СВЕ НАС ОДРЕЂУЈЕ ДА ЛИ ПОСЕДУЈЕМО МОРАЛНИ КОМПАС: Интервју Ју Несбе, норвешки писац

НАЈВЕЋА звезда првог београдског Трилер феста, уз двоје гостујућих шведских краљева сканди ноара - Малин Стен и Арнеа Дала, свакако је Ју Несбе, норвешки маестро трилера који ће данас у подне уручити и прву награду Удружења писаца трилера за најбољи жанровски роман на нашем језику. Током тродневне манифестације у Дому омладине, Несбе се дружио са својим читаоцима, представљајући и нови свој роман "Минесота", чији је превод (из пера Игора Солунца, овог пута) "Лагуна" објавила тек неколико месеци по изласку оригинала, као двадесет и четврту на српски преведену књигу овог миљеника наше публике, који је у Београд поново допутовао после седам година.

З. Јовановић

Уз тринаест књига из серијала о легендарном детективу Харију Хулеу (продатих у 60 милиона примерака), за ког каже да му се увек враћа, те више и не покушава да га "спречи" да решава нове случајеве и "исписује" нове књиге, Несбе је нагомилао и поприличан скор наслова који сведоче о његовој свестраности и сталној тежњи да искорачи из оквира жанра - збирки прича, па и оних хорор, своју обраду "Магбета" који се осавремењен и пресељен у Осло данашњице раширио на више стотина страница, два романа "Краљевство" и "Краљ Уса" о браћи у усамљеном норвешком планинском селу, зову и снази крви...

Управо се у овим потоњим поприлично често помињу Минеаполис и Минесота, која се нашла у наслову најновијег романа, трилера у коме нас Несбе упознаје са новим детективом Бобом Озом. Како се испоставља, у приповест о двојици браће и њиховом оцу писац је уткао и део свог породичног наслеђа, и то управо у делу који се односи на Минесоту - земљу у коју је огроман број Норвежана похрлио у потрази за америчким сном.

* Откуд баш Минесота, овог пута у наслову и као место радње, али никако не по први пут у вашим књигама? Какве су ваше везе са САД, посебно овом државом?

- Одувек сам био снажно везан за Америку, посебно за Минесоту. Мој отац је одрастао у Минеаполису, тамо су ми живели баба и деда, као и велики број Норвежана и других Скандинаваца. Тамо постоји врло бројна и снажна заједница наших људи, пре свега конзервативних хришћана. Минесота је врло специфична, за мене фасцинантна, јер је одлазак тамо и сусрет са тим људима као путовање временском машином у прошлост, у културу која је некада постојала у Норвешкој али више не, одавно је нестала и остала замрзнута у прошлости - и у Минесоти.

* После мноштва случајева које је разрешио Хари Хуле, упознајемо новог детектива, а ни овај није баш неки прототип хероја, већ више нагиње антихероју какав је и његов славни претходник. Какав је лик Боб Оз, кога је извесни критичар описао као "савршено дете Филипа Марлоуа и Сема Спејда"?

- Боб Оз сигурно поседује неколико, можда и доста сличности са мојим најзначајнијим ликом Харијем Хулеом са којим су поређења неминовна, али се и разликују у неким битним стварима.

Пре свега, Хари је вук самотњак, прави усамљеник, а Оз жуди за породицом. Док се први непрестано осамљује тежећи да побегне од друштва, овај други упорно трага за друштвом, за својим новим племеном.

Оз је изгубио ћеркицу у несрећи са оружјем каквих је у Америци много - тамо где људи држе толико оружја, увек има много жртава, случајних. Тако се гине у САД - вероватно мање људи буде намерно убијено свим тим силним оружјем, него што је случајних жртава. Оз не схвата себе превише озбиљно, а има и извесну репутацију кукавице, и на неки начин он можда то и јесте, баш као што је на одређени начин кукавица и Хуле.

* Откако је Минесота забранила приватне затворе, властима је много јефтиније да се људи међусобно убијају него да их држе у притвору - теза је на којој је исткана ваша тврда, сурова полицијска прича, напета приповест о освети, правди и људској природи, али и роман о Америци на ивици провалије. Какво је ваше мишљење о америчкој полицији?

- Као и сви полицајци, тако и ти амерички имају посао који треба да ураде, некад у томе успеју, некад не, а некад почине и неопростиве грешке. Притом, као и људе у другим професијама, и полицајце умногоме одређује и то имају ли морални компас или не, исто оно што разликује сваку особу од неке друге. На крају крајева, свако друштво вероватно има полицију какву заслужује, дакле и није толико до полиције - колико је до друштва.

* Врло често се управо у норвешким трилерима помиње чињеница да норвешки полицајци (за разлику од ма ког америчког цивила, како истичете) готово никада не смеју да употребе, нити носе оружје. Да ли то чини полицију бољом?

- Чак ни у Енглеској полиција не носи ватрено оружје, а та се ограничавајућа правила за употребу оружја у норвешкој полицији непрестано преиспитују и врло често се око њих распламсава оштра дебата. И код нас се закони прилагођавају не би ли се та правила изменила, очекује се измена управо у том делу. Међутим, нема статистике која доказује да би полиција радила ефикасније уз ношење и могућност олаке употребе оружја. Тако да сам ја против тога.

* Више пута сте говорили о томе да сте, због ниске стопе злочина у Ослу, принуђени да измишљате силна убиства. Да ли је Америка, која никако није досадна по том питању, инспиративнија за писање у жанру кримића, као друштво?

- Када погледамо енглеску литературу, модерни крими-роман и филмови форму су задобијали и развијали се на причама о америчком друштву, па и тамошњим злочинима. Мишљења сам да су крими-романи и филмови инспирисани, углавном, другим, пређашњим крими-романима и крими-филмовима, а не самим злочинима или друштвом по себи. Тако да, у том смислу, америчко друштво јесте инспиративније за писца кримића, мора бити тако јер се ослања на дугу традицију криминалистичког романа и филмова на енглеском језику.

Гитара је ту, лопта више није

* Некада сте, у некој пређашњој каријери, били фудбалер који обећава, данас тек навијате за Тотенхем, освајате стене и врхове... Ипак, заиграте ли понекад фудбал, и свирате ли гитару, будући да сте у Норвешкој познати и као музичар?

- Свирам гитару, али фудбал одавно више не играм, имам друге страсти које негујем...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације