НАЈВЕЋА И НАЈСЈАЈНИЈА ПЛАНЕТА У КУЛТУРНОЈ ГАЛАКСИЈИ СРБИЈЕ: Љубимир Симовић оставио дубок траг у драмској литератури и позоришту

У ТО не треба нико више да сумња: са Љубомиром Симовићем наша драмска литература и позориште добили су једног сјајног, прворазредног аутора. До пре годину дана познат као врстан песник, Симовић је "Хасанагиницом" најавио, а "Чудом у Шаргану" недвосмислено потврдио, да је поета у драми нашао форму за оригиналан, изузетно сугестиван, локално-националан и интелектуално универзалан исказ.

фото Н.Бабић

Овим речима Слободан Селенић прокоментарисао је "рађање" Љубомира Симовића као драмског писца.

Праизведба "Хасанагинице" била је у мају 1974. на сцени Народног позоришта у Београду, у режији Желимира Орешковића. Прва Симовићева главна јунакиња била је Неда Спасојевић, а остале ликове оживели су Мида Стевановић, Ксенија Јовановић, Милош Жутић, Михаило Викторовић, Ђорђе Пура... Тих седамдесетих, драма рађена по мотивима познате епске песме постављана је на сцене широм Србије. Видела ју је публика у Крушевцу, Сомбору, Зајечару, Новом Саду, Суботици, Вршцу, Лесковцу, Шапцу, Кикинди и, наравно, у његовом родном Ужицу.

Јагош Марковић, готово три деценије од праизведбе, режирао је исту драму у Народном позоришту у Београду: било је то у децембру 2001. године и, уз многе промене у глумачком ансамблу, ова представа надживела је и самог редитеља - тренутно је најдуговечнији драмски наслов у националном театру.

фото Архива Народног позоришта/Ж.Јовановић

"Чудо у Шаргану" започело је свој позоришни живот октобра 1975, на сцени Атељеа 212 и у редитељском читању Мире Траиловић. И сама представа важила је за позоришно "чудо". Остала је на репертоару до реконструкције куће, а у легендарној подели Иконија је била Мира Бањац, Госпаву је играла Ружица Сокић, Цмиљу - Сека Саблић. У истом театру Дејан Мијач вратио се овом наслову, радећи га као четворосатну представу у фебруару 2002. године. Као у самом тексту, киша је падала без престанка, док су под њом познате ликове тумачили Анита Манчић, Милица Михајловић и Радмила Томовић. У међувремену, "Чудо" се изводило у готово свим српским позориштима: Зајечару, Новом Саду, Крушевцу, Нишу, Вршцу, Крагујевцу, Зрењанину, Сомбору, Лесковцу, Новом Саду, и наравно - Ужицу.

Драма "Путујуће позориште Шопаловић" имала је праизведбу октобра 1985. године (режија Дејан Мијач), на сцени Југословенског драмског позоришта. И овај комад окупио је сам врх нашег глумишта (Миша Јанкетић, Милош Жутић, Ђурђија Цветић, Бранка Петрић, Милан Гутовић, Гојко Шантић), а онда се као многе друге са Симовићевим потписом овенчала признањима: добила је неколико награда на Стеријином позорју 1986. године (најбољи савремени драмски текст, најбоља представа, најбоља режија). Извођена је пет сезона, све до почетка ратова деведесетих. Гостовала је широм бивше Југославије и иностранства. После премијере у ЈДП, исти комад постављен је двадесет пет пута широм бивше СФРЈ и преко стотину пута у иностранству.

фото Архива ЈДП

"Шопаловићи" су премијерно изведени и у Народном позоришту, у марту 2001, у режији Кокана Младеновића. Улоге је поверио Нели Михаиловић, Данијели Угреновић, Владану Гајићу, Миодрагу Кривокапићу, Борису Комненићу, Вери Чукић, Михајлу Лађевцу... Било је то оне године када је на самом њеном измаку Јагош Марковић радио "Хасанагиницу" као први Симовићев текст у својој биографији. Посветиће му се још два пута, и то у ЈДП: са "Шопаловићима" у марту 2020, две године касније и "Чудом у Шаргану".

Из велике редитељске четворке која се враћала Симовићевом делу (Мира Траиловић, Дејан Мијач, Јагош Марковић) данас је међу нама само Егон Савин. "Шопаловиће" је режирао са великим успехом 1995. у Српском народном позоришту, а "Чудо у Шаргану" у Народном 2015. године. Поводом смрти великог писца Савин каже за наш лист:

- Љубомир Симовић је највећа и најсјајнија планета у нашој културној галаксији. Величанствени песник и есејиста, неупоредив драмски писац. Још као млад створио је дела која су постала класика истог дана кад су изведена у позоришту. Раме уз раме са Стеријом, Нушићем, Александром Поповићем и Душком Ковачевићем, његовим драмама српска драмска књижевност постаје једна од најзначајнијих у Европи. Превођен и игран широм света, "Путујуће позориште Шопаловић" је најзначајније наше дело за позориште после Другог светског рата. Слава му...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације