БРИГА О СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: Миливој Сребро, професор србистике на Катердри за словенске студије на Универзитету Бордо Монтењ

Ни Нобелова награда није гаранција за успех у земљи Балзака и Флобера.

FOTO: Privatna arhiva

То у књизи "Иво Андрић у француском кључу" о нашем нобеловцу пише професор србистике на Катедри за словенске студије у Бордоу, др Миливој Сребро. Управо је ова његова књига недавно добила награду "Ђорђе Јовановић", која се додељује за најбоље дело из области књижевне критике и есејистике у протеклој години.

- Ову угледну награду схватам као подршку мојим истраживачким активностима на промоцији националне књижевности у Француској, земљи која игра важну улогу културног медијатора у промовисању значајних писаца из тзв. "малих књижевности"– каже Сребро за "Новости".

Књига "Иво Андрић у француском кључу" је, укратко, прича о превођењу и читању нашег јединог нобеловца, о ћудима француске критике која је знала да са одушевљењем поздрави нека његова ремек дела, али још чешће да га игнорише и прећути.

- Преводи Андрићевих првих романа су се појавили у Француској пре чак седамдесет година, али је његово присуство у овој земљи до данас остало дискретно и сликовито подсећа на реку понорницу. Постојана је, непрестано се чује њен тихи шум, и само кад изађе превод неке од великих Андрићевих књига, попут романа "На Дрини ћуприја" и "Травничка хроника", долази до ерупције и изласка на површину. То онда изазива општу пажњу критике и читалаца, да би се опет врло брзо све стишало и та тиха понорница дискретно наставила свој ток – каже наш саговорник.

Та слика понорнице би уједно могла бити, истиче професор Сребро, и метафора за рецепцију целокупне српске књижевности у "великом свету". Јер, Андрићев случај, односно судбина великог писца на симболичан начин одражава и судбину књижевности из које потиче.

Недавни професоров боравак у Београду, у време Сајма књига, догодио се из два разлога: осим присуства на додели поменуте књижевне награде, учествовао је и на промоцији своје друге књиге објављене ове године,  "Књижевност кризе" (КОВ, Вршац). Ова књига есеја посвећена је српској књижевности осамдесетих година. Реч је о избору текстова које је објавио још пре одласка у Француску, и то углавном у "НИН-у". У то време је у једном мандату био и члан жирија за "НИН-ову награду". Занимљива је судбина овог рукописа.

- Књига је практично била припремљена за штампу још пре него што сам дошао у Бордо. А онда је избио рат. Један део моје књижевне архиве је остао у Босни, у породичној библиотеци, а други део код пријатеља на Авали. Био сам убеђен да је рукопис нестао у пламену када је наша кућа у Гламочу гранатирана и изгорела 1995. пред "Олују". Када сам, међутим, пре две године отишао на Авалу да преузмем књиге које су тамо биле склоњене, сасвим случајно сам га пронашао, запањен, али и обрадован чињеницом да је „преживео“. 

Занимљива је и животна прича професора Сребре. Као што сведочи књига "Књижевност кризе", током осамдесетих је био веома присутан у литерарном животу Србије и Југославије као активан књижевни критичар. Имао је своју сталну рубрику у "НИН-у", и често је учествовао у књижевним емисијама на телевизији и радију. А онда је нагло "нестао“ из српске књижевности. Било је то почетком деведесетих, када је добио посао лектора на универзитету у Бордоу.

- Имао сам план да током боравка у Бордоу сакупим материјал за књигу о рецепцији наше књижевности у Француској, и да се вратим. Али, околности су одлучиле другачије. Избио је грађански рат и нашао сам се у позицији апатрида. Тако се мој привремени рад у иностранству продужио, ево, све до данас.

О томе је својевремено писао и у својој књизи "Крајина је пала, маске такође - записи једног апатрида".

- Током деведесетих нашао сам се не само у географској изолацији, него и у културној, без могућности да останем у контакту са књижевном сценом у Србији. Схватио сам тада да ћу морати да пређем на писање на француском језику, како бих професионално и интелектуално опстао. И бацио сам се свом енергијом на промоцију наше књижевности у Француској. Прихватио сам то као своју нову мисију, свој пут.

Тај „мисионарски“ пут којим професор Сребро иде више од три деценије, показао се као добар избор. Доказ за то су многобројни пројекти и публикације на француском које је реализовао сам, или у сарадњи са сарадницима. Од 2011. уређује и портал "Сербика", а 2013. покренуо је и истоимени електронски књижевни часопис. Тридесети јубиларни број је у припреми.

- "Сербика" је један од најамбициознијих пројеката које сам успео да реализујем. Конципиран је, да нескромно кажем, као својеврсна мала енциклопедија на француском за српску књижевност и културу. Колико је мени познато, реч је о јединственом пројекту ове врсте за промоцију наше националне књижевности у иностранству – истиче.

Поред истраживачког рада, професор Сребро редовно држи и предавања из језика, књижевности и цивилизације Јужних Словена.

- Универзитет Бордо Монтењ је међу оним француским институцијама где се србистика најдуже изучава. Катедра је основана у оквиру југославистике још 1951. године. Дошао сам као лектор, али сам у међувремену добио стално место професора. Тако сам наследио катедру коју су пре мене водили угледни слависти, професори Жорж Лусијани и Жан Деска – каже Сребро.

Тако су и српски језик, култура и књижевност очували своје место под сунцем у Бордоу.   

ДЕЛА

Миливој Сребро је на српском језику објавио књиге "Роман као поступак" (1985), "Мали вавилонски листар" (1991), "Андрић у француском кључу" (2025) и "Књижевност кризе" (2025), а на француском "Антологију српске приповетке 1950-2000" (2003), "Крајина је пала, маске такође - записи једног апатрида" (2006) и "Бибилиографију српске књижевности у Француској: 1945-2004"(2004).

ЛУК СЕ ЗАТВОРИО

Сребро је управо завршио нови пројекат на ком је радио четири године и који би, како истиче, требало да буде круна његових активности.

- Реч је о "Антологији српске књижевности од 13. до 20. века" која се тренутно налази у штампи. Сачињена је од два тома, укупно преко 600 страница, и покрива цео историјски ток наше књижевности: почиње са Светим Савом, а заршава се са Гораном Петровићем и његовим романом "Опсада цркве Светог спаса", где је један од јунака управо Свети Сава. Тај лук, дуг осам векова, повезује почетак и крај овог мени изузетно драгог књижевног дела. 

Фото: Горан Чворовић

Foto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Култура

0 0

РЕГЕ ЛЕГЕНДА ЏИМИ КЛИФ ПРЕМИНУО У 81. ГОДИНИ: Био је један од најзаслужнијих за пробој музике са Јамајке на светску сцену

25. 11. 2025. у 12:01

Култура

0 2

ДЕЈВИД КАМЕРОН ИМА РАК: Лекари му открили страшну дијагнозу

23. 11. 2025. у 22:40 >> 22:42

Култура

0 0

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МАКЕДОНСКИХ АУТОРА "ОТКРИВАЊА" ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ ИГОРА СТАНКОВИЋА

21. 11. 2025. у 14:27

Култура

0 0

МИЛОШ ЖИВАНОВИЋ ДОБИТНИК КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“: Награђена поема „Обале добре воде“

18. 11. 2025. у 13:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације