Култура

ПУШКИНОВ ДИЈАЛОГ СА НАМА: Интервју - Филип Виноградов, руски редитељ

Миљана Краљ

26. 02. 2026. у 14:32

ПРОЗНА дела једног од највећих песника у историји Александра Сергејевича Пушкина, инпирисала су награђиваног руског редитеља Филипа Виноградова, који од 2022. живи у Србији, да створи један "позоришни случај".

ПУШКИНОВ ДИЈАЛОГ СА НАМА: Интервју - Филип Виноградов, руски редитељ

Тачније, његов ауторски пројекат "Пушкин. Случаји", вечерас ће, од 20 часова, бити премијерно изведен у београдској "Ложионици", новом центру креативних индустрија и иновација.

Овај позоришни редитељ и сценограф, лауреат националне награде "Златна маска" и Гран-прија "Поп механика" награде С. Курехина, користећи фрагментарну драматургију, Пушкинове љубавне приче вођене случајем, са њиховим конфликтима и ривалствима, тренуцима губитака и животне промене, смешта у савремени контекст.

У основи представе су четири дела из Пушкинових "Белкинових приповести": "Мећава", "Пуцањ", "Управник поштанске станице" и "Госпођица-сељанка", а о томе шта је заједничка нит која их повезује у позоришни чин, редитељ Виноградов, за "Новости", каже:

- За мене је кључна реч - случај. Код Пушкина је случај увек нешто што изненада мења судбину човека, али истовремено открива неки дубљи, готово неминовни ток живота. Његови јунаци мисле да управљају својим изборима, а испоставља се да су ухваћени у мрежу околности, историје, сопственог карактера. У представи су те приче повезане управо кроз ту тему - кроз питање да ли ми заиста живимо своје животе или играмо улоге у већ написаном сценарију. Зато се у сценском току појављује и сам театар као тема: глумац који схвата да изговара унапред написан текст, ситуације у којима се брише граница између приватног и сценског постојања. Пушкинови "случајеви" постају начин да говоримо о човеку данас - о страху од избора, о потреби за слободом и о томе колико је наша биографија условљена временом у ком живимо.

o Представа се зове "Пушкин. Случаји", да ли у њој постоје асоцијације на Пушкинов случај, његово страдање?

- Пушкинова биографија је за нас била важна, али не као историјска реконструкција, већ као пример судбине уметника у сукобу са временом. Његов дуел, однос са влашћу, прогонства, круг декабриста - све су то "случајеви" који показују колико је живот уметника условљен историјом. У представи се појављују алузије на те догађаје, али оне нису илустративне. Нас је више занимало питање: шта значи бити слободан уметник и колико ту слободу плаћаш. У том смислу Пушкинова судбина стоји у истом низу са судбинама других аутора о којима говоримо - од Грибоједова до Достојевског и Бродског.

Дакле, не говоримо директно о Пушкиновој смрти, већ о механизму времена које утиче на живот уметника. То је, чини ми се, много ближе савременом гледаоцу.

Руски театар у Београду

ОВДАШЊА публика је веома верна својим позориштима и својим глумцима и то говори о снажној позоришној култури - примећује саговорник. - Истовремено, када се успостави прави контакт, она реагује веома непосредно и емотивно - и та отвореност је нешто што ме увек изнова изненађује и радује. За мене је рад у Београду постао могућност да се различита позоришна искуства не пореде, већ да уђу у дијалог. Управо из тог дијалога настао је и Руски театар у Београду, као платформа која покушава да повеже различите традиције, поетике и публике.

o На који начин сте Пушкинова прозна дела ставили у дијалог са историјом и савременим тренутком?

- Било нам је важно да не радимо адаптацију у класичном смислу, већ да направимо простор у којем се различити временски слојеви сударају. Зато се радња "Мећаве" дешава 1991. године, у тренутку распада Југославије, "Пуцањ" је смештен у постјугословенски контекст краја деведесетих, "Управник поштанске станице" у Војводини, а "Госпођица-сељанка" у савремено село у којем се сударе две политичке идеологије. То нису спољашње актуализације, већ покушај да се покаже да су Пушкинови конфликти - љубав и част, отац и ћерка, друштвени статус, идеологија - и даље наши конфликти. Паралелно с тим, у представи постоји и стални метатеатарски слој - разговор о томе ко пише наш сценарио, да ли историја, политика, друштво или ми сами. Управо ту настаје дијалог између Пушкиновог времена и нашег.

Актер и публика

У ОВОЈ савременој представи, која истражује феномен случаја, тачније односа судбине и личног избора, на сцени се смењују различити ликови. У различтим улогама појављују се глумци Евгенија Ешкина Ковачевић, Даниел Ковачевић, Раде Маричић и Никола Штрбац. А један од активних учесника у току приче је и публика. Извођење је на српском, уз руске титлове.

o Како сте се уклопили у српску позоришну средину? Налазите ли паралеле са руском?

- Мој улазак у српску позоришну средину пре свега је повезан са људима - са изузетним глумцима и сарадницима са којима сам имао срећу да радим. Управо кроз заједнички рад, кроз пробе и процес настајања представе, гради се поверење и ствара осећај припадности. Тај лични, професионални сусрет за мене је био много важнији од било каквог формалног "уклапања" у систем. Српска позоришна средина има веома јасну структуру и снажну традицију, што с једне стране даје стабилност и висок професионални ниво, а с друге захтева време да се у њој пронађе сопствени језик и начин рада. Тај процес је за мене и даље жив - он се не дешава одједном, већ постепено, кроз представе, кроз сарадње, кроз дијалог са публиком.

26. 02. 2026. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

Политика

0 11

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.

26. 02. 2026. у 11:01