ЕВРОПСКИ ФИЛМ ВРАЋА ИЗВОРНОМ ФИЛМСКОМ ЈЕЗИКУ И ВРЕДНОСТИМА: Радош Бајић, добитник награде "Александар Лифка"

Доделом награде “Александар Лифка”, која се додељује за изузетан допринос европском филму у категорији домаћих стваралаца, глумцу, редитељу и продуценту Радошу Бајићу завршено је 33. издање Фестивала европског филма на Палићу.

фото: Дамир Вујковић

- Вест да сам добио награду “Александар Лифка” адекватна је оном осећају када сам добио награду “Павле Вуисић” за животно дело. У свом професионалном веку, који траје 50 година, добио сам велики број награда, али постоје оне које дефинишу тај професионални резултат. Међу такве спада награда ‘Александар Лифка’ као веома значајна. Најсрдачније захваљујем Савету фестивала на додели те награде - рекао је Бајић, истичући значај Фестивала европског филма Палић. - Захваљујући неком чуду, али пре тога захваљујући људима који га веома одано, с великим пожртвовањем воде и уређују, успео да се избори за аутономност, да сачува оно због чега фестивали треба да постоје, а то је примарно да не буду део било каквог друштвеног, социјалног или политичког маркетинга, већ да буду посвећени стваралаштву, ауторима и пре свега публици која долази да се сретне са ствараоцима. Ту атмосферу осећам овде на Палићу.

Иако признаје да не прати по сваку цену све нове филмске продукције, Бајић каже примећује један веома важан тренд - да се европски филм враћа изворном филмском језику и вредностима које су одувек чиниле суштину филмске уметности. 

-Многи су се плашили да ће вештачка интелигенција и виртуелна стварност уништити филм као медиј. Данас је сасвим јасно да се то неће догодити. Вештачка интелигенција може да буде корисна у продукцији, може да олакша снимање великих сцена и смањи трошкове, али оно што је живо остаје живо. Емоцију живог глумца пред камером не може да замени нико - категоричан је Бајић. - Пример ради, током снимања филма „Хероји Халијарда“ су савремене технологије коришћене за реконструкцију великих сцена, када смо од војног аеродрома у Ковину направили аеродром у Барију, али су глума и емоције осталенезаменљиве.

Када је реч о ситуацији у домаћој кинематографији, Бајић сматра да је играни филм последњих година изгубио део простора због огромне продукције телевизијских серија.

-Ствара се утисак да се у Србији много ради, али велики део те продукције чине телевизијске серије. Оне данас настају веома брзо – почне снимање, за неколико недеља су већ на програму. Таква хиперпродукција оставила је последице и на филм - каже аутор популарних серија. - Некада су припреме за велики филм трајале годинама. Први професионални кадар снимио сам 1975. године у филму "Атентат у Сарајеву". Тада су се велики филмови припремали по две године, а снимали годину дана. Код нас је филм на неки начин узмакао у односу на хипер продукцију ТВ серија, мада утицај тих серија траје колико и утицај једних дневних новина. Не остављају никакав траг. Филм је мало поклекао. Да ли ће се усправити? Рекао бих да то је то велико питање.

Напомињући да долази из велике југословенске кинематографије и да је “некада на простору од Вардара па до Триглава произвођено око 16 до 20 играних филмова годишње”, Бајић је истакао да су то били филмови који се и данас гледају, који су имали мањи или већи успех, али су сведоци једног времена и једног друштвеног тренутка.

-Данас се све ради брзо. Сматрам да управо због тога често изостају резултати који остају трајна вредност. Ипак, мислим да је сценарио највећа мана српског филма. Људи се не усредсреде довољно на њега, а сценарио мора да одлежи као добро вино. Потребно је време да сазри, да се доради и припреми. Без доброг сценарија нема ни великог филма - јасан је сценариста и продуцент.

Бајић сматра да се најбољи показатељ трајне вредности једног остварења види кроз време.

 -Данас се многих нових серија и филмова готово нико не сећа после неколико година. Са друге стране, довољно је поменути ‘Врућ ветар’ и сви одмах знају о чему говорите. То показује разлику између дела која остају и оних која брзо нестану - додаје лауреат.

Посебна проблематика је и финансирање филмске продукције у Србији, а по његовом мишљењу, политика данас има превелики утицај на одлуке о томе који ће пројекти добити подршку.

 -Нажалост, политика је веома присутна. Она често пресудно одлучује ко ће снимати, шта ће снимати и када ће снимати. Мислим да то није добро за развој кинематографије. Раније је постојао посебан фонд за филмове са националном тематиком, из којег је делом финансиран и филм „Хероји Халијарда“, али да је тај модел у међувремену укинут. Верујем да ће доћи време када ће талентовани аутори, посебно млади људи, имати прилику да реализују своје пројекте искључиво на основу квалитета својих идеја и сценарија, а не због било какве политичке подршке - поручује лауреат.

Препоручујемо

Култура

0 1

ЧАРБНА ЈЕ МОЋ КИКИНДСКЕ ГЛИНЕ: У Кикинди у току 45. Интернационални вајарски симпозијум „Терра“ (ФОТО)

25. 07. 2026. у 06:45

Култура

0 0

Булетова жена смењена, именован нови директор Атељеа 212

24. 07. 2026. у 22:01

Култура

0 0

ЈЕДИНСТВЕНО МУЗИЧКО ВЕЧЕ: Концерт "Митови, легенде и бајке о музици" у новосадској Синагоги

23. 07. 2026. у 12:03

Култура

0 0

"УВЕК ЋУ ЈЕ ПАМТИТИ..." Бајић сломљен због смрти Оливере Катарине: "То је жена којој је Бог дао све"

23. 07. 2026. у 11:09

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације