ПЕСНИК И АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ КРЕМИРАН НА НОВОМ ГРОБЉУ: Полетео у своје Ужице, на крилима својих књига

Марина Мирковић

25. 04. 2025. у 17:19

ОЖАЛОШЋЕНОМ српском песничком братству, и српском песничком народу, обратио се на београдском Новом гробљу Матија Бећковић, стојећи крај одра свог песничког сабрата, такође академика САНУ, Љубомира Симовића.

ПЕСНИК И АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ КРЕМИРАН НА НОВОМ ГРОБЉУ: Полетео у своје Ужице, на крилима својих књига

Новости

- Опраштамо се од Љубомира Симовића који не лети у Ужице са вранама, него на крилима својих књига, због којих би се оно с поносом могло звати Љубово, као што се без разлога и смисла звало Титово - беседио је Матија, пред мноштвом ожалошћених који су присуствовали опелу за великог песника и кремацији, испраћајући Симовића из Београда у његово Ужице, где ће почивати у породичној гробници.

Присетио се Бећковић како је Љубово име први пут чуо још као гимназијалац у Ваљеву 1958, кад се у издању Клуба студената у Ужицу појавила његова прва збирка и у њој песма "Епитафи са каранског гробља", којој се гимназијалац Матија дивио. Сетио се и како му је Петар Пајић причао, да је Љубу баш некако тих дана видео у Ваљеву, где је дошао у посету својим рођацима - а један је од тих рођака стајао крај Матије, поред Симовићевог одра.

Испричао је Матија и како је лично Љубу упознао 1960. године, кад је поему "Вера Павладољска" донео у редакцију "Видика" чији је главни уредник био Симовић, који је тад већ био ожењен и живео у некој гарсонијери у поткровљу близу Славије.

Потрешен одласком пријатеља, једног од највећих у песничком братству које обитава и ствара у границама нашег језика, Бећковић је нагласио да је песник Симовић био доказ да постоји материја која напредује.

Ожалошћено уметничко братство

ДРАМСКИ уметник Воја Брајовић је пред ожалошћенима, који су дошли да испрате Љубомира Симовића, говорио одломке из драме "Путујуће позориште Шопаловић".

Били су ту, у тужној публици, и многи глумци попут Цација Михаиловића и Милице Михајловић, Светлане Бојковић, Сергеја Трифуновића, Бранке Петрић, Тамаре Вучковић, бројни други уметници и академици, попут Миодрага Табачког, Мира Вуксановића, Бранислава Мићуновића, Драгана Хамовића, Милене Марковић, Владимира Костића, Иванке Поповић...

- Љубомир Симовић, који се није предао ни застао док није постао оно што је себи задао и за шта се родио, пишући и говорећи разговетније од сваког кога сам познавао, држао се савета Вука Караџића да пише свако наречјем предела свога у ком се родио и одрастао - навео је Матија. - Велики песнички облик за којим је трагао досегао је у својим драмама, које су поеме колико и драме. И његове кратке песме могу се разумети као строфе неке поеме, али и као сцене из неке драме. Тако је постајући велики песник постао и велики драмски писац.

Истичући да је Љубомир био имењак његовог брата, што би већ по себи било довољно да му буде род, Матија се присетио, "као да је јуче било", чуда које се десило када је тачно пре пола века 1975. премијерно у Атељеу 212 одиграно "Чудо у Шаргану":

- Веће чудо од чуда у Шаргану догодило се тада, чудо у поезији, чудо у српском језику, чудо новог рођења Љубомира Симовића, које се прослављало на великој сцени уз славље духа, вербалну раскош и баханалије...

Открио је Матија, на крају беседе, и како му је једном приликом Љубомир Симовић, који је живео између Ужица и Београда, говорећи о својој кући на Јеловој гори рекао: "Кућа је и оно што се види из ње".

- А из те куће, он је видео сав универзум и све што постоји у универзуму - закључио је Бећковић, питајући се какав би то универзум био кад у њему не би било места за Каранско гробље, за Јелову гору, и све оне топониме којима је Симовић у свом песничком завештању подигао споменике за вечност.

Вечност, у коју се велики песник отиснуо пре седам дана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

УЖАС: Српски фудбалер девет месеци без плате, заплакао пред камерама, огласило се и министарство (ВИДЕО)