Салвадор Дали на коњу улазио у галерије: Сликарка Драгојла Вукадиновић (90) о мало познатом животу ликовних уметника у Паризу

Можда је цео универзум само један велики систем спојених судова. Можда човек и свемир чине једно. Можда су најсићушније молекуле у људском организму само огромне планете из непознатих унутрашњих галаксија гуливерских светова.

Фото: Горан Чворовић

Та логика проистиче из радова Драгојле Вукадиновић (90), српске сликарке која већ деценијама живи у ствара у Паризу своје микроскопске форме и полихромне лопте које живот значе. А све је почело тако што је као научни илустратор изнад лупе микроскопа верно преносила дешавања из морских дубина.

Сликарска доајенка је исписница са београдске класе Љубе Поповића. У свет се, заједно са супругом Радојем, такође ликовним уметником, отиснула када и велики број стваралаца њихове генерације, педесетих година прошлог века. Куд ће, него у Париз, престоницу визуелне перцепције.

Њено сликарство је као када отварате лутку, ону највећу, а онда се испод ње у недоглед појављују све мање. Микрокосмос који прераста у велики космос. На платну, не зна се је ли атом или звезда.

- Може да буде и једно, и друго. То је перпетуум мобиле, затворени круг који нас прати читавим током постојања – истиче наша саговорница.

Сваки космос је различит у очима посматрача, по распореду унутрашњих планета, брзини кретања животних честица и унутрашњим бојама.

Има у тим бојама колорита родног краја. Драгојла Вукадиновић је рођена Призренка. Ту је, у њеном космосу, увек присутан тоналитет који је везује за порекло. Дуго ћути када о томе размишља. Деценијама је богати косовска носталгија. Стварни живот који прераста у мит.

- Радила сам рестаурацију фресака. Обнављала Богородицу Љевишку. Оставило је то дубок траг у мени – истиче Вукадиновићева.

Дух који је понела с прага, место које испуни човека осећањима, прати је целога живота. Само јој се углови усана благо осмехну када у сећањима крене унутрашња олуја.

- Хоће човек да се одвоји од своје планете, али не може. Све је везано за микрокосмос који смо понели са собом и с духовношћу која нас прати од малена – поручује српска сликарка.

Њено стваралаштво говори да је човек бесмртан. Из свих тих ћелија и молекула, иде се ка планетама и звездама, атомима туђег организма.

- Сви смо ми космос. Његов саставни део – размишља док на штафелају, уз разговор, дотерује брзину спина којом се њена планета окреће.

Када је питате шта за њу представља сликарство, одговара, природно, без много двоумљења:

- Сликарство је мој живот.

А тај сликарски живот је започео рано, када се са родитељима преселила из Призрена још као девојчица, у Нишу где је похађала средњу уметничку школу код професора сликара Боже Илића. Одатле је отишла на Академију примењене уметности у Београду. Тамо је упознала свог будућег супруга Радоја Вукадиновића.

У Паризу су се дружили с француским надреалистима. Била је ту и читава плејада светских стваралаца. Сретали су и наше сликаре Љубу Поповића, Бату Михаиловића, Љубинку Јовановић, Косу Бокшан, Петра Омчикуса… Доносили су српски дух у Француску.

- У галерији "Ла Корде" у 15. арондисману друговала сам са Ники де Сент Фал. Виђала сам чак и Далија који је тражио да уђе у галерију на коњу. Слобода је интимно осећање. Свако је доживљава на свој начин. Долазио је и Пјер Сулаж. Сарађивали смо, дружили се. "Ла Корде" је била стара галерија, у време када су свет кројили сликари и песници – истиче.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

У овој галерији је излагала више пута. Први атеље имала је у штампарији у 18. арондисману. Радила је портрете експресивних караткера, прелазећи лагано из фигурације у апстракцију. Био је између и краћи период надреализма. Кренула је ка енформелу. Прву изложбу имала је 1966. у галерији "Данкан" коју је, иначе, држао Исидорин брат. Те године се запослила и у Музеју природних наука у улици Бифон. Радила је у лабораторији за малакологију која изучава водене бескичмењаке и живот у дубинама мора и океана. Ту се десио преокрет.

Цртала је организме невидљиве голим оком. Открила је пуно нових. Њени радови штампани су у научним књигама. И то је касније инспирисало за слику. Тајне морских дубина повезала је са космосом и створила однос између микро и макро света. Радила је и са чувеним истраживачким бродом "Калипсо" капетана Кустоа који је крстарио широм планете. Недавно је о њој писала и референтна француска уметничка ревија "Републик дез Ар".

- Цртала сам детаље с дна окена и доживљавала их на свој начин – каже.

Цртежи су, затим, прешли на платна, али и друге материјале, попут свиле. На њој со насушна прави потребне ефекте. И њени кристали крију планете у молекулама.

Космичко путовање кроз живот и сликарство наставља и данас. И у овим годинама, црта и слика свакодневно.

- Стојећи сликам, не могу да седим. Кад сликам стојећи, само мислим о ономе што радим.

Платна је надвисују димензијама. Кудикамо су већа од ње. Рве се стоички с њима. То је и одржава. Једина је жива сликарка из плејаде наших уметника који су педесетих дошли у Париз.

- Био је то много смелији, експерименталнији свет од овог данас. Прашина се слегла. Људи се и данас траже. Истражују себе, па самим тим и свет. Али, на другачији начин него некада. Све је сада сведено на форму. Суштина клизи из руку. Врти се око планета. Унутрашњих и спољних – каже наша саговорница.

Драгојла Вукадиновић је у раном париском периоду сликала и на цинку. Крхка жена хватала се у коштац са металом. Стварала хемијске реакције.

- У оно време било ме је страх да не дође до атомског рата, па сам почела да сликам на материјалима који дуже трају. Тестирала сам ватром на врелој пећи посебне боје. Да буду отпорне на удар.

Ни сада светска ситуација није безазлена.

- Искуство ми говори да би требало да се бојим још већег рата. Свет је полудео.

Они који се данас играју планетом треба да науче нешто из Драгојлиног сликарства. Њене планете ће преживети. А шта ће бити с овом нашом, то је већ сасвим друга ствар.

Препоручујемо

Култура

0 0

Пооштрена правила за доделу Оскара: АИ глумци и сценаристи не могу бити номиновани

02. 05. 2026. у 23:00

Култура

0 0

"Новости" вас воде у Атеље 212. Погледајте представу “Нико није заборављен и ничега се не сећамо“

30. 04. 2026. у 13:36

Култура

0 0

Србе називао свињама: Славни Британац службовао у СФРЈ, Андрић га победио у трци за Нобела - како је реаговао

29. 04. 2026. у 18:28

Култура

0 0

"Стражара" купила држава Србија: Историјски музеј биће богатији за дело Паје Јовановић са аукције код лондонског "Садебија"

29. 04. 2026. у 12:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације