Кад генерал - војни експерт, пише крими роман: Слабости су свима исте
НЕ догађа се тако често да војни експерти и генерали пишу кримиће, и то врло успешне. Таква судбина задесила је Младена Вуруну (1963) коме је недавно изашао други крими-роман "Отров, банка и треће писмо", у издању "Архипелага". Овај веома даровити писац, иначе, докторирао је на Војној академији, аутор је више стручних и научних радова и једног уџбеника, по чину је генерал-мајор, а по професији начелник Управе за одбрамбене технологије у Министарству одбране.
Фото: Новости архива
У "Отрову..." читалац прати узбудљиву причу која се одиграва шест дана у Београду, где два главна јунака, писац у покушају и полицијски инспектор Петров, покушавају да реше тајанствено убиство које је потресло град.
- Пажња читалаца је важна и текст који није у стању да ту пажњу зароби, да читаоца изведе из физичког света и смести у нову стварност, није успешан текст. Бар није успешан у читалачкој рецепцији. Актуелни догађаји у вези са пандемијом упозоравају нас да пребацивање у већу брзину живљења у доба глобализма можда и није била мудра одлука, али дух из боце је ослобођен и то стање, по свему судећи, неће се променити. Но, и поред свега, брза прича је својствена крими-жанру. Моји су напори стога усмерени ка писању романа који се могу прочитати у даху. Надам се да том брзином неће бити и заборављени - каже, за "Новости", Младен Вуруна.
КУЛТУРЕ НИСУ ИЗОЛОВАНЕ
ВУРУНА је током официрске каријере живео широм бивше Југославије, што му је пружило могућност да "упозна културе које нису и не могу бити изоловане, а ни саме себи довољне". - Чини ми се да захваљујући томе лакше пишем романе који би требало да буду разумљиви и изван простора и времена унутар којих се одвија радња. У једном од њих употребио сам неколико идиома да бих дочарао расколе и изазове с краја осамдесетих са којима се суочила група младих људи. У рукопису на којем сада радим поигравам се словеначким језиком.
У позадини убиства аутор нам нуди слику стварности, мутних послова, корупције...
- Мутни послови нису својствени неком одређеном друштву, времену или простору. Они су свуда и увек присутни, са нама су од освита цивилизације и вероватно је то разлог зашто је крими-жанр у књижевности и филму толико популаран. У двадесет први век ушли смо са илузијом да је све могуће и да нам је све доступно. Корпоративно-финансијски центри моћи и електронски медији подижу маглу у којој смо скоро изгубили способност да препознамо лаж, па су и непочинства мање видљива. Али су зато врло инспиративна за мисао и машту.
Вуруни је "Отров..." други кримић, а на питање шта га привлачи том жанру одговара - "прича о друштву".
- Крими-роман има мање-више типске ликове, скројене према обрасцу који не оптерећује заплет. Али, у том заплету увек је главни лик заједница у којој се дешавају криминалне радње. То су романи који говоре о слабостима људског друштва на начин који је занимљив широј читалачкој публици. А слабости су нам исте и оне су показатељ колико друштва личе једно на друго. Крими-жанр је присутан и код књижевних стваралаца који су етаблирани као "озбиљни" писци.
Вуруна каже да су његова два животна позива - војнички и списатељски - добро усклађени, јер су различити.
- Данас је професија писац такорећи ишчезла. Живети од писања једнако је тешко као и научити некога да ствара књижевна дела. Не бих рекао да професија писац не постоји, али у малим језицима веома мали број људи може да плаћа рачуне пишући књиге. Данас имамо људе који објављују вредне књиге, а раде друге послове. Можда није довољно често да униформисана особа и писац обитавају у једној личности, али није неспојиво и већ је виђено. Историја српске књижевности памти "униформисане" писце. Коча Поповић је, на пример, један од њих.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УНИШТЕН ГРОБ СЛАЂАНЕ МИЛОШЕВИЋ: Црна фарба премазана преко њеног имена
ДА ЛИ је у питању чин вандала или неког Слађаниног пријатеља којег је грешка на споменику разљутила, показаће истрага.
17. 04. 2025. у 16:21
АЛБАНЦИ СИКТЕ ОД БЕСА: "ЧУВАЈУ ГА МОЋНИ СРБИ!" Издао Русију, одабрао Албанију, па доживео ово од чувеног Руса коме "нико ништа не може"
Сваки човек је рођен слободан и једнак у достојанству и правима. Тим речима почиње Универзална декларација о људским правима, али... када особа за том слободом посегне, може да рачуна да се то некоме неће свидети. Шта ће потом бити, зависи од обе стране. Пред вама је прича управо о оном тренутку "некоме се то није свидело", али и реакцијама које су уследиле.
17. 04. 2025. у 15:48
ФИЦО ХРВАТИМА ОДРЖАО ЧАС ИСТОРИЈЕ: Провоцирали га питањем "зашто је на страни агресора", он им одговором усред Загреба запушио уста
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо борави у званичној посети Хрватској, приликом које се састао са премијером ове земље Андрејем Пленковићем.
16. 04. 2025. у 20:45
РУСИЈА У НЕВЕРИЦИ: Овакву тужбу због рата у Украјини нико није очекивао!
Истински скандал потреса тенис. Најновије вести из њега везане су за рат у Украјини, односно, како Русија то зове, "Специјалну војну операцију".
17. 04. 2025. у 17:04
НЕ СОЛИТЕ ХРАНУ И НЕ КОРИСТИТЕ НОЖ: Стари СРПСКИ обичаји и народна веровања на Велики петак
ХРИШЋАНИ Велики петак сматрају најтужнијим даном јер је на тај дан разапет Исус Христ, па је због тога важно и да знамо обичаје које треба да испоштујемо.
17. 04. 2025. у 08:48 >> 13:47
УНИШТЕН ГРОБ СЛАЂАНЕ МИЛОШЕВИЋ: Црна фарба премазана преко њеног имена
ДА ЛИ је у питању чин вандала или неког Слађаниног пријатеља којег је грешка на споменику разљутила, показаће истрага.
17. 04. 2025. у 16:21
ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Најновије из рубрике
ЖЕНА У СВЕТУ УМЕТНОСТИ: Поставка посвеена Даници Никић (1895-1943) у Спомен- збирци Павла Бељанског
ПОВОДОМ 130 година од рођења познате новосадске сликарке, у Спомен-збирци Павла Бељанског, у четвртак, 24. априла, биће отворена поставка "Даница Никић(1895-1943): бити жена у свету уметности", која организована у сарадњи са породицом Ковачевић, а чији су аутори проф. др Дијана Метлић, проф. мр ум. Јелена Ковачевић Воргучин, мр Милана Квас, музејска саветница. Координатор пројекта је Ангелина Родић, кустоскиња.
17. 04. 2025. у 15:54
МАНАСТРИ КОВИЉ- ПРВИ ЗАДАТАК: Протокол о сарадњи Галерије Матице српске и Покрајинског завода за заштиту споменика културе
ГАЛЕРИЈА Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин, потисали су протокол о сарадњи чиме је настављена дугогодишња, успешна сарадња.
17. 04. 2025. у 15:48
ПРЕМИНУО ЉУБОМИР СИМОВИЋ: Био је један од највећих модерних српских песника и драмских писаца
ЉУБОМИР Симовић, један од највећих модерних српских песника и драмских писаца, преминуо је ноћас у Београду.
17. 04. 2025. у 12:40
ТРОФЕЈНА СТАТУЕТА LIFFE: Конкурс за идејно решење овогодишње награде „Отисак Горана Паскаљевића“
Лесковачки интернационални фестивал филмске режије „LIFFE“ расписао је конкурс за идејно решење трофејне статуете награде „Отисак Горана Паскаљевића“ коју додељују фестивал и Кристина Паскаљевић, супруга прослављеног редитеља, а пријаве су отворене до краја јула.
17. 04. 2025. у 12:28
МОЗАИЦИ У "ВИНОГРАДАРЕВОЈ КУЋИ": Радови Ренате С. Трифковић на Опленцу
САМОСТАЛНА изложбе мозаика Ренате С. Трифковић, под именом "Апотеоза", биће отворена у суботу 26. априла у 17 часова у Галерији "Виноградарева кућа" на Опленцу.
17. 04. 2025. у 06:45
Коментари (0)