ЛОЛИЋ - НОВИ ШТИХ БИТЕФА: Одбор Фестивала одлучио да ангажује познатог редитеља за уметничког директора и селектора
НА месту новог уметничког директора и селектора Битефа "виђен" је Милош Лолић, редитељ са свестраном и успешном међународном каријером, а ово именовање треба да потврди оснивач, Скупштина града, што ће од сада (за разлику од претходне праксе) бити само ствар формалности.

фото ATA Images
- Секретаријат за културу Скупштине града пребацио је на нас, Одбор фестивала, избор новог човека - објашњава његов председник Светозар Цветковић. - Одбор, дакле, доноси одлуку ко ће радити уметнички део програма, самим тим бити и селектор. Са Лолићем смо постигли договор, сада треба само да се обави цела процедура. Прекјуче смо одржали састанак Одбора и у наредних дан-два ћемо ту одлуку проследити Секретаријату за културу. Лолић ће легално бити постављен на то место оног часа кад потпише уговор са продукцијом, односно Битеф театром. Секретаријат ће нашу одлуку само верификовати, а тако ће убудуће и са другим фестивалима попут Феста и осталим градским културним манифестацијама.
На нашу радозналост како је избор "пао" баш на Лолића, Цветковић подсећа да га је (као директор Атељеа 212) управо он својвремено агажовао за прву представу у овој кући - "Велику белу заверу" Димитрија Војнова, још пре две деценије (2001).
- После тога радио је и "Мушку ствар" Франца Ксавера Креца (2007), одатле је и кренуо неки његов пут. Имам врло респектабилан однос према Лолићу као редитељу и неком ко већ дуго живи ван земље, веома добро упознат са оним позориштем које бисмо волели да постоји и на нашим сценама, а пре свега на фестивалу као што је Битеф. Нас двојица смо "потрошили" две недеље на дуге разговоре: на крају, позитивно је одговорио на нашу молбу да се нађе на том месту. Мислим да је избор, у сваком случају, достојан онога што је Битеф представљао у својој прошлости и да би се његов ниво могао одржати у будућности, наравно, уколико оснивач обезбеди средства да се оваква манифестација реализује.

фото Н.Скендерија
Иначе, ове године, објашњава Цветковић, Битеф би се одржао у новембру:
- Такав захтев шаљемо и оснивачу, будући да су све манифестације од Феста, преко Мартовског фестивала, померене за септембар. Зато, не би било згодно да Битеф буде у истом месецу,али и нама би неки каснији термин дао више даха и времена да се продукционо, организационо и уметнички припремимо. У том смислу, било би добро да га реализујемо у последњих десет дана новембра.
У досадашњим сусретима, открива Цветковић, Лолић му је показао листу од двадесетак представа које би могле да се нађу у селекцији, а које су, сасвим сигурно, на нивоу Битефа:
- Од тих двадесет, било би добро да изаберемо пет или шест које би чиниле окосницу Битефа. Наравно, под условом да су ти ансамбли расположиви у време фестивала и ако би то могло да се реализује.
Престижни европски театри
БУДУЋИ челни човек Битефа (рођен 1979) завршио је ФДУ у Београду и 2008. је освојио прво велико признање - Гран-при Битефа за представу "Сањари". Овенчао се и Борштниковом наградом у Словенији за "Батлбери писара", у Аустрији је добио Нестрој награду за "Магично поподне", потом и признање за најбољу режију на Битефу (2012) за представу "Крваве свадбе".
У међувремену, сарађивао је са престижним европским театрима, међу којима су бечки Бургтеатар и Фолкстеатар, Театар "Максим Горки" у Берлину, минхенски Резиденцтеатар, Шаушпилхаус у Диселдорфу, Театар Базел. Све у свему, на сценама немачког говорног подручја (Аустрија, Немачка, Швајцарска) до сада је поставио тридесетак значајних представа.
Ипак, није престајао да режира у родном граду, па је 2015. у Народном позоришту у Београду поставио Шилерову "Марију Стјуарт", у Београдском драмском 2022. режирао Yankee Rose ( када је први пут сарађивао са мајком Даницом Максимовић), а прошле године и представу "Мистер Долар" у Народном позоришту у Београду.

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.
03. 07. 2025. у 11:49

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи
ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.
01. 07. 2025. у 11:45
Коментари (0)