ОД БАБА ЗЛАТИНЕ КУЋЕ, ДО СВЕТСКЕ КЛАСИКЕ: Како је Бора Станковић пре века и по упалио фењер који и данас осветљава поноре наше душе
31. 03. 2026. у 18:00
НА данашњи дан, пре тачно 150 година, у срцу Врања рођен је Борисав Бора Станковић — књижевни маг који је један специфичан, затворен свет са југа Србије уздигао до универзалних висина светске књижевности.
Фото Ј. С.
Овај велики јубилеј Србија обележава као догађај од прворазредног националног значаја, под покровитељством државе, потврђујући да Станковићева реч није само фолклорни споменик прошлости. То је жива, опорука и болна истина која и данас пулсира у савременом човеку. Док Врање ових дана дише кроз ликове свог најпознатијег писца, капије Музеј-куће у Баба Златиној улици широко су отворене, подсећајући нас зашто је Бора данас актуелнији него икада.
Врање које не заборавља
Град под Пржаром данас је епицентар сећања на свог књижевног великана. Свечано обележавање јубилеја почиње академијом и документарним изложбама које до детаља прате Станковићев живот и стваралаштво. Под слоганом његове антологијске мисли – „Свако мора да има упаљен фењер у глави” – организују се такмичења у беседништву, књижевне вечери и бројни културни перформанси који оживљавају дух старог Врања. Град данас не слави само свог највећег писца, већ сопствени идентитет који је Бора заувек „конзервирао” у својим капиталним делима – „Нечистој крви”, „Коштани” и незаборавним приповеткама.
Архва Матице српске
Чувари духа у Баба Златиној улици
Највернији стражар Бориног духа остаје његов родни дом. Музеј-кућа Борисава Станковића, смештена у тишини Баба Златине улице, као споменик културе од изузетног значаја, данас сија пуним сјајем. Недавно освежена новом сталном поставком, ова кућа није само музеј, већ времеплов. Старе софре, миндерлуци и лични предмети писца омогућавају бројним туристима да закораче у свет његове бабе Злате – жене која је рано осталом сирочету усадила прво семе народног фолклора, дубоког патоса и севдаха.
Међутим, док је Борин дом под строгом заштитом, реалност ван његове капије је нешто другачија. Многи локалитети које је писац бесмртно описао – старе врањске капије и калдрмисани сокаци – неминовно су подлегли стихији модерности и урбанизације. Ипак, несаломиви дух „старог Врања” и даље пркосно опстаје у луку Белог моста и ретким преосталим конацима, који међу својим зидинама као да и даље чувају ехо Коштанине песме и тешких уздаха њених јунака.
Зашто је Бора актуелан и данас?
Станковић никада није писао само о Врању; он је писао о универзалном ропству – друштвеном, породичном и, пре свега, емотивном. Његови јунаци су дубоко трагична бића, разапета између вреле крви и гвоздених патријархалних окова који не праштају. Данас, у ери поновног преиспитивања улоге жене у друштву и крхких граница личне слободе, Борина Софка не стоји само као књижевни лик, већ као свевремени симбол жртве. Упоредо са њом, његови „Божји људи” и даље служе као непогрешиво огледало наше колективне емпатије према маргини и патњи. Чувари „Нечисте крви” нису заборављени; Станковићева дела и даље су окосница репертоара највећих театарских кућа, попут Народног позоришта у Београду, непобитно доказујући да је људска судбина под овим небом безвремена и увек актуелна.
Трајни печат на души српског народа
Велики јубилеј од век и по није само протоколарна прилика за полагање венаца и пригодне говоре; то је суштински подсетник да је Бора Станковић један од оних ретких књижевних демијурга који су успели да локалну судбину преточе у вечност. Све док се врањским сокацима и позоришним сценама пролама искрени „жал за младост”, Бора ће бити међу нама – жив, опојан и неумољив. Наша је заједничка дужност да не дозволимо да се његов „фењер” угаси у рукама нових генерација. Без тог светла, остали бисмо заувек слепи за сопствене дубине и ускраћени за разумевање оног најскривенијег у српској души.
БОРА У БРОЈЕВИМА И ЧИЊЕНИЦАМА
1876: Година рођења у срцу Врања, у дому бабе Злате. Она му је, након ране смрти родитеља, постала највећа животна потпора и непресушна инспирација за касније књижевне ликове.
1910: Светлост дана угледао је роман „Нечиста крв”. Док га је чувени Јован Скерлић одмах прогласио ремек-делом, европска критика је у Бори препознала српског пандана Золи и Достојевском. Кроз Софку, Газда Марка и Коштану, Станковић је демистификовао „проклетство крви” и дубоку психологију страсти.
Дипломирани правник: Иако је Бора по образовању био правник, а по служби цариник и порезник, његова истинска вокација била је васкрсавање старог Врања — света разапетог између оријенталног севдаха и хладног грађанског друштва.
150 година: Велики јубилеј, век и по од рођења, обележава се под високим покровитељством председника Републике Србије, Александра Вучића. Чак и век и по касније, Станковићев модернизам не престаје да интригира светску књижевну теорију.
Национални значај: Министарство културе Србије уздигло је ову годишњицу на ниво догађаја од прворазредног значаја за државу. Централна тачка ходочашћа остаје његова Музеј-кућа у Врању (у Баба Златиној улици), један од најпосећенијих локалитета на југу наше земље.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАКО ТО? Најсрећнија земља света, а стопа самоубистава велика
ДЕВЕТИ пут заредом на врху листе, али има "али"...
30. 03. 2026. у 08:05
КАКО ЋЕ СЕ ЗВАТИ ЋЕРКА ДЕЕ ЂУРЂЕВИЋ? Колегиница открила - прелепо име грчког порекла
ЋЕРКА Дее Ђурђевић носиће грчко име...
30. 03. 2026. у 09:11
"Падају бомбе, бомбардују Југославију, а Аркан ме зове да радимо посао - 6 месеци СВЕ ПЛАЋЕНО"
"ЈА СЕ сећам Цеце када сам био на илиџанском фестивалу. Она је већ са 14 година почела да пева, али ово је био њен први већи јавни наступ. Баш је добро певала, као и данас."
31. 03. 2026. у 09:24
"НЕ ЖИВИМО ЗАЈЕДНО, НИСАМ СХВАТАО ДА САМ ОТАЦ" Андрија сина добио са другарицом, сада открио: "Зове се Јована, јако ми је важна"
"ИГЊАТОВА мајка зове се Јована, не живимо заједно, али одлично се слажемо..."
31. 03. 2026. у 08:43
НОВАК ЂОКОВИЋ СТИГАО У САРАЈЕВО, ДОШАО ДА НАВИЈА ЗА БОСНУ! Невероватна сцена...
Најновије вести из тениса тичу се и - фудбала. Новак Ђоковић се за то побринуо.
30. 03. 2026. у 19:18
"ВЕЋ ДВА ПУТА САМ УМРО": Мирослав Илић реаговао на приче да је болестан
ПЕВАЧ истиче да је заслужио да му се дода Феникс поред имена.
31. 03. 2026. у 12:37
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.
30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ: "Кад смо бомбардовали Србију, нисмо имали дозволу за прелет преко Хрватске - Туђман није знао! Подела КиМ једини излаз"
НЕДАВНО је обележена 27. годишњица од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
30. 03. 2026. у 20:11
Најновије из рубрике
ОД СНА ДО НОВОГ БЕОГРАДА: Нове поставке у Ликовној галерији и Аргету, Културног центра Београда
У ЛИКОВНОЈ галерији и Галерији Артгет КЦБ, у четвртак, 2. април, у 19 часова, биће отворене две изложбе "Сан" Милана Антића, чији је кустос Маја Ћирић и "Непостојани предели" Раца Булатовића, која припада циклуси "Из Центра", аутора концепта и кустоса Дуње Бркић.
31. 03. 2026. у 17:07
ЧОВЕК СА ПОСЕБНОМ ЗЕБЊОМ И ЉУБАВЉУ ЗА СВОЈ НАРОД: У Матици српској одржана комеморација у знак сећања на академика Мира Вуксановића
НА комеморативном скупу у Матици српској, јуче су се од књижевника и академика, Мира Вуксановића, који је преминуо 6. фебруара у Новом Саду а сахрањен 11. фебруара у његовој родној, Крњој Јели код Шавника, опростили, поред породице и бројних пријатеља и поштовалаца, његови најближи дугогодишњи сарадници и пријатељи, проф др Драган Станић, др Славко Гордић, др Мате Пижурица, др Марко Недић и Селимир Радуловић.
31. 03. 2026. у 16:51
ЕВРОПСКИ ПЛЕС НА РИМСКОМ ВИМИНАЦИЈУМУ: Археолошки институт једина институција ван ЕУ у пројекту Dancing Histor(y)ies
АРХЕОЛОШКИ институт у Београду био је у протекле две године једина институција ван Европске уније која је учествовала у пројекту Dancing Histor(y)ies, повезивања заједница и културног наслеђа кроз плес, саопштено је из ове угледне научне институције поводом окончања овог великог подухвата реализованог у оквиру програма Креативна Европа пројекат окупља 12 партнера из 10 европских земаља.
31. 03. 2026. у 16:39
УСПЕХ СТЕРИЈИНИХ „РОДОЉУБАЦА“: Две награде за НП „Стерија“ на Арт трема фесту
НАРОДНО позориште „Стерија“ из Вршца освојило је две значајне награде на међународном Арт трема фесту у Руми, са представом „Родољупци“.
31. 03. 2026. у 16:03
НОВИ КОНКУРС ЗА НАБОЉЕ ЦРТАЧЕ: Добитници награде "Владимир Величковић" биће проглашени на изложби лауреата у Галерији САНУ
ФОНД "Владимир Величковић", Галерија "Хаос" - Фондација за цртеж, под покровитељством Српске академије наука и уметности, организује нови конкурс на коме ће бити изабрани лауреати Награде за цртеж.
31. 03. 2026. у 15:57
Коментари (0)