СВЕ ШТО ЈЕ РАДИО, БИЛО ЈЕ НА ПОНОС СРПСКОМ РОДУ: Јоца Савић, славни позоришник који је задужио немачки театар, није заборавио своје порекло

РЕФОРМАТОР немачког театра, носилац титуле краљевског редитеља и оснивач Шекспирове позорнице, никад није заборавио своје српско порекло: ипак, о глумцу, редитељу и позоришном педагогу Јоци Савићу (Нови Бечеј 1847 - Минхен, 1915) у завичају и дан-данас се недовољно зна, осим у ужим позоришним круговима.

фото Позоришни музеј Војводине

- Kадa је Јоца имао осам година (1854), преселио се с породицом у Беч, где је завршио Реалну гимназију. На школској приредби у Шилеровим "Разбојницима" играо је Карла Мора и одмах одушевио све присутне својим глумачким талентом - сведочи о Савићевим почецима театролог Зоран Максимовић. - Првак бечког Бургтеатра, Зонентал, постао је убрзо његов ментор. Јоца је добио први професионални ангажман већ 1865. у Градском позоришту у Базелу, а наредне у Аугзбургу. Свуда је хваљен као изванредан млади глумац, па му Вајмарско позориште понудило трогодишњи уговор. Ту се оженио глумицом Лујзом Шарл, а на позив Бургтеатра отишао је у Беч и тамо наступао од 1869. до 1870. године. Рафинирана публика веома је ценила Савићев дар, савршену дикцију, емотивност и изузетно тумачење ликова. За његову глуму говорило се да је очаравајућа, темпераментна, топла и жива. Иначе, подједнако успешно је играо у трагедијама и комедијама, као и у популарним лаганим комадима.

Ипак, вишеструко талентованом Савићу временом је постало тесно у глумачким ципелама, па је, такође веома успешно, почео да се бави се режијом.

- Стигао му је позив из Манхајма да преузима редитељске обавезе у тамошњем позоришту, а од 1885. прихватио је место драмског редитеља у Дворском и националном позоришту у Минхену. А колико је био добар у свом послу, сведочи податак да је добио титулу краљевског редитеља - истиче Максимовић. - Минхенски период трајао је двадесет година и за то време Савић је режирао све драмске представе разноврсног репертоара, потписавши преко 330 представа! Иначе, још у Вајмару је почео, а у Минхену наставио, с интензивним проучавањем Шекспировог дела. Поставио је на сцену све велике Шекспирове трагедије, историјске драме и комедије. Постигао је редитељске успехе и са поставкама Гетеових, Шилерових, Грилпарцерових, Молијерових, Калдеронових дела. Сјајно је режирао и комаде актуеалних немачких драмских стваралаца, али и Ибзенову "Нору".

Како објашњава наш саговорник, најзначајније Савићево дело је оснивање Шекспирове позорнице, што је велики репертоарски заокрет, значајан за целокупно немачко позориште:

- На Шекспировој позорници било је могуће играти оригиналног Шекспира, зато обраде његових дела више нико није играо. Савићев потез је потпуно изменио схватање позоришног простора. Писао је књиге из позоришне теорије, превео је Золину "Терезу Ракен" (Thrse Raquin), био је почасни члан Друштва немачких позоришних стваралаца, почасни редитељ Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта у Новом Саду. Сахрањен је 1915. у Алеји заслужних грађана на минхенском Северном гробљу.

фото Позоришни музеј Војводине

Упркос слави стеченој у Немачкој, Савић је веома ценио своје српско порекло:

- У Минхену је окупљао српске студенте и помагао им кад год им је било потребно. Код њега су учили глуму Добрица Милутиновић, Витомир Богић Циле, а и Надежда Петровић је била чест гост у његовом дому. Дописивао се с Лазом Костићем, Антонијем Хаџићем и Милорадом Гавриловићем. У писмима је хвалио напредак српског позоришта и наглашавао да све што ради јесте на понос српском роду. Посетио је Нови Сад, Српско народно позориште, Матицу српску. У Београду је обишао Народно позориште, у коме је одржао предавање о начину режирања Шекспирових дела. Краљ Петар Први га је примио и одликовао Орденом Светог Саве. Обишао је и Ниш, Бањалуку и Сарајево.

фото Позоришни музеј Војводине

Максимовић подсећа да је о животу и делу овог великана европског театра, проф. др Душан Рњак пронашао мотив за дугогодишње, обимно и сложено театролошко истраживање.

- Посвећеним вишедеценијским истраживањем исправио је недовољну пажњу наше театрологије према Савићевом делу, јер до њега оно није систематично проучавано. Осим изворне грађе, др Рњак анализира и две Савићеве књиге писане на немачком језику - прву која је изашла у Минхену 1908. године под насловом "О сврси драме" и другу "Шекспир и драмска позорница".

На основу грађе коју је Душан Рњак поклонио Позоришном музеју Војводине, између осталог, Савићеве књиге режије за чувену представу "Краља Лира" (којом је 1. јуна 1889. године и почео рад Шекспирове позорнице у Минхену) могуће је непосредно сагледати Савићев однос према интегралном тексту ове Шекспирове трагедије, сазнати о редитељским индикацијама глумцима, о мизансцену, сценографији, осветљењу, масовним сценама са статистима, сценским и звучним ефектима.

Богатом грађом и литературом о стваралаштву Јоце Савића, истиче наш саговорник, др Рњак доказује да је највећи допринос српском театру био у чињеници да је један Србин уздигао немачко позориште на највиши европски ниво и тако својим доприносом задужио и европско и српско позориште.

Препоручујемо

Култура

0 0

"НЕМАМ ПОТРЕБУ ДА ИДЕМ НЕКИМ ЛАКШИМ ПУТЕМ": Интервју Бранкица Себастјановић, глумица

08. 09. 2025. у 13:07

Култура

0 0

ОТВОРЕН ПРОСТОР ЗА НАЈБОЉА ДЕЛА: На Златибору у току први Национални фестивал филма и телевизије

04. 09. 2025. у 16:28

Култура

0 1

ОВАЦИЈЕ ЗА "ШВАБИЦУ" У КАЗАЊУ: Представа бањалучког театра изведена пред хиљаду и по гледалаца у главном граду Татарстана

02. 09. 2025. у 11:44

Познати

0 0

ОТАЦ ГОРДАНА КИЧИЋА УМРО ПОСЛЕ ДУГЕ И ТЕШКЕ БОРБЕ: "Веома ми је тешко, задужио је Србију"

25. 08. 2025. у 18:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације