Желели су само мало беле росе: У Музеју Југославије "Слобода је за нас сан ", посвећена логорашима и логорима из Другог светског рата

ПОЛАЗЕЋИ од тога да се историја не памти само кроз велике наративе, епохалне личности, значајне датуме и статистичке бројке, већ, пре свега, и нарочито, кроз појединачне судбине, фрагменте живота и трагове искустава свих жена, деце и људи, незнаних и знаних, који су од других истрпели, преживели насиље, или од њега смртно пострадали, у Музеју Југославије сутра од 18 часова представиће изложбу "Слобода је за нас сан - О заточеништву, страдању и отпору", посвећену логорашима и логорима Другог светског рата.

Фото Музеј Југославије

Ову мултимедијалну поставку чине предмети, цртежи, писма, кратке биографије и уметнички радови, који нису, како у уводнику каталога истиче мр Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије, тек музејски артефакти, већ материјални остаци прерано и сурово прекинутих живота и ретко драгоцена сведочанства о људском достојанству које је налазило снаге да опстане и у условима системског понижења, затварања, мучења и смрти.

- Фонд Музеја Југославије чува предмете настале у концентрационим и заробљеничким логорима Другог светског рата, као и дела која су израсла из логорског искуства, или му се враћала у каснијој, послератној рефлексији - објашњава Кнежевићева. - Ова грађа је, разуме се, по својој природи фрагментарна: сачувана писма без одговора, цртежи без имена, предмети без целовитих биографија.

Овај пројекат се наставља на истраживачки пут започет издањем "Слобода је за нас сан: тематски каталог предмета из фонда Музеја Југославије који документују живот у логорима и репресивне мере у току Другог светског рата" којем је Национални комитет ICOM-а 2023. доделио признање "Публикација године". Награђене музејске саветнице Ана Панић и Веселинка Кастратовић Ристић, ауторке су и актуелне изложбе и каталога, а прикључила им се и кустоскиња Душица Стојановић.

Вида Јоцић, "Апел за мир"Foto: Фото Фото: Весна Павловић Музеј Југославије

POGLEDAJ GALERIJU

Музеј Југославије у Збирци докумената и рукописа баштини сто осамдесет писама, записника, извештаја, дописница и порука насталих у логорима и затворима или писаних за оне који су били са друге стране жице, истиче Веселинка Кастратовић Ристић, уз напомену да је њихово разумевање много боље када се као целина презентују уз ликовна дела, аматерске рукотворине и употребне предмете настале у логору, као на овој поставци.

- Ови предмети, иако настали у страшним условима, заправо су племенити и префињени - сматра ова историчарка. - Подсећају нас да су они који су их стварали желели само слободу, мир и мало беле, јутарње росе - "Остало вам на част!"

Фото Музеј Југославије

Одмах по капитулацији Војске Краљевине Југославије, априла 1941. како стоји у њеном тексту у каталогу, почела су прва хапшења и транспортовање заробљеника у логоре по Италији и Немачкој.

- Тачан број војних заробљеника није утврђен; помињу се бројеви од 180.000 до више од 300.000 - наводи Веселинка Кастратовић Ристић.

Табакере, луткице, манжетне

Фото Музеј Југославије

ПОСЕБАН део чине предмети, најчешће рукотворине, из Бањичког логора. До овог тренутка, како тврди Душица Стојановић, у фонду МЈ идентификовано је око 90 предмета везаних за двадесет шесторо заточеника, међутим:

 

- У фонду Музeја Југославијe налазe сe и прeдмeти људи чијим сe ауторима зна само имe, или можда ни толико. Такав је случај са, примeра ради, вeликим бројем табакeра, на којима се налази исти мотив - урeзани приказ зграде логора Бањица... Посматрајући рукотворинe насталe на Бањици - луткe, корицe албума и ситнe употрeбнe прeдмeтe као што су дугмад за манжeтнe - поставља сe питањe како јe било могућe стварати у таквим условима физичкe и психичкe исцрпљeности. 

Национални састав ратних заробљеника из Југославије био је 90 одсто Срби, а 10 процената Јевреји, Црногорци, Словенци и мањи број југословенски оријентисаних Хрвата. По доласку у логор, заробљеницима су одузимани: новац, злато, кофери, конзерве, ножићи за бријање и делови цивилне одеће. Када је реч о концентрационим логорима највећи број Југословена страдао је у Аушвицу, где је од око 24.000 људи, убијено око 20.000.

- У Маутхаузену, најозлоглашенијем нацистичком логору, било је између 20.000 и 29.000 Југословена, од којих је страдало 12.890. Од терора у Бухенвалду је умрло или је убијено око 3.265, а у Дахау је од 3.000 заточених Југословена убијено њих 597. Од 4.680 интернираца који су, углавном са београдског Сајмишта транспортовани у Норвешку, око 3.000 је изгубило живот. Велики број затвореника је убијен или је подлегао тешким условима рада и живота на далеком северу Европе - пише музејска саветница МЈ.

Фото Музеј Југославије

Логораши су били подељени у неколико категорија, и били обележени почетним словом земље из које долазе и ознаком у облику троугла, објашњава Веселинка Кастратовић Ристић:

- Политички затвореници били су обележени црвеним троуглом, криминалци зеленим, асоцијални и забушанти имали су црни троугао, емигранти светлоплави, а Јевреји су додатно имали и жути троугао па су оба знака чинила Давидову звезду. Свакодневне тортуре, батинање, тежак и исцрпљујући рад, и глад, вечита глад, ломили су људе, а дехуманизација затвореника вршена је систематски. Психоза страха и стрепње, стална неизвесност, самовоља чувара и претварање у безличну масу и број доводили су затворенике до безвољности и робовске послушности. Како је време пролазило, људи су губили веру да ће се икада избавити из тог зла, у којем су се толико мењали да се више међусобно не препознају.

У Музеју Југославије се чува и велики број уметничких дела насталих у логорима, укључујући цртана и сликана дела израђена у војним заробљеничким логорима, али и уметничка дела настала у послератном периоду која тематизују нацистичке логоре, указује музејска саветница Ана Панић. Повезују их, како каже апел упућен друштву с циљем да се злочин не заборави, односно, да се зло никада више не понови, а пет дела узета су из Збирке поклона - ликовна уметност, фонд Меморијалног центра - које су Златко Прица и Иван Генералић лично поклонили Титу.

- Није нам намера да представимо ужасе о којима се већ много зна и о којима су написане хиљаде и хиљаде страница, већ да укажемо на међузависност свих људских поступака и одговорност за сопствена (не)дела и њихове последице, како бисмо били у стању да препознамо исте механизме и матрице пропаганди у данашњем времену - наглашава Панићева. - Жеља нам је да овом изложбом, која у просторном смислу обухвата стваралаштво на територији Југославије и стваралаштво југословенских уметника који су се налазили у логорима и заробљеништву ван тих граница, покажемо да је отпор увек могућ, да свако може да реагује на свој начин и у оквиру својих могућности, а да је улога Музеја да покаже историјске примере отпора као мотивацију за неки нови отпор неправдама којима сведочимо.

Као јединствена уметничка сведочанства пред публиком ће се наћи дела Нандора Глида, Милоша Бајића, Павла Васића, Виде Јоцић, Александра Дерока, Душана Влајића, Ратимира Стојадиновића, Бошка Карановића... Њихове, као и биографије осталих заточеника од чијих страшних искустава је саткана поставка "Слобода је за нас сан", за каталог је написала Јована Петровић. 

Препоручујемо

Култура

0 0

Јовановићев "Одмор стражара" отишао за 217.600 фунти: Још једно дело нашег сликара продато на аукцији у Лондону

28. 04. 2026. у 23:57

Култура

0 0

Чувар памћења и ризница знања српског језика: Данас у Новом Саду обележен Дан Библиотеке Матице српске

28. 04. 2026. у 16:08

Култура

0 0

ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ У ПАРИЗУ: Заједничка изложба Етнографског музеја из Београда и Музеја Републике Српске из Бањалуке у Културном центру Србије

28. 04. 2026. у 06:00

Култура

0 0

Од награде у Америци до изложбе на Цетињу: Успех плакат које је Мирко Илић урадио за представе ЈДП

27. 04. 2026. у 19:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације