Култура

ОТКУП ЧИТАВЕ ГОДИНЕ: Никола Селаковић о одлуци Министарства и незадовољству издавача

Б. Ђорђевић

27. 03. 2025. у 05:00

УКОЛИКО бисте погледали податке у вези са обавезним откупом књига за потребе јавних библиотека у Србији, уверили бисте се да је из године у годину број ћириличких издања која су откупљивана опадао, а да је разлог конкретне природе - све мање и мање књига објављивано је на ћирилици. А наш је задатак да матично писмо штитимо.

ОТКУП ЧИТАВЕ ГОДИНЕ: Никола Селаковић о одлуци Министарства и незадовољству издавача

Ово је, за "Новости", рекао Никола Селаковић, министар културе у техничком мандату, поводом одлуке да ће држава убудуће откупљивати само ћирилична издања и реакције неких издавача да ће такав откуп бојкотовати.

Наиме, чланови Удружења издавача и књижара Србије и Удружења професионалних издавача Србије саопштили су да у знак протеста неће учествовати на овогодишњем конкурсу Министарства културе, чији су услови, по њиховим речима, "рестриктивни и нетранспарентни".

- Што се тиче саме одлуке о откупу, али и спровођењу сваког пројекта у чијем финансирању и суфинансирању је присутно Министарство културе, то је уподобљено Закону о заштити српског језика у јавном простору и употреби ћириличког писма који су Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске донеле у истоветном облику 15. септембра 2021. године. Министарство културе је апсолутно најпозваније министарство да води бригу о заштити нашег језика и нашег матичног писма - каже Селаковић.

Издавачи из поменутих удружења указују и на смањење буџета за попуњавање фондова библиотека.

- Жао ми је што у овој години због непредвиђених околности које су подразумевале смањење буџета, а да би се удовољило четвртом захтеву студената, нисмо били су стању да повећамо износ средстава за обавезујући откуп књига. Моје лично опредељење и жеља је била да у овој години то буде значајно више него претходних година - каже Селаковић и додаје:

- Издавачи истичу да ће бити оштећени зато што су 2024. године објављивали у складу са претходним правилима, као и то да су 2025. годину унапред испланирали. Ми смо увели конкурс који неће трајати са једним роком пријаве, већ малтене девет до десет месеци.

Конкурсна комисија ће тако моћи више пута у току године да заседа и да доноси посебне одлуке, што значи да ћемо тим конкурсом обухватити и текућу годину што никада раније није био случај.

Пасиван став државе

ЈЕДАН од узрока реакције издавача сигурно је тај што се моји претходници нису бавили овом делатношћу на такав начин и што министарство није поклањало пажњу овој области.

Свима је апсолутно јасно да је пасивним ставом државе ћирилица као матично писмо српског народа и српског језика потпуно осуђена на пропаст. А ми смо имали пасиван став државе у претходне, можемо слободно рећи, три деценије. Што је више у медијској сфери, у издаваштву јачала приватна иницијатива, што је добро, то је више држава избегавала да улази у ту област и да поставља нека правила игре, каква би требало да буду - каже Селаковић.