БЕКСТВО ИЗ ИНСТРУИРАНОГ СЛИКАРСТВА: Михаило Станисавац, српски уметник о стваралачком путу који гради у Паризу
ЛИКОВНИ израз је за мене насушна потреба, питање постојања, кључ за проналажење принципа. Они се односе на уметност, али и на читав живот.
FOTO: Privatna arhiva
То, у разговору за "Новости", истиче српски уметник Михаило Станисавац који последњих година живи и ствара у Паризу.
Станисавац је у француску престоницу дошао 2012. године, учествујући, као и многи који крећу на неизвесни ликовни пут сазнања, у размени у оквиру уметничке резиденције у Паризу. Дошао и – остао.
- Одлука је била прилично спотана. Остао сам највише из радозналости. Париз је град правих и лажних обећања, а између њих, мало помало, пронађеш своје место. Нешто је предвиђено да се догоди, нешто не, неке ствари се остваре, друге остану заувек на чекању, али захваљујући томе остајеш и опстајеш. За уметнике је увек изазов да оду негде даље. Нарочито у Париз, сликарски град. Таква прилика се не пропушта – истиче наш саговорник.
Прве године на "пречици до истине" посуте су трњем.
- Пуне су разних изазова и чудних ситуација. Човек треба најпре да се навикне на другачију средину и да обезбеди егзистенцију, што иде споро. Компликовано је и тешко. Овде се доста прича о интерграцији. Потребно је да се најпре интегришеш сам са собом. Уметност томе доста помаже. Закорачи се у нешто сасвим непознато. То непознато је сада до једне одређене мере постало познато. Наравно, увек остаје доза непознатог која ћете прати целога живота. Немогуће је да се све до краја спозна.
Станисавац наглашва да се у том пробијању на површину у Паризу много тога своди на комерцијални моменат.
- Треба водити рачуна и препознати стваралаштво од пропаганде. Колико год да се пружа нових могућности, много тога је програмски инструирано. Зна се шта пролази, а шта не. Треба склопити много коцкица да се обезбеде време и простор који ће омогућити да се бавите оним због чега сте и дошли.
Михаило Станисавац је завршио Ликовну академију у Београду, на одсеку за графику, у класи професора Миодрага Млађовића. Крчио је пут у Србији, излагао на више самосталних изложби и на групним поставкама у Графичком колективу, галерији "Коларац", "Цвијети Зузорић"… А онда се отуснуо пут Сене. Претежно је графичар.
БОЈЕ У ТУРОБНОМ СИВИЛУ
Станисавац се у Паризу до сада више пута преставио у Културном центру Србије на групним изложбама, излагао је на Салону графике "Сен Силпис", у галерији ЦЕД у 13. арондисману где је урадио велики мурал у пасажу, између Италијанског трга и болнице "Салптеријер". Наручила га је општина. У урбаном пејзажу, појављују се силуете људи разних боја који пролазе, с облаком из стрипа, водећи разговор. Налази се у фреквентном пролазу, између солитера, унесећи боје у туробно сивило пролазника. Недавно се представио и у циришкој асоцијацији "Материјал", а излагао је и у галерији АЛУЗ у Зрењанину, у Културном центру Горњег Милановца… Своје радове у међувремену је представио и у Словенији, Финској, Шведској… Често се враћа у Србију у последње време.
- Бављење графиком подразумева и друге медије, нарочито цртеж. Он је основа за све. Сликање је увек ту, као друга страна медаље. У последње време највише цртам. Цртеже сводим на неку врсту дневника, као белешке чији је циљ да ухвате садашњи тренутак, да забележе време и промене које се догађају. Тај мисаони ток делим с публиком.
Недавно је урадио серију цртежа која интерпретира слике великих мајстора, Рембрантов "Час анатомије", Манеов "Доручак на трави", Ботичелијево "Рађање Венере"… С почетном асоцијацијом да цртежи изгледају као оштећени.
- Тиме постављам питање шта би се заиста догодило са свим тим сликама да крене глобални рат о коме сви причају.
Станисавац се бави различитим дисциплинама, увек на финој граници између фигуративног и апстрактног.
- Почне да ми смета све чега има превише – и апстракције, и наратива, и описивања, и фактографије, и илустративности. Чак и када има превише речи у називу слике, и то ми смета – истиче.
То је израз који је на граници да се "расплине", али се ипак држи. Можда је то Париз.
- Он ти даје енергију, па те "прегази". И, тако у круг, док се тражи баланс у складу с том ситуацијом – закључује наш саговорник.
Препоручујемо
НОВОСТИ ВАС ВОДЕ У ТЕАТАР ВУК: Погледајте представу “Луди од љубави“
16. 03. 2026. у 11:50
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
13. 03. 2026. у 16:30
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
13. 03. 2026. у 14:43
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)