ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА БИО ЈЕ ИЗАЗОВ: Интервју - Виталиј Бузујев, руски редитељ

ВИТАЛИЈА Бузујева, руског редитеља, затичемо у монтажи где са екипом филмских радника, финишира документарни филм који ће руској јавности у години обележавања осам деценија од велике победе у Отаџбинском рату представити размере страдања Срба у 20. веку. Тема није нова, али приступ и технике које Бузујев користи, интуиција која га води и дубоко познавање српског питања, његову документаристику стављају у ред уметничких достигнућа светских кинематографа.

ЈАСЕНОВАЦ Усташки логор део је документарног филма, Фото Приватна архива

Пре самих сународника, филм руског редитеља "Зона отуђења. Трећи рајх против Срба" премијерно ће погледати потомци српских логораша на Међународном фестивалу војних документарних филмова RT.Doc "Време наших хероја", у Бањалуци 19. маја.

Тема страдања Срба у 20. веку дуго је била заташкавана. Шта вас је највише интригирало у тој причи - осветљавање прећутане историје, мотив логора, или чињеница да можда зло никада до краја није искорењено?

- Све побројано, био би прецизан одговор и изнад свега чињеница да у човеку постоји нека злокобна зона одбацивања свега људског, у којој запаћено зло у неким околностима и неретко подстакнуто религијом, постаје доминантан принцип - рушилачки и монструозан.

Проучавајући историју страдања Срба у 20. веку лично ме је погодила прича о србосеку, чињеница да су многе усташе и Хрвати били фрањевци, људи који су ишли у цркву, били крштени и изложени римокатоличким утицајима. Чинило би се да Христово учење налаже помоћ сиромашнима и слабима, али овде се десила комбинација клерикализма и фашизма која је породила зверства незамислива и самим нацистима који нису били гадљиви на смрт и убиство. Занимљиво је да су сви људи са којима смо разговарали знали ко је био Петар Брзица и шта је радио у концентрационом логору Јасеновац. Та сећање је живо, дубоко потресно и опомињуће. Болестан човек, известан закучак, али онда сазнајемо да је завршио фрањевачки колеџ у Босни, и много тога почиње да се размотава, као чињеница да су фрањевци дали дозволу за убијање, убијање у име Христа. И не само они.

Има ли места поређењу Хрватске православне цркве која је формирана у време НДХ са Православном црквом Украјине?

- Говорио бих о радикалном крилу, о радикалним људима, онима који су у једном тренутку одбацили учења и стандарде православља. Ипак, не бих ставио знак једнакости између Украјине сада и Хрватске у време НДХ. Наравно да постоје сличности и једна се односи на то да у време када се Југославија распадала нико није хтео да слуша нити чује Србе.

Постојала је матрица - Срби су главни кривци. Сада је Русији наметнута улога кривца. Са западне тачке гледишта, свет је црно-бели. Или си бео и на страни Европе, или си црн и крив.

ЈАСЕНОВАЦ Усташки логор део је документарног филма, Фото Приватна архива

Каква је била улога филма у креирању историје и колику одговорност носе режисери када бирају теме попут рата?

- Улога мојих филмова није да нуди тумачења и намеће закључке. Једно од потресних сведочанстава које смо забележили снимајући последњи филм јесте везано за хероину рођену у логору коју су изнели у кутији за ципеле. То је тако емотивно и дирљиво и главно је да људи знају да се догодило. Једна од хероина наше приче је и Добрила Кукољ, која је преживела страхоте Јасеновца. Ову причу је причала скоро 90 година, али сада је схватила да је она важна и за Русију. Људи сами говоре о томе, а ми опомињемо - слушајте их, молим вас узмите у обзир њихово мишљење када нешто радите, немојте остати глуви, јер ако се оглушите о ове истине десиће се рат, зло ће се повампирити. А ако видите и чујете, онда ће можда пронаћи опције које уважавају све стране и све људе.

Да ли увид у страдања Срба у Другом светском рату нуди објашњење за ратове деведесетих на простору бивше Југославије?

- Разговори са историчарима и увид у архиве убедили су ме да је зло семе давно посејано и да до данас оно није уништено. Запањујуће је да је Старчевић, аутор књиге о Србима, тврдио да етимологија речи "Србин" открива латински корен servus, што значи "роб".

Апсолутна бесмислица, али том човеку су подизани споменици и његово учење ни данас не губи на актуелности у појединим круговима. На фестивалу у Дрвенграду, представљен је мој филм "Босански раскол" посвећен догађајима и људима који су деведесетих прошли кроз вихор рата. Састанак са писцем из Источног Сарајева, Жељком Пржуљем, који се борио у Сарајеву и писао апсолутно невероватне приче о тим људима, био је необично важан за мене. Западно тумачење српске одговорности за гранатирање Сарајева није одговарало истини. Борба се водила за сваки квадратни метар.

У време минулих ратова извештавали сте са линије фронта. Да ли је то био позив професије или ваша лична иницијатива?

- Прва земља коју сам посетио као дете била је Југославија. Овде су живели наши рођаци, деца првог таласа емиграната. За мене, Југославија је била други дом. Када је почео рат, замолио сам редакцију руских новина да оформи екипу која би извештавала са ових простора, ближе линији фронта. Покушавао да чујем ставове различитих страна. Занимало ме је мишљење Хрвата, Словенаца, али они нису хтели да разговарају - са образложењем да сам Рус. Исто је и са Косовом на које не могу да одем, зато што сам Рус. Испоставило се да само Срби желе да изнесу своје ставове. Тих година сам био у источној Славонији, слао материјал са места где су били стационирани наши "плави шлемови", разговарао са многим људима, између осталих са  Караџићем.

Какав утисак је на вас оставио Радован Караџић?

- Упознао сам га у Београду, у хотелу "Интерконтинентал". Умакао је јагоде у шлаг и говорио о рату. Засуо сам га питањима, сећам се. Причао је о догађијма у Босни и све време ме није напуштао утисак да је реч о посебној особи, креативној, поетичној, али и проницљивој и храброј.

Из перспективе некога ко се помно бавио историјом 20. века, како објашњавате прогон Милорада Додика и изазове са којима се данас суочава Република Српска?

- Додик је бескрајно интересантан човек са којим сам имао прилику да причам и у њему спознам не само врхунског политичара и државника већ и човека који у свакодневном животу баштини српску традицију. Суштина онога што се дешава у РС може се објаснити тиме да нико не жели да слуша аргументе српске стране, јер "план" не подразумева дијалог већ претпоставку да стварање Републике Српске народ дугује Западу па је зато у обавези да се придружи НАТО и стави под контролу ЕУ. Али Додика је немогуће ућуткати. Аналогије са прошлим временима су непорециве. Србофија никада није искорењена.

Фото Приватна архива

Метафизичке везе наших народа

AКАКО објашњавате чињеницу да је српско-руске везе често тешко објаснити рационалним аргументима?

- Сличност језика је невероватна. Људи не знају руски, али вас разумеју. Русу је такође тешко да научи српски, али сасвим разуме језик. Посреди је нешто занимљиво, нека врста метафизичке везе. Када је мој отац први пут дошао у Југославију, као поларни истраживач и по природи активна и знатижељна особа, одлучио је да од Звездаре оде пешке до Авале.Вратио се следећег дана. Пут није био дуг, објаснио је, али је успут био позван на четири венчања и две сахране. Сазнавши да је Рус, сви су желели да га угосте и почасте. Вратио се инспирисан чињеницом да није било никакве језичке, моралне или етничке баријере.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације