СРПСКА ИГРА КОЈА ЈЕ ОПЧИНИЛА ЕВРОПУ: Како је кнез Милош преко Штрауса „покорио” Беч, и шта нам то поручује пред ЕКСПО 2027

Драган Радојчин
Драган Радојчин

20. 02. 2026. у 07:00

ДАНА 28. јануара 1846. године, у царском Бечу, у дворани Грацијен-зелен (Grazien-Sälen) догодило се нешто незамисливо – аустријска аристократија заплесала је у ритму српског кола.

СРПСКА ИГРА КОЈА ЈЕ ОПЧИНИЛА ЕВРОПУ: Како је кнез Милош преко Штрауса „покорио” Беч, и шта нам то поручује пред ЕКСПО 2027

Архива

Био је то тријумф дипломатије и културе који и данас, скоро два века касније, одјекује као савршен увод у оно што Србију очекује на светској изложби ЕКСПО 2027.

Штраусове ноте по „налогу“ српског кнеза

Тог хладног јануарског дана, дворана у Бечу била је тесна да прими све знатижељнике. Повод је био Светосавски бал, а главна звезда – „Српски кадрил” (оп. 14). Композицију је потписао нико други до Јохан Штраус Млађи, тада млади геније у успону, али по прецизној наруџби и „налогу” српског кнеза, Милоша Обреновића.

Кнез Милош, иако у изгнанству, знао је да се битке за државу не бију само оружјем, већ и угледом. Желео је да свету покаже да Србија није само земља сељака и ратника, већ нација са дубоком традицијом која се лако уклапа у најфиније европске токове.

Српски музички код

Штраус није само компоновао по наслову – он је у „Српски кадрил” дубоко уткао аутентични српски мелос. Стручњаци наводе да се у композицији јасно препознају мотиви популарних градских песама тог доба. Посебно је занимљиво да је Штраус користио елементе мелодије која ће касније постати позната кроз стихове љубавне песме кнеза Михаила Обреновића „Што се боре мисли моје”, али и ритмичке структуре традиционалних српских кола.

Према записима из тог времена, кнез Милош је лично инсистирао да музика буде енергична и препознатљиво српска. Резултат су биле овације које су трајале минутима и музичко дело које је постало неизоставан део репертоара бечких дворова, чиме је Србија извршила неку врсту „културног јуриша” на срце Аустријске монархије.

Фото: Новости

Некада „Кадрил“, а данас ЕКСПО

Симболика овог догађаја невероватно је актуелна данас, када се Београд и цела Србија спремају за међународну изложбу ЕКСПО 2027. Баш као што је кнез Милош пре 180 година „извео” Србију на светску позорницу кроз уметност, предстојећа светска изложба под слоганом „Играј за човечанство: Спорт и музика за све” представља модерни „Српски кадрил”. Тада су Штарусове ноте у српском духу представљале мост ка Европи, а данас технологија, иновације и национални павиљони представљају мост ка целом свету. Као некада „Кадрил“, данас ЕКСПО 2027 као своју тему ставља игру и музику у центар људског напретка. Као што је „Кадрил“ био плес који је спојио различите културе у једној бечкој сали, тако ће више од четири милиона посетилаца, колико се очекује, у Сурчину, у току деведесет три дана, видети модерну Србију која, поштујући своју прошлост, гради паметне градове будућности.

КРАЉ ВАЛЦЕРА И СРПСКИ ПРИЈАТЕЉ

Јохан Штраус Млађи (1825–1899), слављен као „Краљ валцера”, био је музички феномен 19. века. Иако је његов отац, Јохан Штраус Старији, био против тога да му се син бави музиком, млади Јохан је успео да га засени и постане најпопуларнији композитор лаке музике свог времена.

Његова сарадња са српском династијом Обреновић није била случајност. Штраус је био чест гост на баловима које су организовали Срби у Бечу, а његова спремност да у своје композиције утка мелос Балкана говори о његовом огромном таленту за спајање различитих култура. Осим „Српског кадрила”, Штраус је оставио неизбрисив траг у светској музичкој баштини делима као што су: „На лепом плавом Дунаву” – незванична химна Аустрије, „Приче из Бечке шуме” – ремек-дело симфонијског валцера  и „Слепи миш” – оперета која се и данас изводи на свим светским сценама.

Јохан Штраус Млађи компоновао је 168 валцера, 117 полки и низ четворки, маршева, мазурки, галопа и 16. оперета. Класични бечки валцер уметнички је усавршио и подигао на ниво концертне оркестарске музике.

За Србе тог времена, Штраус је био више од композитора – био је уметник који је српском колу дао европски сјај, чинећи га прихватљивим за најотменије светске салоне. Својим радом доказао је да музика и игра не познају границе, што је управо кључна порука коју Србија шаље свету и данас кроз организацију великих међународних манифестација.

Док обележавамо годишњицу првог извођења Штраусовог дела, подсећамо се да су велики народи управо они народи који знају да испричају своју причу и представе се у најбољем светлу. Кнез Милош је некада то урадио виолином и плесом, а ми данас то чинимо кроз највећи међународни догађај у историји модерне Србије.

Србија се поново спрема да „позове на плес” читаву планету. И баш као те давне 1846. године, циљ је исти – да 2027. године свет оде из Београда очаран нашим ритмом, идејама и способношћу да будемо лидери, како на плесном подијуму, тако и у глобалним иновацијама.

БОНУС ВИДЕО: 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СКАНДАЛ! РАМА ОБЈАВИО СНИМАК РАЗГОВОРА СА ТАЧИЈЕМ: Срећна независност комаданте, брате мој, грлим те много и волим (ВИДЕО)

СКАНДАЛ! РАМА ОБЈАВИО СНИМАК РАЗГОВОРА СА ТАЧИЈЕМ: "Срећна независност комаданте, брате мој, грлим те много и волим" (ВИДЕО)

ПРЕМИЈЕР Албаније Еди Рама објавио је снимак телефонског разговора са бившим вођом злочиначке ОВК Хашимом Тачијем, који се тренутно налази у притвору Специјалног суда у Хагу, где је оптужен за ратне злочине и злочине против човечности.

17. 02. 2026. у 20:01

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.

16. 02. 2026. у 15:09

Коментари (0)

Истражујемо: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?