ОСАМ ВЕКОВА ЧЕКАЛА ЈЕ СВОГА ПИСЦА: Настала из пера новинара и књижевника Драгана Дамјановића, књига о Светој Анастасији се чита по свету

Осам векова прошло је откако се Света Анастасија, мајка Светог Саве, преселила у вечност. Осам векова у којима је њено име, иако дубоко урезано у темеље српске духовности, остајало готово у сенци великих Немањића.

фото В Митрић

О њој се мало писало, још мање говорило, а ниједно књижевно дело није покушало да исприповеда живот жене која је родила првог српског архиепископа и са Стефаном Немањом поставила темеље српске државе и Цркве. А онда су, као бисери нанизани невидљивом руком, почели да се нижу догађаји које је тешко објаснити обичном случајношћу.

На њен празник, 4. јула 2011. године, у порту манастира Студенице, не слутећи због чега је баш тог дана дошао, нашао се књижевник и новинар Драган Дамјановић. Није знао да је тог дана празник Свете Анастасије. Није знао ни да ће већ исте вечери започети истраживање које ће изнедрити први роман посвећен овој светитељки. Није знао ни да су њене мошти, три деценије раније, на готово чудесан начин откривене у Студеници, нити да ће његова књига касније бити преведена на више светских језика и стићи до читалаца далеко изван Србије.

Као да је све већ било припремљено. Само је дошло време да се догоди.

- Овог четвртог јула навршава се петнаест година од када сам започео пут са Светом Анастасијом -каже Драган Дамјановић. - Од првог романа настала су још четири допуњена издања. Књига је била међу најчитанијима у Србији, потом је преведена на руски, азербејџански, а сада се преводи и на турски језик. Али све је почело тако што сам, не својом намером него Божјим промислом, дошао у Студеницу управо на њен празник.

Сећа се да је тог јулског дана остао у манастирској порти до касно у ноћ, готово ни са ким не разговарајући. Када је пришао да се исповеди, свештеник му је рекао да се исповеди Светој Анастасији. Исту реченицу, пред Свето причешће, изговорио је и један монах. Тек наредног дана млада лекарка из Косјерића, која је приметила његову збуњеност, рекла му је да је празник мајке Светог Саве.

-Као да сам се тада пробудио. Од тог тренутка више нисам имао мира. Месецима сам истраживао. Обилазио сам Рашку, Копаоник, Куршумлију, Солун, читао старе летописе и историјске изворе. Тако је настао роман „Пророчанство Немањине жене – Анастасија“, који и данас сматрам једним од својих најзначајнијих дела.

У завршници романа Дамјановић описује и један од најнеобичнијих догађаја из новије историје манастира Студенице, откривање моштију Свете Анастасије, о чему у Дамјановићевом роману сведочи данашњи митрополит шумадијски Јован, који је почетком осамдесетих година био игуман Студенице.

-После земљотреса 1981. године стручњаци Завода за заштиту споменика културе дошли су у манастир како би проценили последице оштећења и започели припреме за обнову поводом осам векова Студенице. Док смо разговарали, поглед ми је пао на под уз јужни зид Богородичине цркве - сећа се митрополит Јован. - Деценијама сам свакодневно пролазио тим местом, а никада нисам приметио оно што сам тог тренутка видео – светлу линију која се јасно оцртавала испод фреске монахиње Анастасије. Одједном сам, без икаквог објашњења, изговорио: „Ово је гроб.“

Пред окупљеним академицима Војиславом Кораћем, Војиславом Ђурићем и Димитријем Богдановићем изнео је уверење да се мошти Свете Анастасије налазе управо испод тог места.

Настала је тишина. Потом је академик Богдановић мирно рекао:

-Пустите игумана Јована. Није случајно дошао до овог уверења.

Када је бетон подигнут, испод њега се указала мања гробница, готово истоветна оној Светог Симеона Мироточивог. У њој су, после више векова, откривене мошти Свете Анастасије.

Ни ту се ова необична прича није завршила.

Недуго потом игуман Јован доживео је тешку саобраћајну несрећу. Лекарске прогнозе нису остављале много наде да ће поново проходати. Управо у тим данима стигла је одлука да се мошти врате у земљу.

Поново је био четврти јул.

Игуман Јован је на празник Свете Анастасије затражио да га из краљевачке болнице, на носилима, пренесу у Студеницу. Са својим монасима успео је да спречи да мошти буду поново затворене у гробницу.

Остале су да почивају у кивоту који је нешто касније, после боравка на Светој Гори и сопственог духовног надахнућа, даром саградио свештеник Војо Билбија. Данас се пред тим кивотом поклањају хиљаде верника.

А митрополит Јован је, упркос лекарским прогнозама, поново стао на своје ноге.

За Драгана Дамјановића роман о Светој Анастасији није био само нова књига. Био је почетак једног сасвим другачијег књижевног пута. После њега настали су романи о детињству и младости Господа Исуса Христа, документарни филм о склањању Свете Породице по Египту, снимљен са сином Стефаном, данас свештеником, затим роман о настанку Свете Горе, књига о чудесном путу иконе Тројеручице од Студенице до Хиландара и друга дела посвећена темама које су вековима остајале на маргини историје.

Када се данас погледа читав тај низ догађаја, чудесно откривање моштију, њихово очување, настанак кивота, појава првог романа после осам векова и његов пут по свету – тешко је отети се утиску да су се људима откривали кораци једног много већег плана.

Када се данас погледа читав тај низ догађаја – од откривања моштију, преко њиховог очувања и израде кивота, до настанка првог романа о Светој Анастасији и његовог пута по свету – остаје утисак да су се људима откривали кораци једног много већег плана. Јер оно што је човеку изгледало као случајност, у Божјем времену било је само испуњење времена.“К

Настала из пера књижевника Драгана Дамјановића, књига о Светој Анастасији се чита по свету

Требало је да прође осам векова да се, на чудан начин, у Студеници, баш на дан Свете Анастасије 4 јула 2011 године, појави књижевник и новинар Драган Дамјановић. И да тог дана сазна да је празник ове светитељке, исте ноћи започне истраживања о њој и непуну годину касније објави и први роман , ,,Прорачнство Немањеине Жене-Анастасија,, чије ће делове убрзо преузети и Српска Правослвна Црква, Црногорско приморска епархија, а роман бити преведен на више светских језика. Дамјановић тада није знао да је њене мошти, три деценије раније, као млади игуман Студенице, такође на чудан начин , пронашао тадашњи игуман Јован, сада Митрополит Шумадијски. И да је неколико година након тога, боравком на Светој Гори, свештеник Војо Билбија, опет оном промишљу Божијом, дошао до одлуке да јој сагради кивот у којем њене мошти данас у Студеници почивају.

-Ево, овог четвртог јула је петнест година како сам о Светој Анастаији објавио први роман, а затим још четири допуњена издања и он је био бестселер у Србији, па су га убрзо превели Руси, затим Азеребејџанци а сада га преводе и Турци-казује Дамјановић.- Како сам дошао до то идеје, свакако потпуно несвесно, значи не својом, него Божијом вољом, јер се о Светој Анастасији, до појаве тог мог романа, у нашем народу није готово ништа знало. Било је касно јулско после подне, затекао сам се у порти манастира Студеница, прпеуној људи, ту остао до пред поноћ без готово икаквог контакта са било ким. Када сам у једном тренутку, видевши ред испре себе, пошао да се исповедим, свештеник ми је рекао да се исповедим Светој Анастасији. Исто ми је изјутра, пред сам причест, рекао и монах. Тек око чподнева, сутрадан , када ми је пришла једна млада докторка из Косјерића, госпођа Врер,а која ме је током ноћи ,како ми је рекла, осматрала, и појаснила да је то дан Свете Анастасије, као да сам дошао себи. Е, од те вечери сам почео истарживање. И после неколико емсеци путовања од Рашке, преко Копаоника, Куршумлије где с еупокојила, па Солуна и многиг историјских књига исчитаних, напиасо сам роман о њој. То је данас једно од мојих највреднијих књижевних дела, међу тридесет и нешто романа, књига прича и поезије.

У последњем делу романа Дамјановић преноси догађај, како је тадашњи игуман, сада Митроплоти Шумадијски господин ЈХован, открио њене мошти.

-После оног земљотреса 1981.године на Копаонику, чије је последице осетио и манастир Студеница, дошли су стручњаци завода за заштиту споменика културе, међу којима су били и академици Војислав Кораћ, Војислав Ђурић и Димитрије Богдановић-казује митрополит Јован- Већ се приближавао и датум обележавања осам векова студењнице. Док смо разговарали о потреби неких обнављања, поглед ми је отишао на цоклу на јужној страни манастира. Толике децебније сам ту провео, али никад нисам приметио ни једну линију. Сада се, наједном, јасно указала. И то под делом зида на којем је био фрескопис женске особе, огрнуте монашком ризом у молитвеном наклону и натпис,, О Пресвете Дјево и Бога нашех мате, прими мољење слушкиње своје монахиње Анастасије. У том тренутку, гледајући ту чудну линију, црту на поду, гласно сем, пред свима, изговорио,, Ово је гроб,, затим се обратио академику Ђурићу са уверењем да су мошти Свете Анастасије овде а не у Куршумлији. Сви су дуго ћутали. Чак смос е чудно и погледивали. Онда ја замолих да подигнемом део пода, управо на том месту, те чудне, изненадне светле линије. Моју молбу подржао је академик Богдановић, теолог, врни научник, речима,,пустите га, није случајно огуман дошао до овог уверења,,. Убрзо смо закопали бетонски под и под њим се указала чеона плоча гробнице, идентична оној Светог Симеона Мироточивог у наосу цркве, али много мања. Убрзо су пред нама, као залто на чистој посуди, биле мошти Свете Анастасије, мајке Светог Саве и других Немањића.

После овог открића Митроплоти Јован је имао тешку саобраћајну несрћеу. По свим провенама лекара није имало шански да било када више прохада. Но управо тих дана била је стигла наредба неке од представница Завода за заштиту споменика културе да се мошти Свете Анастасије врате у зељму. Сазнавши за то, митроплит Јован, тада игуман, затражио је да га на носилима из болнцие у Краљеву донесу у Студеницу. Опет на дан Свете Анастисије 4 јул. Са својим монасима је спречио повраћај моштију Светитељеке у зељму. Оне су остале у кивоту, који је касније изградио светшетник Билбија, а он устао здрав и данас је Митроплит Шумадијски.

Драгану Дамјановићу, од објаве првог и једино до сада написаниог романа о Св етој Анастасији, отворио се пут хришћанског истраживања. Написао је роман о детињству и Исусовом , као и документарни филм са својим сином Стефаном, сада свештеником, затим роман о младости Исусовој, па роман о томе како је настала Света Гора, како је икона Тројеручица од Студеница до Хиландара отишла на магрету, које није знало тај пут и рпви пут је њиме ходиле, и многе друге књиге до сада непознате хришћанству.

Препоручујемо

Култура

0 0

КАД ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО НОВА ОТАЏБИНА: Прича о "белим" Русима који су заувек променили културни живот

15. 07. 2026. у 20:00

Култура

0 0

МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ: Дело професора Зорана Ивановића у децембру ће бити откривено у Лесковцу

15. 07. 2026. у 19:24

Култура

0 0

ДОЖИВЉАЈИ ПЕТРА О‘РАДОВАНА: У припреми други део романсиране аутобиографије Паје Јовановића "Мемоари сликара"

15. 07. 2026. у 17:49

Култура

0 0

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЗОРАНА БОГНАРА СУТРА У КИКИНДИ: Представља три своје књиге

15. 07. 2026. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације