ЈЕСМО ЛИ НАУЧИЛИ ЛЕКЦИЈЕ ОД "ГЕРНИКЕ"?: У музеју "Краљица Софија", пред Пикасовим ремек делом, редови и безмало девет деценија од настанка

НА пазарни дан, 26. априла 1937. нацистичка легија "Кондор", бомбама тешким готово пола тоне и запаљивим пројектилима, разорила је до темеља баскијски градић Гернику, док су у ниском лету авиони митраљезима косили народ који је покушао да бежи.

Фото привтна архива

Ову слику ужаса и безумља, симбол страдања током одбране Друге републике, од пуча десничарских, монархистичких генерала, потпомогнутих италијанским фашистима и снагама Хитлерове војске, још је дубље у сећање човечанства урезало монументално дело Пабла Пикаса, назвно недвосмислено једноставно - "Герника".

Као крик упозорења да ће се семе зла засејано у грађанском рату на Иберијском полуострву, развити у фашистичко-нацистички терор над целом планетом, слика је први пут изложена у павиљону Шпаније, на Светској изложби у Паризу, већ исте јесени 1937. Платно грандиозних димензија, високо скоро три и по метра, а дугачко безмало осам, које је Пикасо, насликао, такорећи у даху, за само 35 дана, и данас у мадридском музеју "Краљица Софија", масовно походе, не само љубитељи уметности, већ и антифашисти, са свих меридијана.

И на велики шпански национални датум, Дан устанка против Наполена, минулог 2. маја, по невремену, пола сата пре отварања музеја, почела је да се протеже колона под кишобранима. А када су се отворила врата ове ризнице уметности 20. века, као под командом, посетиоци су се устремили степеницама право до собе 205 где се налази "Герника", како би заузели што бољи положај, пре "опсаде".

Фото привтна архива

Слику је славни Пикасо заветовао шпанском народу (и поред великодушне Рокфелерове понуде за откуп), али тек по паду диктатуре генерала Франка, па је чувана и рестаурирана у њујоршком Музеју модерне уметности (МоМА). У Шпанији је првобитно, од 1981. излагана у "Праду", да би деценију касније постала заштитни знак тек отвореног музеја "Краљица Софија", где је "окружује" читава визуелна прича о атмосфери у којој је настала, не само кроз друштвени контекст, већ и епохални узлет шпанске уметности у минулом веку.

Пре него што се стане пред ово платно, по коме је урађена и таписерија у згради Уједињених нација у Њујорку, испред сале Савета безбедности, у читаве две собе пролази се поред ликовно упечатљивих пропагандних постера свих оновремених организација: од синдиката, преко политичких партија, до анархистичких покрета, којим се позивало на одбрану Републике. У витринама су изложене и новине, часописи и остали штампани материјал, коришћени за обавештавање о стању на ратишту, али и политичко "освешћавање". И то је можда најтачнији увод за разумевање "Гернике".

Испред саме слике, на неких два метра, налазе се заштитни конопци и већ од јутарњих сати потребна је сналажљивост, да би се погледала из првог реда гомиле која се око ње ствара. На супротном зиду, су фотографије из различитих фаза настанка, које је направила ауторова љубавница и муза - Дора Мар, и сама визуелна уметница. Пикасо је инсистирао да ови снимци не буду документ о настанку, већ о метаморфозама "Гернике".

- Због великих размера платна и оскудног осветљења у студију, Дора Мар није била у стању да фотографише у оптималним условима, па је тако, да би појачала ефекат, фотографије ретуширала - пише у легенди поред ових експоната. - У различитим фазама извођења слике, од самог почетка, на слици су главне фигуре, а међу њима подигнута песница која симболизује солидарност, отпор и подршку републиканском циљу. Пикасо је мењао положаје ликова и уклањао неке елементе, да би дао већу јасноћу композицији, у последњим фазама...

Ремек дело Пабла ПикасаFoto: Фото привтна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Уз ове снимке изложене су и скице и студије фигура које чине композицију, међу којима се уочава управо метаморфоза бика, а испод њих, под стаклом витрине, су фотографија "Гернике" из шпанског павиљона на светској изложби, сликарева преписка (и пре него је настала слика са овим мотивом, Пикасо је био позван да са неким делом учествује на изложби у граду у коме се већ прославио, и тако подржи своје земљаке), исечци из штампе, критике...

У наставку, уз макету шпанског павиљона у Паризу, уз Пикасова, приказана су и дела других значајних учесника изложбе којом је Република желела да представи напредне идеје и уметност иза којих је стајала, али и упозори на опасност од фашизма. У читавом спектру различитих праваца и стилова ту се налазе радови од Хуана Мироа, Алберта Санчеза и Хулија Гонзалеса, па до дела Алеханда Калдера и Хозеа Гутијереза Солане. Поред тога, један део поставке био је посвећен двојици вајара, који су непосредно пре тога погинули на фронту у Мадриду - Франсиска Переза Матеа и Емилијана Барала.

- Међутим, највећим делом павиљон су чинили велики фото- мурали, које је урадио Хозе Ренау, уметнички директор наступа на Светској изложби - пише уз макету ове наменске грађевине. - Оне су модерним визуелним језиком, мапама, графиконима, економским подацима о Републици, представили и друге друштвене пројекте, попут Педагошке мисије, као и одређене регионе у Шпанији. У овом делу налазио се избор из народне уметности, као и народна ношња. Био је то револуционарни покушај да се традиционална култура редефинише савременим средствима.

Та светска изложба у Паризу, била је последња на којој је шпанска Република представила своја достигнућа, јер само годину и по дана касније, у пролеће 1939. поклекла је пред фашистичим налетима, а њен пад најавио Други светски рат. Остала је анегдота, да је у окупираном Паризу, један немачки официр упитао Пикаса, да ли је он направио "Гернику", на шта му је уметник одговорио:

- Не, ви сте.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације