УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге

У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.

Фото Књига о Паји СКЗ

У овој чувеној едицији, нашим најзначајним ликовним уметницима претходно су биле посвећена дела о Надежди Петровић, Сави Шумановићу, Петру Лубарди и Сретену Стојановићу. Реч је о књигама која пружају увид у рецепцију њихових опуса, од доба када су ушли у стваралаштво, па до данашњих дана, а такво је и ово најновије издање.

- Вртоглави раст цена појединих Јовановићевих слика остварен продајом код угледних аукцијских кућа (Доротеум, Сотеби...), поготово оних оријенталистичке тематике, подигли су статус уметника у великим европским метрополама - пише, између осталог, професор Борозан у предговору "Књиге о Паји". - Јовановић је у последњој деценији препознат као прворазредни национални уметник, те када је реч о његовим делима, културна стратегија државног врха је заснована на идеји откупа његових слика из приватног власништва у земљи и иностранству, без обзира на њихову тематику, и похрањивању у домаће музеје, чиме се изнова подиже интересовање за Јовановићево дело у научним, стручним и ширим круговима јавности.

Фото Књига о Паји СКЗ

А да је Јовановић, рођен у Вршцу у време Аустроугарског царства, већ на почетку своје каријере крајем 19. века, већ био најбољи амбасадор српске културе, мада мало познат у земљи својих предака, уверљиво сведочи текст који отвара ову хрестоматију, а који је Мита Живковић написао давне 1891. године:

- Та образована Јевропа, доскора је више знала о дивљачким народима, што живе по неприступачним пределима средње Африке, по песковитим пустарама далеке Азије, по непроходним шумама Северне и Јужне Америке, него што је знала о мањим народима у својој Јевропи... У ред оних људи који су у извесном погледу дали; много важног објашњења о нама Србима најобразованијим и најмоћнијим Јевропљанима, без икакве сумње мора се рачунати Србин, уметник Паја Јовановић. То је млад човек, тек у својој тридесет првој години и већ је доживео да о њему и његовом раду многе новине јевропског гласа скоро исто толико говоре, колико и о најважнијим политичким догађајима у целом Српству....

Оригиналне слике Пајине, како сведочи Живковић, биле су тада "растурене су по целом свету" и налазиле се на таквим местима, која су била ретко којем Србину приступачна. Зато је био тврдо убеђен, да ће образованију српску публику задовољити и његов опис тих слика, чије оригинале нису могли да погледају.

Фото Књига о Паји СКЗ

- Уметник ми је ставио на расположење верне фотографије својих великих слика, неке које нису фотографисане, описао ми је сам, а фотографије има уметников брат, овдашњи фотограф Милан Јовановић - објаснио је Живковић, упуштајући се у описе Јовановићевих дела.

Поводом Прве југословенске уметничке изложбе, текст о сликару тада великих националних тема, 1904. године, написала је и сама Надежда Петровић, која примећује:

- Круна српске уметности на овој изложби, са својим монументалним делом је Паја Јовановић. "Крунисање Душаново" и по композицији, цртежу, и техници, заузима прво место на југословенској изложби. Паја Јовановић је уметник и по свом осећању, не само по таленту. Као што слепи гуслари опеваше господство наших краљева и царева, и јунаштво наших јунака и војвода, тако Паја Јовановић својом песничком душом правог уметника, надахнут народном поезијом, даде нам у слици то народно благо, нашу народну поезију.

Међу ауторима који су се бавили различитим аспектима сликарства Паје Јовановића, у различитим епохама, у овој књизи заступљени су и Богдан Поповић, Милан Савић, Вељко Петровић, Светислав Мандић, Никола Кусовац, Ђорђе Кадијевић, Срето Бошњак, Вања Краут, Дејан Ђорић, Петар Петровић, Славица Стаменковић, Миодраг Рогић, Мирослав Тимотијевић. А у њој су чак два текста академика Дејана Медаковића.

Фото Књига о Паји СКЗ

- Мој живот је шаљива игра - то су речи којима је сам сликар Паја Јовановић почео једно од својих честих аутобиографских казивања - подсетио је Медаковић у чланку из 1957. године, у којој је уметник напустио овај свет. - Са лепим осећањем за материју, он је китио своје слике и просипао по њима своја изванредна, иако једнострана сликарска знања. Сем тога, не треба заборавити да је он наш први сликар који је у оно доба имао признато међународно велико име. И поред тога што је већи део живота усамљено провео на страни, иако није створио ни своју школу, ни своје ученике, ипак је он својим дугим и плодним стварањем увек припадао нама. Он је достигао меру која га оправдано чини нашим знаменитим сликаром. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације