначе унука великог ликовног уметника, отворена је 25. марта у Галерији САНУ.

Фото Архива Фондације Илија и Мангелос

И сам назив поставке на којој ће се наћи дела из бројних музејских и приватних колекција (многа од њих први пут у јавности) - "Тријумф уметности", у себи носи вишезначност као и сам Босиљев опус.

- Он се може и генерално схватити, и применити шире од самог наслеђа Илије Босиља - објашњава ауторка изложбе. - Првенствено сам имала у виду, ту борбу историје, теорије уметности, да различите опусе сврставају у одређене фиоке и позиције, што је увек стварало веће проблеме уметницима него што им је омогућавало слободу у ономе што раде. Тако да је овде реч о тијумфу уметности у односу на оне који наступају са позиција теорије, критике, текста, формулације, испитивања методе... У Илијином случају, о његовом значају од свега тога боље су говорила сама његова дела. Одржавање изложбе у Галерији САНУ је и својеврсни искорак, који прати и оно шта се дешава на светској сцени, да се превазилазе те силне борбе и поделе из времена врхунца модернизма у 20. веку, када су се браниле старе позиције и онемогућавале нове појаве. Илија је био велика жртва тога. Зато је сада моменат да се поставка у потпуности фокусира на његов рад и омогући један широк и богат преглед.

Фото Марко Ерцеговић

Рођен у Шиду 1895. године, Босиљ је школу похађао са Савом Шумановићем, што ће много година касније знатно утицати да се посвети сликарству. Током Другог светског рата, да би избегао стрељање, јер се нашао на истом списку на коме је био Шумановић, са своја два сина Димитријем - Мићом (који ће после рата постати један од најугледнијих југословенских ликовних критичара, а под именом Мангелос, данас у свету важи и за једног од најзначајних концептуалних уметника, чија дела се налазе у светским музејима попут МоМА) и Војином (Иваниним оцем, који ће постати лекар) одлази у Беч.

- Професор Мишко Шуваковић је Илију Босиља тумачио и кроз феномен шидске тројке, у којој су и Шумановић и Мангелос. Сматрао је да је то и најисправнији кључ за разумевање све тројице, зато што је Шид, као једно неуобичајно погранично место, посебно у ратним временима, утицао на формирање њихових погледа на живот. Њихове судбине преклопиле су се у једном трагичном историјском моменту, јер су сва тројица била на листи за стрељање. Шумановић је настрадао, док је и на Илији и на Мићи, посебан печат оставила чињеница да су били проглашени за неког кога је требало убити. Та смртна казна могла је бити спроведена док год је трајао рат.

Фото архива Фондације Илија и Мангелос

Прве гвашеве и цртеже, Босиљ је урадио 1957, а од 1958. почео је да слика уљаним бојама. Изложба у Галерији САНУ садржи преглед различитих етапа уметниковог рада, од ране фазе до зрелог периода са посебним освртом на чин сликања пред комисијом који представља до данас непоновљени чин оспоравања ауторства уметника. Реч је о највећој афери у југословенској историји уметности, која је једнако била уперена против Босиља, али и његовог сина Димитрија. И то у тренутку када Босиљ доживљава прва међународна признања, на групним изложбама у Паризу и Ротердаму.

- Та неправда је остала до данас - сматра Ивана Башичевић Антић. - Један сегмент ове изложбе зато се и бави тим догађајем који је врхунац доживео 1965. Један од приступа у историји уметности, када је та афера у питању, упућује на лични сукоб између Илијиног сина Мангелоса, који се тада као ликовни критичар успротивио академицима, међу којима је био Крста Хегедушић. Мислио је да тако може да сруши окоштале, академске позиције. И данас ретко ко жели да чује то што је Мића говорио, да су многи наши велики аутори заправо били епигони онога што су научили у Минхену и Паризу. Као и да културна средина не може да стекне примат ако се и даље ради у оквиру онога што је само научено, не умањујући квалитет тога. Јер, како је говорио, мора да постоји иновација.

Фото архива Фондације Илија и Мангелос

Из преписке између оца и сина види се и да је Мангелос схватио да се успротивио моћнијима од себе, а да је цену платио његов отац. Наиме, према једној верзији, сумња је пала да уместо Илије слика Димитрије, а према другој, да су радили у дуету. Читаву аферу, како сматра његова унука, Босиљ је доживео као дубоку увреду. Али, то га није обесхрабрило.

- Сликао је све до смрти развивши визуелни језик којим је комуницирао једну изузетно личну филозофију - истиче ауторка поставке. - Иза себе је оставио опус са више од две хиљаде дела. За живота је излагао на стотинак изложби широм света, а 2006. одржана је његова прва самостална изложба у САД. Лондонски часопис "Роу вижн", 2002. године уврстио га је међу педесет класика светске арт-брут уметности. Његови радови су заступљени у бројним истакнутим музејским и приватним колекцијама.

Поред бројних радова који досад нису били представљени нашој публици, актуелна изложба разликује се и по томе што први пут успоставља везу између позне Босиљеве фазе, познате и као дубоко злато и енформела.

Посетиоце у Галерији САНУ, у Босиљев свет уводе текстови академика Војислава Ђурића и Дејана Медаковића, док се у самом финалу поставке успоставља дијалог са серијом радова Раше Тодосијевића - "Илија на небу".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације