БЕОГРАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ: Чувар традиције и мост између култура више од пет деценија
БЕОГРАДСКИ џез фестивал један је од најстаријих и најпрепознатљивијих музичких догађаја у Србији.
Foto: Jutjub printskrin/Dom omladine Beograda
Основан је давне 1971. године као наставак великих међународних џез фестивала који су тада већ постојали у Европи, и врло брзо се профилисао као важна тачка сусрета између југословенске и светске џез сцене. Захваљујући свом космополитском духу и отворености према музичким иновацијама, фестивал је постао симбол уметничке слободе, креативности и културног дијалога.
Током седамдесетих и осамдесетих година, Београдски џез фестивал доживео је свој велики процват. У том периоду Београд је био важна културна престоница региона, а џез – симбол модерности и урбаног духа. Фестивал је у главни град тадашње Југославије редовно доводио најзначајнија имена светске џез сцене, уметнике који су у том тренутку били у самом центру музичких дешавања. Захваљујући томе, Београд је постао незаобилазна тачка на мапи светских џез догађаја, раме уз раме са Паризом, Берлином и Монтреом.
Програм фестивала био је пажљиво осмишљен – обухватао је велике концертне вечери у престижним салама, али и бројне пратеће садржаје попут ноћних свирки, импровизованих џем сешна и тематских трибина. Таква разноврсност допринела је стварању посебне атмосфере, у којој су се мешали професионални музичари, студенти уметности, новинари, љубитељи џеза и знатижељна публика жељна новог звука. Београдски џез фестивал је тиме постао много више од обичног музичког догађаја – постао је културни феномен и симбол слободног духа града.
Ипак, политичке и друштвене турбуленције које су погодиле простор бивше Југославије почетком деведесетих година довеле су до прекида културних токова. У таквим околностима фестивал је био принуђен да направи дужу паузу.
Тек почетком 2000-их година, уз ентузијазам и упорност уметника, институција и љубитеља џеза, Београдски џез фестивал је поново оживео. Реактивација фестивала није била само повратак једне музичке манифестације – то је био повратак духа отворености и међународне сарадње. Организатори су настојали да очувају аутентичност и традицију фестивала, али и да га модернизују, како би пратио савремене токове у џез музици и привукао млађу публику.
Захваљујући новом концепту и подршци домаћих и страних партнера, фестивал је поново постао препознатљив на европској џез сцени. Успостављена је сарадња са бројним међународним институцијама, културним центрима и амбасадама, што је омогућило да Београд сваке године угости уметнике из свих крајева света. На тај начин фестивал је постао мост између традиције и савремености, између локалне и глобалне џез заједнице.
Током година на сцени Београдског џез фестивала наступали су неки од највећих џез уметника свих времена: Мајлс Дејвис, који је 1973. године свирао пред препуном двораном Сава центра, затим Херби Хенкок, Фил Вудс, Арт Блејки, Нина Симон, Џими Смит, Дизи Гилеспи и многи други. Ти наступи су данас део фестивалске легенде, а многи старији љубитељи џеза их и даље памте као најузбудљивије музичке догађаје у животу.
У новије време, фестивал наставља да окупља водеће светске уметнике и да промовише нове таленте са домаће и регионалне сцене. Посебан нагласак стављен је на ауторске пројекте, импровизацију и експериментални приступ музици. Управо кроз ту разноврсност израза фестивал одржава своју аутентичност и релевантност.
Ове године, Београдски џез фестивал ушао је у нову деценију развоја, обележавајући своје 41. издање под слоганом „На путу џеза“. Програм је и овог пута понудио богат репертоар – од традиционалних форми до савремених фузија и иновативних музичких концепата. Публика је имала прилику да ужива у наступима неких од најактуелнијих уметника из земље и света, као и у новим, узбудљивим музичким пројектима који померају границе жанра.
Фестивал је отворен 22. октобра наступом Биг бенда РТС-а под вођством Стјепка Гута, а исте вечери публика је уживала у концерту трија легендарног француског контрабасисте и композитора Анрија Тексјеа, омиљеног госта београдског фестивала. Програм се до 25. октобра наставио у Дому омладине Београда, простору који већ деценијама представља средиште џез и алтернативне музичке сцене.
Овогодишњи концепт био је замишљен као тачка сусрета уметника из европске – нарочито медитеранске – школе џеза и музичара из Сједињених Америчких Држава, колевке овог жанра. Таква комбинација пружила је публици јединствену прилику да чује спој различитих стилова, култура и сензибилитета, што је увек било једно од кључних обележја фестивала.
Узбудљиву завршницу 41. Београдског џез фестивала обележио је џем сешн који је предводио пијаниста Владимир Маричић. Његово вишедеценијско искуство, богата међународна каријера и разноврсна стилска интересовања преточени су у енергичан наступ који је објединио традиционални џез, латино елементе и препознатљиви балкански звук. Тај завршни концерт симболично је заокружио фестивалску поруку – да је џез универзални језик који повезује људе, културе и епохе.
Данас, више од пола века након првог издања, Београдски џез фестивал заузима посебно место у културном идентитету Београда и Србије. Он је сведок историјских промена, али и доказ да уметност има моћ да превазиђе политичке, језичке и генерацијске границе.
Београдски џез фестивал не само да промовише врхунска уметничка достигнућа, већ и негује дух сарадње, импровизације и слободе – основне принципе на којима џез као уметност почива.
Препоручујемо
"ИЗУЗЕТИ" НА ОТВАРАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОЗОРИШНОГ ФЕСТИВАЛА: Документовање трагедије
18. 11. 2025. у 12:57
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"БИЛО МИ ЈЕ ТЕШКО, СРЦЕ МИ СЕ КИДАЛО" Михину највећу тајну знао само Деки Станковић, све се разоткрило на Светог Николу
ТАЈНА Синише Михајловића откривена на Светог Николу...
18. 11. 2025. у 22:00
ЛУКА МОДРИЋ НЕ МОЖЕ ДА ВЕРУЈЕ ШТА СЕ ДЕСИЛО У ЦРНОЈ ГОРИ: Навијачи запањили репрезентативца Хрватске
Квалификације за Светско првенство у понедељак су завршене у европским групама А, Г и Л, где су отклоњене и последње дилеме на тему "ко то с првог места иде директно на Мундијал, а ко са друге позиције у бараж?". Црна Гора и Хрватска су одиграли такмичарски небитан меч, али изазвао је он много, много буре у јавности. Са правом.
18. 11. 2025. у 11:45
БУРНО У БиХ: Дигли се грађани, масовни протест на улицама - изнели 12 захтева властима у БиХ (ВИДЕО)
САХРАНА Алдине Јахиће ће бити најављена накнадно, након што се заврше све потребне процедуре.
18. 11. 2025. у 14:55 >> 16:39
МАСОВНИ ОТКАЗИ НА ТВ ПИНК Водитељка проговорила: "Зна се ко је и шта је Митровић! Одлука је донета заједно са породицом"
"ВРЛО добро знам колико сам лојалан радник!"
18. 11. 2025. у 18:00
СРАМНО! Ево како је реаговао најпознатији коментатор Црне Горе на повике "Убиј Србина"
Меч квалификација за Светско првенство између Црвне Горе и Хрватске добили су "коцкасти" са 3:2. Међутим оно што је било одвратно на том мечу јесте погрдно скандирање гостујућих навијача на рачун српског народа, а делом и коментатор, сматра омбудсман нашег суседа.
18. 11. 2025. у 22:13
РУСИЈА У ШОКУ ЗБОГ СРБИЈЕ! Руси не могу да верују шта је фудбалска репрезентација Србије доживела од ФИФА и УЕФА!
Квалификације за Светско првенство су за наш национални тим завршене неуспешно: Србија није успела да избори одлазак на Мундијал који је на програму 2026. године, а "друга стаза", путем Лиге нација, остала је затворена за "орлове" јер ће њоме на шампионат планете отићи чак и слабије селекције од њих - захваљујући невероватним правилима ФИФА и УЕФА. И, Русија је прилично зачуђена тиме.
18. 11. 2025. у 19:00
БАЈАТОВИЋ ОТКРИО ПОТЕНЦИЈАЛНЕ КУПЦЕ НИС-А: "Руски капитал мора да буде анулиран"
ДИРЕКТОР Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је вечерас да продају НИС-а Русима 2008. не види као лош пословни потез, али да руски капитал у тој компанији мора да буде анулиран, јер НИС мора да настави да ради, а као потенцијалне купце НИС-а види субјекте из арапских земаља, али не искључује ни европске, или америчке компаније.
18. 11. 2025. у 22:27
ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.
13. 11. 2025. у 10:54
ТАЈ МАЛИ ЖУТ БИКИНИ: Тенисерке запалиле нет фоткама са плаже
АРИНА Сабаленка и Паула Бадоса су у жижи.
18. 11. 2025. у 11:34
Најновије из рубрике
МИЛОШ ЖИВАНОВИЋ ДОБИТНИК КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“: Награђена поема „Обале добре воде“
Добитник регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ за 2025. , коју додељује Издавачка кућа „Партизанска књига“ из Кикинде, је Милош Живановић из Београда, за рукопис поеме „Обале добре воде“, једногласно је одлучио жири у којем су били Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић, председник жирија.
18. 11. 2025. у 13:54
"ИЗУЗЕТИ" НА ОТВАРАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОЗОРИШНОГ ФЕСТИВАЛА: Документовање трагедије
Извођењем представе „Изузети“, у режији Мие Kнежевић, у продукцији Народног позоришта Сомбор, по тексту Ђорђа Петровића, отворен је 30. Југословенски позоришни фестивал „Без превода“. У надметању за престижне „Ардалионе“ нашло се шест остварења, а завесу на јубиларно издање смотре театара из региона подигла је градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.
18. 11. 2025. у 12:57
„МУЗИКА СВЕТА“: Промоција књиге новинара Владимира Ђуричића у Малој дворани Коларчеве задужбине
КЊИГА „Музика света“ Владимира Ђуричића, објављена у издању Службеног гласника, представља својеврсно путовање кроз уметност, време и културе различитих народа.
18. 11. 2025. у 09:52
ПОЧИЊЕ РЕГИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ „БЕЗ ПРЕВОДА“: „Изузети“ на отварању
Јубиларни 30. Југословенски позоришни фестивал „Без превода“ почиње вечерас у Ужицу извођењем представе„Изузети“, у режији Мие Kнежевић, у продукцији Народног позоришта Сомбор, по тексту Ђорђа Петровића. До 22. новембра, публика и стручни жири видеће шест представа из региона, једну мање него до сада, јер први пут на репертоару неће бити ни једне представе из Хрватске.
17. 11. 2025. у 11:10
САША ЈОКСИМОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Могу да кажем да сам богат човек, а што је улога тежа, изазов је већи (ФОТО)
ЕКИПИ популарне теленовеле „Игра судбине“ коју гледамо сваког дана у 20х на каналу ТВ Прва, у новом серијалу „Страст и казна“ придружио се и популарни глумац Саша Јоксимовић, који ће наредним епизодама „оживети“ своју стару улогу Максима Шубаревића.
14. 11. 2025. у 17:20
Коментари (0)