ПЛАНУЛЕ УЛАЗНИЦЕ ЗА ВЕЛИКУ СЦЕНУ : Балет „Лабудово језеро“ у Српском народном позоришту обележава јубилеј

БАЛЕТ „Лабудово језеро“, који је за Српско народно позориште поставио кореограф Владимир Логунов (1942.- 2022.), у петак, 27. фебруара, имаће своје јубиларно, 50. извођење и одмах затим, дан касније, у суботу 28. фебруара, 51. пут ће се појавити пред публиком.

Марија Ердељи

Реч је о поставци која ужива велико интересовање и наклоност љубитеља балета, што потврђује чињеница да су и овога пута, све улазнице за Велику салу, сцену „Јован Ђорђевић“ у СНП-у, распродате.

У главним улогама наступиће прваци балета, Катарина Зец и Артемиј Макаров.

- Част ми је да учествујем у јубиларном, 50. и 51. извођењу Лабудовог језера. Свако извођење носи нову емоцију и безвремену магију тог ремек дела. Посебно ми је драго што публика и даље верује у снагу класике и остаје верна балету- каже Катарина Зец.

За неке играче, јубилеј представља повратак улогама које воле, док ће поједини управо у овим извођењима, први пут стати пред публику у дуго прижељкиваним уметничким изазовима.

За Сема Бишопа, који је тумачио ликове принца Зигфрида и Ротбарта, обележавање 50. извођења те поставке “Лабудовог језера”, представља и уметничку прекретницу и велику част.

Марија Ердељи

- У кореографији Владимира Логунова, на безвремену музику Петра Иљича Чајковског, ова продукција стоји као сведочанство трајне снаге високе уметности, где се узвишена музика и класични балет сједињују у савршеној хармонији. Имајући привилегију да много пута тумачим и принца Зигфрида и Ротбарта, из прве руке сам осетио емоционалну дубину и драмски контраст који тај балет чине изузетним. Јубиларно извођење није само прослава уметничке посвећености и истрајности већ и културног наслеђа које наставља да инспирише и извођаче и публику- каже Сем Бишоп.

Друге вечери, 28. фебруара, у 51. извођењу, први пут у улози Ротбарта наступиће балетски играч Јоргос Цампарис.

- Дубоко сам почаствован што сам део посебног извођења “Лабудовог језера”. Играти тако важну улогу у оквиру јубилеја за мене је велико признање и узбудљиво искуство. То је подсетник на снагу уметности игре која траје и развија се кроз генерације- истиче Јоргос Цампарис.

Директорка Балета Српског народног позоришта, Аја Јунг, наглашава личну и уметничку везу са кореографом.

- Владимира Логунова сам упознала као дете, док је још маестрално тумачио улоге Копелијуса и Ротбарта у београдском Народном позоришту. Касније ми је предавао дуетну игру у Балетској школи, током пуне три године. Сећам се премијере његове верзије балета „Дон Кихот“ у Центру Сава, са Иванком Лукатели у главној улози, као и представе „Доктор Џекил и Мистер Хајд“ која је у своје време освојила многе важне награде. Данас, у улози директорке Балета Српског народног позоришта, част ми је да сам могла да се сретнем са поставкама балета „Лабудово језеро“, „Успавана лепотица“ и „Охрадска легенда“, које је Логунов приредио за новосадски ансамбл. То су представе за које се увек тражи карта више, и које ће надаље живети на сцени тог театра- каже Аја Јунг.

Симбол балетске уметности

Балет “Лабудово језеро” један је од највољенијих наслова класичног репертоара. Музичко ремек-дело Петра Иљича Чајковског, од премијере 1877. године у Москви, остаје симбол балетске уметности, вечне љубави и борбе између добра и зла.

Владимир Логунов

Владимир Логунов, кореограф и балетски педагог, рођен је у Београду 28. јула 1942. године. Прва сазнања о балету стицао је на часовима педагога Миле Катић у Сплиту, дипломирао је у Балетској школи “Лујо Давичо” у Београду, у класи педагога Нине Кирсанове 1964. године. Исте године постао је члан Балета Народног позоришта у Београду, убрзо и солиста Балета, остваривши низ значајних улога у балетима: Жизела, Лабудово језеро, Ана Карењина, Охридска легенда... Студирао је кореографију на Позоришној академији (ГИТИС) у Москви. Прву кореографију урадио је у Позоришту “Бошко Буха” 1973. године. У свом кореографском раду остварио је балетске представе у Народном позоришту у Београду, Српском народном позорисшту, Хрватском народном казалишту у Загребу и Сплиту, за Сусрете југословенских балетских уметника у Љубљани, Рагуза Балет Италије, Балет на Кипру, Македонски народен театар у Скопљу и за Народно позориште у Сарајеву... Сарађивао је с многим познатим редитељима на реализацији драмских и оперских представа. Дбитник је низа признања и награда а био је и на дужности директора Балета Народног позоришта у Београду од 1980. до 1985. Преминуо је 11. новембра 2022. године у Београду.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЈОШ ТРАГАМ ЗА НОВИМ ИЗРАЗИМА: Александар Поповић Руски, о крсту као инспирацији, и другим причама, које је представио у Кући Ђуре Јакшића

23. 02. 2026. у 17:51

Култура

0 0

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ "ХОДОЧАШЋЕ ИЛИЈЕ ИЛИЋА" У ИМС: Од Јапана до Солунског фронта

23. 02. 2026. у 17:34

Култура

0 0

РАДОВИ СТЕФАНА СТЕФАНОВИЋА У ГАЛЕРИЈИ 73: Живот није савршен

23. 02. 2026. у 17:30

Култура

0 0

ИНСИТУТ КОНФУЦИЈЕ И ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ: Недеља кинеског филма

23. 02. 2026. у 17:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације