САВИНА "ЛАЂА" ПОНОВО НА УШЋУ : "Новости" откривају која ће се све дела, после много година, наћи на сталној поставци МСУБ

СЛАВНА "Пијана лађа" Саве Шумановића предводиће пловидбу кроз прву половину уметности 20. века, заступљену у баштини Музеја савремене уметноти (МСУБ). Наиме, ово ремек-дело биће на известан начин и визуелни знак прве од три изложбе, којом ће се, после много година, у здање на београдском Ушћу вратити стална поставка да представи богату колекцију са, сада већ близу 9.000 уметничких дела, али и обележи јубилеј - 60 година трајања МСУБ.

"Пијана лађа" Сава Шумановић, 1927. Го6то МСУМ

Пре него што прекосутра први посетиоци закораче у простор изложбе назване "Прекретнице ка модерности: Уметност друштва 1900-1945", чији кустоски тим чине музејске саветнице Мишела Блануша, Жаклина Ратковић и Рајка Бошковић, "Новости“, су имале прилику да, специјално за свој свечани број, открију шта ће је све чинити. Међу њеним сликама, скулптурама, цртежима и графикама, ту ће бити и оних које су деценијама биле ван видокруга јавности. 

Да подсетимо, на одсуство сталне поставке утицала је првобитно трубулента десетогодишња обнова здања МСУ, отвореног изложбом "Секвенце", која је 2019. уступила место ретроспективи Марине Абрамовић, на свих пет етажа. Фокус "Секвенци" био је на историјској авангарди, као и неоавангардним покретима, друге половине 20. века, док је рани модренизам, и његов развој кроз међуратне декаде, који обрађује садашња изложба, био мање заступљен.  

Фото МСУБ

- Слажем се да музеј треба да има сталну поставку, јер је колекција идентитет сваког музеја, али се у свету пракса њеног представљања одавно променила - прича за наш лист Маја Коларић, директорка МСУБ, додајући да ће убудуће њихова зграда бити подељена на део намењен представљању колекције, али и да је остављен простор у коме ће се одвијати тематске изложбе, односно ретроспективе значајних домаћих и страних аутора, што је такође традиција куће. - У тренутку када сам дошла у музеј колекција је још увек била већим делом ван музејских депоа, измештена најпре због реконструкције и требало је направити детаљан план враћања дела у музејске депое. Све то је потом требало поново обрадити, урадити детаљан попис, а потом и проћи кроз ревизију целе колекције. Показало се да су сва дела ту и у доста добром стању.

Фото МСУБ

Тај изузетно дугачак, захтеван и кустоски изазован посао, од ревизије правног основа према коме су дела стигла у музеј, конзерваторског прегледа стања, фотографисања дела и креирања електронске базе, већ је завршен у Збирци сликарства прве половине 20. века, Збирци нових медија, Збирци цртежа и графика, што им је, каже саговорница, омогућило да сада крену у другу врсту подухвата - интерпретацију и приказивање богатог наслеђа. Како је збирка већ одавно "прерасла" зграду (такође ремек-дело архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић) из средине шездесетих, морали су да нађу начина да превазиђу просторну ограниченост.

- Да би што темељније приказали што већи део колекције, дошли смо на идеју да је представимо у три етапе, кроз три изложбе, хронолошки повезане, које би се смењивале на годину и по дана - објашњава Коларићева. - Тако ће се на овој првој наћи дела из прве половине 20. века, уследиће потом период од 1950. до краја 20. века, док би на завршној били заступљебни радови после 2000. Овај троделни циклус је тек увод у оно из чега ћемо издвојити најрепрезентативнија дела и поставити их као могући модел сталне поставке.

Фото МСУБ

Прва у троделном циклусу, изложба "Прекретнице ка модерности: Уметност друштва 1900-1945", наставља саговрница, већ у самом називу сугерише жељу да се колекцијом баве не као затвореним поглављем прошлости, већ као живом архивом друштва, јер се тако она повезује са околностима које су је обликовале: 

- А то су политички, културни, историјски услови у изузетно узбудљивој првој половини 20. века, коју су карактерисали, како модернизација и рађање градова, тако и ратови, балкански и Први светски рат, али и кризе које су довеле до Другог светског рата. Све се то види у уметности. Отуда у наслову "прекретнице", јер ће се поставка бавити управо оним што је утицало да уметност уђе укоштац са стварношћу, да је коментарише, рефлектује догађаје у друштву.

Због тога је важан део поставка која расветљава историјски оквир у коме су дела настајала, и хронологија, чији је аутор Александра Мирчић, шеф одељења за уметничку документацију МСУБ. А "прекретнице" је ауторски тим поделио у четири веће изложбене целине - "Рађања модерне", "Време експеримента", "Реализми, између реалног и надреалног" и "Подељености и кризе". Одређеним појавама из овог периода баве се и у посебним подцелинама. 

Фото МСУБ

- Оно што ће се на овај начин видети на изложби је да су се током истог временског периода развијали различити феномени - објашњава диркторка МСУБ. - И то је симптоматично за нашу уметност и средину уопште, да не постоји линеарни развој, него да се у одређеним декадама паралелно развија више стилова и праваца, који су равноправно значајни и заступљени у колекцији. 

Тако унутар "Рађања модерне" постоје сегменти као што су: "Европска искуства и темељи домаће модерности", "У сусрет светлости", "Национални топоси"... 

- У свим овим темама заступљени су уметници, школовани у иностранству, који су код нас донели модернистички израз, а с друге стране били окренути и националним темама - прича Коларићева. - Уз Надежду Петровић, ту су и наши импресионисти. Музеј баштини ремек-дела ових аутора, које сматрамо "А категоријом", као што је "Цар Душанов мост на Вардару" Милана Миловановића, који ће имати специјално место на поставци, "Предео са Крфа" Косте Милићевића или "Предео из Рима" Малише Глишића. У "Националним топосима" су рецимо и Марко Мурат, Бета Вукановић, Милош Голубовић као представник сецесије у нашем сликарству. 

Посатвка која комбинује хронолошки и тематски приступ, приказује и искораке појединих аутора, током двадесетих година, и представља достигнућа Добровића, Шумановића, Ивана Радовића, Душана Јанковића и многих других. У сегемену посвећеном експериментима, уз надреализам као правац (представљају га радови Ванета Бора и Радојице Живановића Ное, као и других), присутна су и дела Едуарда Степанчића, као и друге авангардне тежње које се јављају, попут апстрактне сублимације слике код Јована Бјелића или Милана Коњовића.

- У касним двадестим, период реализма заступљен је у сликама Мила Милуновића, Вељка Станојевића, Васе Помаришца, Тонета Краља, Марина Тартаље, Живорада Настасијевћа... - упућује саговорница. - У тридесетим, магијски реализам је првенствено ту кроз опус Милене Павловић Барили и уметницима окупљеним око групе "Зограф".

Истовремено, присутно је поетско-интимно сликарство, које су стварали уметници пореклом из грађанских породица, попут Миленка Шербана, а поставка прати и дела у којима су, у исто доба, заступљене експресија, боје и гестуалност, као, рецимо, на радовима Игњата Јоба, Зоре Петровић... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације