ВЕРУЈЕМ ДА ЈЕ ОВДЕ ЗАЧЕТАК ЕВРОПЕ: Душица Савић Бенгијат, археолог, писац, илустратор о инспирацији, својим делима, сложености митова....

МЕЂУ онима којима је дат дар, да све што дотакну претворе у нешто лепо, мудро, добро, јесте и Београђанка Душица Савић Бенгијат - по образовању археолог, која је као млада била у тиму професора Драгослава Срејовића, док је откривао Лепенски вир, а потом постала и успешан писац, илустратор, сликар...

З. Јовановић

Ова ауторка чак 14 јединствених, библиографских издања, књига писаних на енглеском и српском, својеручно илустрованих и награђиваних (на Сајму књига припало јој је признање УЛУПУДУС за илустрацију њених "Дамасенових прича"), непрекидно оплемењује све око себе. Од златних, сецесији налик шара, на паркету свога стана, преко сликања икона, уз помоћ сопствене технике изливања гипса на стакло, до украшавања ускршњих јаја, која су мала уметничка дела.

- Почела сам да сликам када сам отишла у Америку, јер је то била нека потреба за идентитетом у страном свету - присећа се саговорница. - Потом сам успешно излагала и у Сијени, Копенхагену, Француској, као и овде. А прву књигу, "Хераклов сан", написала сам на енглеском. То је једна митолошка прича, са неким личним закључцима. Желела сам да направим научни рад, али деловало ми је то некако сувопарно, па сам се одлучила за форму приче. Имала сам срећу да је предговор писао професор Вид Томашевић, веома образован антрополог, прави ерудита, који је предавао у Бафалу. Прва књига која ми се појавила на српском је "Дидима", такође инспирисана митологијом. Када се у мени роди нека прича, текст, одмах добијем жељу и да је илуструјем. Само једно своје дело оставила сам без илустрација, јер сам тако осећала.

З. Јовановић

За уметничко стваралаштво, каже, најбитнија је инспирација, коју један њен пријатељ зове креативним императивом:

- То је нешто што морате да изоридте. Када нисте надахнути, не почињите ништа. Јер, није важно хоће ли се то неком допасти, или шта ће ко рећи, хоћете ли добити награду. Жеља коју себи испуните нема цену.

Митови су неки од главних мотива њене уметности, а митологију, са којом се сусрела још у детињству, а која ју је пратила и кроз студије (мада је нису имали као предмет на археологији), интензивније је почела да изучава у Калифорнији, посебно у богатој библиотеци универзитета UCLA.

З. Јовановић

- Митологија је као лук, када кренете да га љуштите, стално наилазите на нове слојеве. Читање о митовима може да вас одведе на различите стране, па тако сазнате да Александар Македонски није уопште био велики војсковођа, већ је ишао у Индију на ходочашће, као пре њега Херакле и Дионис, иначе, бог из Ниша. Александар је јурио ка истоку из једне друге потребе или жеље, која има везе са веровањима. Сваки хороскопски знак остаје 2160 година на небу, што је тада био Ован. Он је и на свом шлему имао овновске рогове. Журио је у Индију јер је веровао да ће проћи кроз Божја врата, Порта де ором, док су она још отворена, док је још трајала ера Овна. Успут је, ипак, морао да се бије.

Савремена западна цивилзиација, иако је доста ослањена на грчку митологију, сматра саговорница, не познаје је довољно:

- А грчка митологија је заправо доста тога преузела од Пеласта, који су овде, на Хелму, били домородачко становништво. А то смо ми. Недавно сам писала о Додони, надам се да ће то ускоро бити објављено, великом светилишту у Епиру, које је било испод храста. Пророчанства су ту свештеници давали на основу тога како се кретало лишће храста, како је шумело. Храст је важан и у Тракији, од храста је и круна Филипа Македонског. Ако не гледамо писане елементе, већ само оне археолошке - то је иста цивилизација... А шта је бадњак? Везаност за храст има дубље корене него што мислимо. Сем тога Звес у пелашкој причи, није антички, већ пелашки.

Лепенски вир, славни локалитет најстарије европске цивилизације, у чијем откривању је учествовала, је још једна велика мистерија, јер је много тога остало неистражено и нетумачено:

- То је било пре светилиште, него место за становање. Није до краја разјашњено ни како су рађене у пешчару те њихове, прве монументалне скулптуре на свету. Ни како су успели да задрже тај примарни облик камена, а служећи се само благим рељефом, давали снагу својим порукама. Кажу да живот потиче из воде, која је прва вајала тај камен, дала му је живот. Зато су мотиви рибе присутни као симболи тог живота. И Тесла је рекао да су минерали живи, да нису мртве ствари, а у митологији постоји петрогенеза, рађање из камена.

З. Јовановић

Професора Срејовића, сећа се као великог научног ауторитета, ерудите:

- Да ли је грешио? Нећу да улазим у то, јер је схватао колико је то што је пронашао велико. Нажалост, због људске љубомре и зависти, одмах су почели да га секу. И сам је рекао: "Од када сам открио Лепенски вир нисам се искрено насмејао." Било је много ружних ствари. Он је и за Гамзиград знао да је царска палата, када су сви говорили да је то само каструм.

Поред Лепенског Вира, на нашој територији, у Старчеву и Винчи, ископани су и други древни, за светску археологију значајни налази, али мишљење је наше саговорнице, да доста тога није било добро обрађено, много је заташкано, много искварено.

- Не могу да дођем до разлога зашто је то тако, осим што као и Марија Гимбутас, верујем да је овде зачетак Европе - истиче археолог, која је дубоко уверена да је утицај, такозване немачке школе, на нашу науку још од 19. века, па до данас: погубан. - Мој колега Ђорђе Јанковић, тврдио је да је нашао словенску керамику из 3. века. И шта ћемо с тим? Били смо овде и пре тог шестог века, како нас је то немачка школа убедила да смо дошли са Карпата.

Земља краде земљу

Фото З. Јовановић

БИЛО је момената, док је расла и сазревала уз оца, нашег славног психијатра Веселина Веска Савића, који су је обележили, икао се њоме, каже саговорница, више бавила нана, мамина мајка:

- Тата је обожавао свог деду и били су веома блиски. Пренео ми је једну дедину причу о арханђелима који су са неба посматрали како неки човек краде грнчарију. Неки су се арханђели наљутили што се крши божја заповест, а један, се смејао, јер је сматрао да "земља краде земљу". Тата је тврдио, да када се расте са таквим причама, имаш једну другу перцепцију живота. И то је тачно. А када сам га, својевремно питала за Фројда, рекао ми је да је страшно да се читава наука о људској души сведе на један нагон. Говорио ми је и како је Фројд смисло да седи иза пацијента, јер никога није могао да погледа у очи.

Много тога још, како прича Душица Савић Бенгијат, требало би дубље истражити, објаснити, повезати. Стећи појам о цивилизацији...

- На локалитету старчевачке културе Благотин, на малом комаду керамике пронађено је урезано житно зрно. Месопотамци за Млечни пут кажу Житно гумно, а ми Кумова слама. Јер, свака та честица, зрно, попут трансверзале, су душе које падају и одлазе горе. И отуда зрно жита на том парчету старчевачке керамике. Фигура слична богињи мајци, са Лепенског вира, постоји и у Ирској, као и тантричка Венера у Индији. Нико још то није повезао. Исти је концепт и положај. Шта је то? Спознаја је ту много важнија од науке. Тај интуитиван део. Када знате да је то то. Сваки народ, који је растао под сличним звездама је развио нешто слично, што постоји у свима нама. И то знање се преноси.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације