ОБЈАВЉЕНА САБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА:Издавачки подухват КЦВ Милош Црњански и Народсне библиотеке Србије

ОБЈАВЉИВАЊЕМ књига „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи”, завршен је трогодишњи капитални пројекат објављивања сабраних књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића који су реализовали Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије из Београда.

ФОТО: КЦВ Милос Црњански и Википедија

Изузетно значајне књиге из области теорије и историје књижевности Милорада Павића нису објављиване протеклих 40 година, а сада су и први пут свеобухватно објављене. Укупно девет књига, подељених у три кола, сада су доступне јавности.

Прво коло: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма” (2023);

Друго коло: „Војислав Илић, његово време и дело”, „Гаврил Стефановић Венцловић” и „Војислав Илић и европско песништво” (2024);

Треће коло: „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи” (2025);

ФОТО: КЦВ Милос Црњански и Википедија

Милорад Павић је један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници, где они имају статус обавезне (или, сходно предмету, секундарне) литературе, али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.

Објављивање „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” није подразумевало њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас.

Приређивач и уредник „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” је Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду проф. емеритус др Сава Дамјанов.

Откријмо само да књига „Роман као држава” садржи „неколико аутопоетичких записа”, а почиње Павићевим записом „Аутобиографија”:

„Ја сам писац већ две стотине година. Далеке 1766. један Павић је објавио у Будиму своју збирку песама и отада се сматрамо списатељском породицом. Рођен сам 1929. на обали једне од четири рајске реке у 8 и 30 часова...”

Задовољство је сазнати директно од писца да је он до 1984. године и објављивања „Хазарског речника”, био најнечитанији писац у својој земљи, а од те године надаље најчитанији, као и да су му књиге, на његово запрепашћење, до сада преведене око сто пута на разне језике. „Укратко, ја немам биографију. Имам само библиографију”, рекао је Павић.

- антрфиле -

ПРОМОЦИЈА НА САЈМУ КЊИГА

НА предстојећем 68. Међународном београдском сајму књига биће промовисана Сабрана „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” на штанду Народне библиотеке Србије, у петак, 31. октобра у 12 сати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације