НАЈВЕЋЕ СВЕТИЊЕ ХИЛАНДАРА СТИГЛЕ У БЕОГРАД: Капитална изложба поводом 850 година од рођења Светог Саве (ФОТО)

МОЗАИЧКА икона Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Свети Симеон Мироточиви, икона Богородице Млекопитатељнице из испоснице у Кареји, икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства, чувенa иконa Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, реплика иконе Богородице Тројеручице, Карејски типик...

Фото: Танјуг

Ово су неке од најзначајнијих српских светиња из Царске лавре манастира Хиландар, које су са Свете горе стигле у Београд, како би увеличале поставку у част 850 година од рођења Растка Немањића - Светог Саве у Галерији САНУ.

На академији у Свечаној сали Академије вечерас ће бити представљена изложба, која је сабрала читаву ризницу рукописних књига, музејских и црквених предмета и слика. Изложбу су заједнички реализовали Галерија САНУ и Музеј СПЦ, а отвориће је патријарх Порфирије и академик Зоран Кнежевић, председник САНУ.

Према речима ђакона Владимира Радовановића, управника Музеја СПЦ, живот и дело Светог Саве приказани су на један нови начин, као и његов допринос нашој култури и уметности:

- Његово присуство веома је живо и данас, а кроз ову изложбу смо желели да представимо и тај дуги континуитет Светог Саве и сагледамо и како је утицао на наш идентитет. Морамо казати да је он не само темељ, него и кров нашег народа.

Један од аутора изложбе, викарни епископ моравички проф. др Тихон Ракићевић, подсетио је у Галерији САНУ на Сабор у Жичи, на коме је Свети Сава изговорио беседу о правој вери:

Фото: Д. Миловановић

- То је било изложење његове народне и хришћанске доктрине, рекавши да је Бог поставио њега на просветитељство, да испуни недостатке отаца, што је у директној вези са богословљем апостола Павла, који каже: "Надопуњујем оно што недостаје Христовим патњама за тело његово које је црква." Дакле, оно што су претходници радили Сава је сматрао да није завршено, зато Бог у одређена времена устројава друге људе да недостатке допуњују.

Свети Сава је, према речима епископа Тихона, из Свете земље доносио многе реликвије, и у Жичи направио њихово "сабрање", са светињама везаним за Христа, Богородицу, Јована Крститеља и друге догађаје из хришћанске историје и културе:

- То је радио према најквалитетнијим цивилизацијским нормама оног времена. Тако да и овај догађај може да се подведе под то надопуњавање недостатка претходиника, где ћемо после толико векова, у овој институцији културе имати сабране реликвије са разних страна, чак и из Хиландара. Тако да можемо да будемо поносни да чинимо оно исто што је чинио и Свети Сава: сакупљајући вредне предмете омогућавамо другима да из њих нешто науче. 

О концепту изложбе и средњевековним предметима говорила је једна од аутора, др Миљана Матић, из Музеја СПЦ:

- Поставку чини пет целина, а започиње временском лентом у којој смо изнели најзначајније тренутке за живот и потоњи култ Светог Саве и обухвата период од рођења, 1175. године па до 1935. када званично почиње подизање храма у Београду - истакла је ова историчарка уметности наводећи да су изложене копије из манастира Студенице (рекреиран је простор око трона, док је ту био игуман, као и камена пластика, портрети његове браће Вукана и Стефана), рукописне књиге (два номоканона, дечански и морачки препис, два минеја, сведочанства о путовањеима у Свету земљу...)

Дописни члан САНУ, професор Игор Борозан, који се бавио делом поставке која обухвата период после Велике сеобе, истакао је како је српски народ долазећи из своје постојбине са собом понео, уз реликвије и светиње и живо сећање на Светог Саву.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Са тим наслеђем Срби стварају ново наслеђе и сећање на Светог Саву, јер је свака епоха у њега уписала оно што је осећала, не мењајући његову историјску личност - објасио је проф. Борозан. - Све то је током 18. века уткано у уметност која се може видети на овој изложби. То су пре свега графике, црквене књиге, из епохе барока и просветитељства.

У време стварања модерне српске државе, у 19. веку, Свети Сава, према речима овог аутора поставке, постаје њен заштитник, национални херој, али и школски патрон:

- Уметност то све прати, а на изложби су присутна дела најбољих уметника тога доба Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Павла Симића, Уроша Предића, Паје Јовановића... У 20. веку, у међуратном периоду, читан је на нов начин, као утемељитељска фигура, идентификациони образац, личност која нуди утеху у том трусном добу - рекао је проф. Борозан издвајајући из тог периода чувену икону Колесникова и почетак градње храма на Врачару. 

Фото: Танјуг

На Аеродрому "Никола Тесла" свечано дочекане реликвије

НА један свечани начин, онако како то заслужује, дочекали смо неке од највећих српских реликвија, рекао је министар културе Никола Селаковић, јуче на аеродрому "Никола Тесла", где је у пратњи реликвија допутовала и Лина Мендони, министарка културе и спорта Грчке.
Селаковић је, посебно издвојио две: мозаичку икону Пресвете Богородице Одигитрије и Карејски типик, који је Свети Сава потврдио и потписао својим печатом.

- Народ који има овакве светиње, овакву уметност и културу, која је преживела и живи миленијум и више, јесте народ који има огромну духовну снагу, a баштини је и јача наша СПЦ.

Светиње ће бити у Београду до 19. јула ове године. 

Препоручујемо

Култура

0 0

"ТО ЈЕ ИЗНАД ОСКАРА": Траволта добио почасну Златну палму на Канском филмском фестивалу

16. 05. 2026. у 10:40

Култура

0 2

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо легендарни глумац из серије о Шерлоку Холмсу (ФОТО)

15. 05. 2026. у 13:07

Култура

0 7

ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart

12. 05. 2026. у 13:00

Култура

0 0

„КОРПОРАТИВНА БАЈКА“ – НОВА ПРЕМИЈЕРА У АТЕЉЕУ 212!

12. 05. 2026. у 11:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације