Лична бајка на дар: Продајна галерија Београд покренула пројекат који је објединио писце, сликаре, илустраторе и децу

ДЕЦА одрастају на бајкама. Оне продиру директно у њихову душу. А у Продајној галерији Београд, однедавно је покренут пројекат који има намеру да неке од ових прича, на којима се формирају будући људи, постану и - персонализоване.

САРАДЊА Славка Петковић Грујичић и Вук Станисављевић, Фото продајна галерија Београд

- Пројекат "Лична бајка" осмишљен је са више циљева - објашњава Зоран Чалија, директор Продајне галерије Београд. - Један је да деци поклањамо њихове личне бајке, а други да повежемо књижевнике и сликаре.

Та веза уметника речи и уметника слике, у поледње време је, сматра Чалија, попустила, мање је пројеката у којима се прожимају, јер свако се окреће сопственом пољу изражавања:

- Идеја се реализује тако што наша галерија угости писца, дете које жели своју личну бајку, како би од њега сазнали шта би волело да она садржи. Из тог разговора сазнајемо њихове тежње, али и страхове. Када књижевник напише бајку, илустратор, сликар, који од почетка учествује у процесу, прави визуализацију приче. На крају ћемо објавити књигу у којој ће се све то објединити.

До сада су се већ у овој заједничкој авантури кроз дечју машту укључили књижевница Зорица Кубуровић, са којом је радио сликар Пеђа Тодоровић, са књижевницом Гораном Малетић у пару је илустратор Марија Николић, писца Божидара Пешева прати илустратор Јасна Николић, а са Александром Стефановићем ради Ана Георгијев. Са Славком Петковић Грујичић, чак из Париза укључила се Татјана Николић Чичановић, која је завршила Факултет примењене уметности.

- У току разговора са дететом, који се снима, објасни се концепција, смисао и реализација ове идеје - објашњава Славка Петковић Грујичић, која се бави књижевношћу за децу и младе. - Избор детета је у сарадњи, уколико је школско дете, са наставником, библиотекаром и наравно родитељима. Увод у разговор, о бајци као књижевној врсти, од прапочетка и народне бајке до савремене ауторске бајке, каже писац, тако да дете има могућност да својом маштом, надгради, осмисли нове бајковите ликове, ситуације, заплете и расплете, те књижевнику остаје задатак да све из вођеног разговора уобличи у једну књижевну целовитост, односно ауторску бајку. Ова идеја има значајан утицај како на развој детета учесника у стваралаштву, тако и изузетан утицај на децу читаоце. Буђење маште, васпитавање доброте, како знамо у класичним бајкама добро увек побеђује зло, љубав и навику за читањем.

У писању бајке, Славка Петковић Грујичић сарађивала је са деветогодишњим Вуком Станисављевићем. Током рада уочила је изузетну маштовитост свог сарадника:

- У бајци "Рода спаситељка" идеју за бајку је дао дечак реченицом: "Како ме је донела рода у купусиште". Није било тешко, питањима и подстицајима испричати бајку и јасно успоставити границе између добра и зла. Можда најзначајнија идеја овог пројекта је вратити децу књизи, развијати њихову маштовитост, креативност и сачувати исконске вредноси.

Поред бајки, будућа књига, како објашњава Чалија, имаће и једну песму, нашег књижевника Гаврила Кујунџића из Велике Хоче, оснивача "Косовских божура".

- Он нам је даровао песму "Кад Михајло пита птицу", и посвећена је нашој деци која расту на Косову и Метохији. Реч је о награђиваном песнику, и великом човеку.

Кад Михајло пита птицу

Гаврило Кујунџић

Илустрација Ане Георгијев и Марије Николић, Фото продајна галерија Београд

Птицо, птицо, летилицо,

како летиш, како слетиш?

Позајми ми једно крилце

да се винем до звездице.

Па да видим како сија

Кад навече падне тама,

Дал` то светле наши претци

и дарују срећу деци?

Не можеш са једним крилцем

да се винеш до небеса.

Ако имаш сестру, брата,

имаш крила сва од злата.

Биће они теби светло

док ти растеш и порастеш.

Винућеш се тад до неба

и до звезда, ако треба. 

Када књига која ће садржати десетак личних бајки буде објављена, њену промоцију у Продајној галерији Београд, према замисли Чалије, требало би прати и изложба намењених јој илустрација.

- Овај пројекат се неће завршити само на једном издању, јер морамо да више пажње обраћамо деци. Она ће постати главни јунаци наших прича, јер смо дужни да у њихово подизање, неговање и васпитање уткамо много више племенитости и позитивних вредности. Треба их стално даровати добротом, поштовати их. Јер, то ће их обавезати да буду добри - закључује Чалија.

Препоручујемо

Култура

0 1

НАШЕ КУЛТУРНО БЛАГО САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА: Дело Уроша Предића "Свети Георгије" први пут изложено у Србији у Галерији Матице српске

22. 06. 2026. у 18:18

Култура

0 1

ФАНТАСТИЧНИ СВЕТ ПРЕДАЊА: Сликарка Јулија Дашић, која живи и ствара у Француској, обједињује три културе

22. 06. 2026. у 18:18

Култура

0 0

ГРАД НА ВЕТЕРНИЦИ У ЗНАКУ ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ: Лесковачка школа стрипа спремна за овогодишњу 28. Балканску смотру младих стрип аутора

22. 06. 2026. у 13:29

ТВ Новости

0 1

ВЕСНА НОВАКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Новинарство је и страст и радозналост, а мамац да се вратим нисам могла да избегнем (ФОТО)

19. 06. 2026. у 12:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације