БЕОГРАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ: Чувар традиције и мост између култура више од пет деценија

БЕОГРАДСКИ џез фестивал један је од најстаријих и најпрепознатљивијих музичких догађаја у Србији.

Foto: Jutjub printskrin/Dom omladine Beograda

Основан је давне 1971. године као наставак великих међународних џез фестивала који су тада већ постојали у Европи, и врло брзо се профилисао као важна тачка сусрета између југословенске и светске џез сцене. Захваљујући свом космополитском духу и отворености према музичким иновацијама, фестивал је постао симбол уметничке слободе, креативности и културног дијалога.

Током седамдесетих и осамдесетих година, Београдски џез фестивал доживео је свој велики процват. У том периоду Београд је био важна културна престоница региона, а џез – симбол модерности и урбаног духа. Фестивал је у главни град тадашње Југославије редовно доводио најзначајнија имена светске џез сцене, уметнике који су у том тренутку били у самом центру музичких дешавања. Захваљујући томе, Београд је постао незаобилазна тачка на мапи светских џез догађаја, раме уз раме са Паризом, Берлином и Монтреом.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Belgrade Jazz Festival (@belgradejazzfestival)

Програм фестивала био је пажљиво осмишљен – обухватао је велике концертне вечери у престижним салама, али и бројне пратеће садржаје попут ноћних свирки, импровизованих џем сешна и тематских трибина. Таква разноврсност допринела је стварању посебне атмосфере, у којој су се мешали професионални музичари, студенти уметности, новинари, љубитељи џеза и знатижељна публика жељна новог звука. Београдски џез фестивал је тиме постао много више од обичног музичког догађаја – постао је културни феномен и симбол слободног духа града.

Ипак, политичке и друштвене турбуленције које су погодиле простор бивше Југославије почетком деведесетих година довеле су до прекида културних токова. У таквим околностима фестивал је био принуђен да направи дужу паузу. 

Тек почетком 2000-их година, уз ентузијазам и упорност уметника, институција и љубитеља џеза, Београдски џез фестивал је поново оживео. Реактивација фестивала није била само повратак једне музичке манифестације – то је био повратак духа отворености и међународне сарадње. Организатори су настојали да очувају аутентичност и традицију фестивала, али и да га модернизују, како би пратио савремене токове у џез музици и привукао млађу публику.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Belgrade Jazz Festival (@belgradejazzfestival)

Захваљујући новом концепту и подршци домаћих и страних партнера, фестивал је поново постао препознатљив на европској џез сцени. Успостављена је сарадња са бројним међународним институцијама, културним центрима и амбасадама, што је омогућило да Београд сваке године угости уметнике из свих крајева света. На тај начин фестивал је постао мост између традиције и савремености, између локалне и глобалне џез заједнице.

Током година на сцени Београдског џез фестивала наступали су неки од највећих џез уметника свих времена: Мајлс Дејвис, који је 1973. године свирао пред препуном двораном Сава центра, затим Херби Хенкок, Фил Вудс, Арт Блејки, Нина Симон, Џими Смит, Дизи Гилеспи и многи други. Ти наступи су данас део фестивалске легенде, а многи старији љубитељи џеза их и даље памте као најузбудљивије музичке догађаје у животу.

У новије време, фестивал наставља да окупља водеће светске уметнике и да промовише нове таленте са домаће и регионалне сцене. Посебан нагласак стављен је на ауторске пројекте, импровизацију и експериментални приступ музици. Управо кроз ту разноврсност израза фестивал одржава своју аутентичност и релевантност.

Ове године, Београдски џез фестивал ушао је у нову деценију развоја, обележавајући своје 41. издање под слоганом „На путу џеза“. Програм је и овог пута понудио богат репертоар – од традиционалних форми до савремених фузија и иновативних музичких концепата. Публика је имала прилику да ужива у наступима неких од најактуелнијих уметника из земље и света, као и у новим, узбудљивим музичким пројектима који померају границе жанра.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Slavko Kostić (@musicphototour)

Фестивал је отворен 22. октобра наступом Биг бенда РТС-а под вођством Стјепка Гута, а исте вечери публика је уживала у концерту трија легендарног француског контрабасисте и композитора Анрија Тексјеа, омиљеног госта београдског фестивала. Програм се до 25. октобра наставио у Дому омладине Београда, простору који већ деценијама представља средиште џез и алтернативне музичке сцене.

Овогодишњи концепт био је замишљен као тачка сусрета уметника из европске – нарочито медитеранске – школе џеза и музичара из Сједињених Америчких Држава, колевке овог жанра. Таква комбинација пружила је публици јединствену прилику да чује спој различитих стилова, култура и сензибилитета, што је увек било једно од кључних обележја фестивала.

Узбудљиву завршницу 41. Београдског џез фестивала обележио је џем сешн који је предводио пијаниста Владимир Маричић. Његово вишедеценијско искуство, богата међународна каријера и разноврсна стилска интересовања преточени су у енергичан наступ који је објединио традиционални џез, латино елементе и препознатљиви балкански звук. Тај завршни концерт симболично је заокружио фестивалску поруку – да је џез универзални језик који повезује људе, културе и епохе.

Данас, више од пола века након првог издања, Београдски џез фестивал заузима посебно место у културном идентитету Београда и Србије. Он је сведок историјских промена, али и доказ да уметност има моћ да превазиђе политичке, језичке и генерацијске границе. 

Београдски џез фестивал не само да промовише врхунска уметничка достигнућа, већ и негује дух сарадње, импровизације и слободе – основне принципе на којима џез као уметност почива. 

Препоручујемо

Култура

0 0

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Култура

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо члан култне групе The Cure

26. 12. 2025. у 20:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације