Култура

РИЗНИЦА ДУХОВНЕ БАШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА: Представљање монографије "О српској уметности с љубављу", Љубице Бубе Миљковић

Миљана Краљ

02. 04. 2025. у 06:30

ОНДА кад се опали организам предаје трулежи и претварању у ништа, једни кичицом а други речју и словом остадоше духом, идејом и мислима својим међу нама вечно, да с нама живе и да нас преживљују.

РИЗНИЦА ДУХОВНЕ БАШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА: Представљање монографије О српској уметности с љубављу, Љубице Бубе Миљковић

Ова мисао Надежде Петровић (1873-1915) својеврсни је мото текста "Светлост у мраку Првог светског рата", из првог тома капиталне монографије "О српској уметности с љубављу", Љубице Бубе Миљковић, једне од наших најугледнијих историчарки уметности, која ће у четвртак у 18.30 часова имати промоцију у Галерији 73, и то баш на дан, када је пре 110 година, свој живот на олтар отаџбити положила наша велика сликарка.

На идеју Фондације "Плаво", ову у сваком смислу богату књигу, објавила је Фондација "За српски народ и државу", а о њој ће говорити ветеран наше историје уметности Никола Кусовац, уредница издања Весна Башић, професор Оливер Томић и ауторка.

Љубица Буба Миљковић, историчар уметности и вишедеценијски кустос Народног музеја Србије

Њен садржај чине изабрани међу шест стотина текстова, насталих у последње три деценије, са потписом ове ауторке, коју, како то истиче професор Томић, краси "ширина погледа, оштрина запажања, дубина увида, а све искрено и пожртвовано". У овом првом тому налазе се студије, есеји и прикази о покретима, појавама и смеровима српске уметности 20. века, док ће други, који је већ у припреми за штампу бити посвећен стваралаштву појединаца.

- Настојала сам да истакнем врхунске домете, да проникнем у настојања даровитих и образованих уметника, од којих су многи били историчари и теоретичари уметности, ликовни критичари и педагози - истиче Љубица Миљковић. - Имала сам среће да је Никола Кусовац, најбољи познавалац српске уметности, строг и добронамеран, као званични, или незванични рецензент био задовољан резултатима свог непосредног сарадника. Нека врста потврде да сам успевала били су позиви уметника да се огласим при њиховим новим изласцима у јавност, као и чињеница да је Миодраг Б. Протић цитирао моје речи у "Нојевој барци".

Како је више од три деценије, своје плодне каријере, провела као кустос Народног музеја Србије, углавном водећи Збирку југословенског сликaрства 20. века, један део текстова бави се чувањем националног блага, а већ у самом уводу ауторка поставља и питање: зашто најстарија и најугледнија музејска установа код Срба нема Збирку српског сликарства 20. века?

- Свему што сам радила приступала сам одговорно и са потребом за истином и правдом - тврди Миљковићева. - Зато верујем да о томе сведоче и нека краћа објашњења о прошлости вољеног Народног музеја Србије, за чије сам једино исправно име написала предлог који је прихваћен и, надам се, никада неће бити промењен као, сасвим бесмислено и неправедно, његов заштитни знак са кореном у Мирослављевом јеванђељу.

Отворила врата за модернизам

НАДЕЖДА Петровић је стваралаштвом и животом обележила своје доба и спада у ред најзначајнијих српских уметника - пише Миљковићева у свом делу. - Основе ликовног образовања стекла је у Београду, код цењеног челника реализма Ђорђа Крстића и у Српској цртачкој и сликарској школи, коју је основао и водио мање познат словачки уметник Кирил Кутлик. Радила је као наставник цртања, затим продужила да се ликовно образује у Минхену. Студирала је сликарство у приватној школи Антона Ажбеа, кроз коју су прошли многи уметници, од светски познатих Василиј Кандински, Алексеј фон Јављенски и Ханс Хофман, од наших скоро цела генерација импресиониста и заступника модерних схватања. Учила је и код Јулијуса Екстера, једног од оснивача минхенске сецесије. Код њега је упознала и остале угледне чланове овог тада најактуелнијег покрета у Немачкој и осталим европским државама. На првој самосталној изложби у Београду (1900) приказала је сецесионистичке и импресионистичке слике због којих је добила негативну оцену конзервативног критичара, али и похвале оних који су одмах схватили њен таленат. Она је тада широко отворила врата модерни и наставила да неустрашиво крчи нове путеве.

У изабраним текстовима, према мишљењу уреднице Башић, Љубица Миљковић, износи пред разноврсне и слојевите историјске чињенице и истине, исказане у веродостојној, аутентичној прози:

- Наративно неусиљено, узбудљиво, мисаоно засновано на убеђењу и вери да прошлост има живе и делотворне слојеве, оне који зраче, и у нашем времену. У замршеним историјским околностима са непредвидивим исходима, ова књига и опомиње, истичући мисију чувања културне и духовне баштине од расипања, нестајања, уништења и незнања. Љубица Миљковић је показала да њен дугогодишњи и стрпљиви истраживачки и стручно-научни рад има као своју трајну опредељеност, заштиту културне, историјске и духовне баштине српског народа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 46

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05