СМАЈЛИ И ЛЕ КАРЕ СЕ ВРАЋАЈУ У ОКСФОРД: Прва изложба оставштине чувеног британског писца шпијунских романа, од јесенас у библиотеци Бодлеана

ОКСФОРД је био духовна кућа Џорџа Смајлија, као и моја, рекао је једном о најславнијем јунаку својих узбудљивих шпијунских романа, продатих у десетинама милиона примерака, чувени британски писац Џон ле Каре (1931-2020).

Џон Ке Каре, Фото Епа

И управо је овај некадашњи студент оксфордског Линкон колеџа, који је каријеру започео у дипломатији, радећи упоредо и за обавештајне службе MI5 и MI6, књижевну архиву завештао свом универзитету, где ће први пут после његoве смрти, у октобру бити изложена у библиотеци Бодлеана.

Поставка, која ће га представити пре свега као књижевника, који је у једном тренутку свог живота радио за тајне службе, више неко као бившег шпијуна који се прославио писањем, названа је John le Carre: Tradecraft (сам појам тradecraft, на енглеском језику односи се на специјалне вештине, технике и методе, које се користе у шпијунажи, обавештајном раду, на тајним задацима). Пред публиком ће се наћи на хиљаде папира из Ле Кареове заоставштине, који откривају начин његовог рада. Са идејом да прикажу темељност којом је приступао сваком новом делу, осмислили су је кустоси - професор Федерико Варесе, дугогодишњи пишчев пријатељ, и др Џесика Даутвајт, из Бодлеана библиотеке, уз подршку породице аутора рођеног као Дејвид Џон Мур Корнвел, у граду Пулу, у области Дорсет.

Професор Варесе, који предаје криминологију на Оксфорду, један је од првих којима је Ле Каре дела слао још у рукопису. Он тврди да је аутор класика шпијунског и криминалистичког жанра, преведених на више од 36 језика ("Шпијун који се склонио у заветрини", "Позив за мртваца", "Рат у огледалу", "Мала бубњарка", "Руска кућа", "Убиство на високом нивоу", "Панамски кројач", "Стални баштован", "Смајлијеви људи", "Крпар, кројач, солдат, шпијун", "Ноћни менаџер"), био веома отворен за сугестије.

- Био је попут научника - изјавио је професор Варесе поводом изложбе којом Оксфорд одаје почаст Ле Кареу. - Одлазио би на места о којима је писао и бавио се дословно теренским радом, попут антрополога или социолога. Много је читао, разговарао са људима, правио белешке, и онда тек, све то претварао у фикцију. Тако је радио за сваки роман, што је заиста изузетно.

Радећи на свим тим истраживањима остваривао је и блиске контакте не само са активним обавештајцима, већ и са узбуњивачима у међународним корпорацима који су указивали на малверзације, хуманитарцима у мисијама у различитим деловима света... Све то како би се у књигама уверљивије и аутентичније бавио темама као што су корупција и неетичка пракса, поготово моћника у фармацеутској индустрији.

Међу експонатима премијерно ће у јавности бити и документа из којих се види начин на који је долазио до, за њега карактеристичних, компликованих заплета и обрта у радњи дела. Аутори тврде да се термин у наслову изложбе tradecraft, којим се служе обавештајци, може применити и на његове вештине, али у контексту списатељског заната, и начина на који је долазио до доказа којима је могао да критикује негативне појаве у друштву.

На изложби ће се наћи и белешке које је правио о јунацима својих књига. Посебна посластица за публику биће на маргинама рукописа, где је правио цртеже и на њима, како то раде и филмски редитељи, визуелизовао ликове. Ту су и коментари које је за себе правио на радним верзијама, па је на једној од скица за роман "Крпар, кројач, солдат, шпијун", за Смајлија записао "мали, дебео и у најбољем случају средњих година", додајући још "ноге су му биле кратке, а ход све само не агилан."

У ексклузивном разговору поводом обележавања 55 година "Новости", Џон ле Каре је открио и ко му је био узор за лик Џорџа Смајлија. Један је био доктор Вивијен Грин, писац историјских романа и декан колеџа у Оксфорду, који је писац похађао. Био је свештеник, не претерано религиозан, са великом моћи запажања, интелигентан, дискретан, добар познавалац људске природе. Други је био колега из "тајног света", такође и писац, Џон Бингам, пореклом из породице ирских лордова Кленмориса:

- Од свакога сам узео понешто да бих направио Смајлија. Као писац морате да будете у стању да уђете у кожу човека о коме пишете, а тог тренутка ви већ у њега уносите део себе - закључио је писац давне 2008. године, када је био на врхунцу славе, у телефонском разговору који је водио из свог лондонског стана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације