Доба снажне жеље за коначном слободом: Изложба "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године" испред Библиотеке града Београда

ИЗЛОЖБА "ДипломатеРуског царства и Српско-турски рат 1876. године", која ће бити отворенаданас испред Библиотеке града Београда, осветљава улогу руских дипломатау времену када се Србија борила за међународно признање и независност. Кроз архивску грађу и сведочанства о политичким односима, аутор проф. дрАлексеј Тимофејев доноси причу о улози Русије у пресудним годинамасрпске борбе за независност.

Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"

- Устанак у Херцеговини 1875. године, Српско-турски рат 1876, у којем Русија није учествовала, а потом и ратови 1877. и 1878. године, када се Русија укључује, довели су до Берлинског конгреса на којем је Србија стекла независност и међународно признање. Тај период се често ставља у други план у односу на Први и Други светски рат, а управо тада Србија постаје међународно призната држава. Ова изложба је покушај да се тај део историје осветли и врати у фокус. За сваку државу је од пресудног значаја тренутак стицања независности, посебно ако се има у виду колико дуго је Србија била под туђом влашћу - каже, за "Новости", историчар Ненад Миленовић, директор Библиотеке града Београда.

Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"

Грађу за изложбу аутор је прикупљао у руским архивима, доступним истраживачима из Србије. Посебну вредност чине и визуелни прикази тадашње српске свакодневице и ратних дешавања, објављивани у руским новинама. У време када је фотографија била ретка и скупа, у штампи су доминирале литографије. Професионални цртачи одлазили су на подручја сукоба и бележили призоре са терена, правећи брзе скице које су затим објављиване у новинама.

- Посебан печат изложби дају управо та визуелна сведочанства, јер омогућавају да видимо како су изгледале руске дипломате, српска војска и људи тог времена - каже нам аутор Алексеј Тимофејев, научни саветник у Институту за новију историју Србије и професор на Филозофском факултету у Београду. - Мени је било посебно занимљиво да погледам лица тих људи, руског конзула, војника, људи који су ходали овим улицама. Једно је оно што читамо и замишљамо, а друго када то можемо и да видимо.

Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"

Тесктове је превела универзитетски професор др Ирена Антанасијевић.

- Српско-турски рат 1876. године био је први рат модерне српске државе - наводи Тимофејев. - До тада су постојали устанци и народни покрети, али ово је први рат који води Србија као држава - са буџетом, скупштином и штампом, као међународни чинилац. Србија је у тај рат ушла неспремна. Војска је била претежно народна, редовне војске је било мало, а у тренутку избијања рата није било ниједног генерала, највиши чин био је потпуковник. Официри нису имали искуство у вођењу рата, јер су последња ратна искуства била из времена Првог и Другог српског устанака. Упркос томе, у српским земљама под Османским царством, као и у деловима под Хабзбуршком монархијом, постојала је снажна жеља за ослобођењем.

Тимофејев истиче да је руска дипломатија у почетку заузела опрезан став, настојала је да спречи избијање рата. Међутим, у руском друштву постојала је снажна подршка Србији.

- Када је рат избио, руске дипломате су настојале да контролишу ток догађаја и спрече даље погоршање ситуације. После пораза српске војске, управо је руска дипломатија одиграла пресудну улогу. Дипломатским притиском на Османско царство, уз укључивање великих сила, заустављено је напредовање турске војске и обезбеђено примирје.

Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"

Изложба приказује управо ту сложену улогу руске дипломатије. Поред текстова, представљени су и вредни документи из руских архива.

- У Србији су кључне улоге имали кнез Милан Обреновић и политичар Јован Ристић, док су руску дипломатију у Београду представљали генерални конзул Андреј Карцов и секретар конзулата Николај Ладиженски.

Управо кроз њихове судбине и деловање изложба прати сложене односе између дипломатије, политике и рата.

- У Београд су масовно пристизали руски добровољци, од обичних сељака до чланова царске породице - каже Тимофејев. - У том хаосу конзул Карцов се тотално погубио. Уместо да дипломатски решава ситуацију, он је тонуо у алкохол. Правио је такве дипломатске ексцесе, да је морао да се изјашњава о свом понашању. Његова супруга се јавно свађала са кнегињом Наталијом, покушавала да јој чита моралне лекције, а Карцов је трошио енергију на сплетке против Јована Ристића, покушавајући да га смени, док је руске официре и чланове Словенских одбора клеветао у извештајима. Почетком маја 1877. године Карцов је опозван из Србије на молбу српске владе и великог кнеза Николаја Николајевича.

Препоручујемо

Култура

0 1

СТИЖУ "БОНИ М" и ПАКИТО: Најављен богат програм традиционалног музичког Џез фесстивала "Нишвил"

31. 07. 2026. у 21:39

Култура

0 2

НЕБО ГА ПОПЕЛО НА НАЈСЈАНИЈУ ЗВЕЗДУ: Филмски аутор Влатко Гилић (1935- 2026), чија су дела стекла светско признање, преминуо у Београду

31. 07. 2026. у 19:59

Култура

0 0

ПРЕФИЊЕНЕ НОТЕ ДОМАЋИХ КОМПОЗИТОРКИ: Призната пијанисткиња из САД, Милица Јелача Јовановић, са гостима, свира у Београду

31. 07. 2026. у 19:00

Култура

0 0

СРБИЈА НА МОСТРИ: Наше копродукције у програму "Дани аутора" Филмског фестивала у Венцији

31. 07. 2026. у 17:56

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације