ЕРСАН МОНРАГ: Желим да се одужим Београду
МОЈА међународна каријера почела је на Битефу - објаснио је Ерсан Монтаг, млада (не само) немачка позоришна звезда, своје разлоге зашто се, и поред претрпаног редитељског распореда, често и радо враћа у Београд.
Упркос ванредним околностима изазваним пандемијом вируса, недавно је поново дошао у наш главни град с намером да ту остане до 1. августа. Толико му је потребно да у Београдском драмском постави "на ноге" представу Living room (други део његове трилогије Living), у којој ће публика на почетку видети старију жену како се у својој дневној соби спрема за посао, а онда, када се сцена окрене, угледаће је у истој позицији - али четири деценије раније. Две жене, између којих се сместио цели један живот, играју мајка и ћерка, Весна Чипчић и Ања Алач.
И, ето Монтага поново на Битефу. С два остварења ("Истребљење" и "Снег"), представио се на 51. фестивалском издању, прошле године био је члан жирија, а ове би његов Living room требало да затвори београдски фестивал.
ЉУДИ ЈОШ УМИРУ ОД ГЛАДИ
ЗБОГ пандемије и ренационализације држава затварањем граница изгубио се фокус на и даље актуелне глобалне кризе, а то је прилично трагично. Јер, људи и даље умиру од глади, и даље умиру у ратовима, док ми затварамо нашу границу. Свакако сматрам да ће због пандемије у нашим друштвима генерално бити отежане цивилне и хумане акције одређених група које ће се убудуће залагати за људска права, као што су права избеглица и право на азил. Надајмо се да ћемо савладати те препреке.
На питање откуд то да се одлучио за ову, "женску" причу, млади редитељ, у ексклузивном разговору за наш лист, одговара:
- Као прво, сматрам да би требало мање да се размишља у родним категоријама, а и не бих нужно тврдио да је ово женска прича. Више је то историја, можда прича о рату у Југославији на примеру једне жене - истиче Ерсан Монтаг. - У тих четрдесет година њене биографије, нарочито ме занимало како се једна млада особа (у том тренутку оперска певачица, уз то још трудна), 1980. године, на дан Титове смрти, отиснула са својим сновима у свет. Она није свесна тога како ће се тај свет променити (пре свега њен лични), како ће се променити југословенски регион, и где ће завршити на крају 2020. године. У међувремену, може се закључити да јој је свеукупно политичко окружење исцртавало, мењало и обликовало читаву животну причу. Можда бих желео да бацим и меланхоличан поглед на живот ове жене, без жеље за политичком конкретизацијом.
Једном сте рекли да се морамо правити да ћемо успоставити хармонију, упркос томе што смо свесни да нам то никада неће поћи за руком. Да ли смо данас, у време короне, још даље од те утопије?
- Познат сам по томе што сам оптимиста, ипак, у ово време није лако са оптимизмом гледати на свет. Последње три године Трамп нас је поштено раздрмао, а пандемија је задала завршни ударац. Надам се да нећемо направити грешку због економске нестабилности у Европи и читавом свету па почети да уништавамо нешто што је веома ломљиво - културу, која на неки начин повезује наш глобални суживот и одржава га као целину, тако што ће јој се ускраћивати материјална подршка. Јер, без културе нема цивилизације, без цивилне акције нема човечанства, а без човечанства ми смо тек варвари. Што, свакако, не желимо постати!
Ако је велики талас миграција обележио последње године, да ли смо сада доведени у супротно "стање": немогућност кретања, страх од гомиле и преласка границе?
- Најпре треба да престанемо с терминима који долазе из политичке деснице и од фашиста. Доводити у везу "миграцију" и "талас" већ спада у терминологију деснице или framing. Реч "талас" сугерише да се ради о некој природној катастрофи. Међутим, није природна катастрофа када људи беже од рата, већ последица наше западне цивилизације која има економске интересе у погођеним регионима и која тамо продаје оружје, па тако приморава људе да напусте своја пребивалишта. Утолико се не може говорити о "таласу миграције" него је то, ако се уопште може тако рећи, кретање избеглица.
МУЛТИМЕДИЈАЛНО ИСКУСТВО
НАШ саговорник је један од најперспективнијих уметника Немачке и Европе. Рођен је 1987. године у Берлину (иначе турског порекла), а сарађивао је и са театрима у Хамбургу, Минхену, Франкфурту, као и у Швајцарској. Рад овог мултимедијалног ствараоца обухвата позориште, оперу, музику, перформанс и инсталацију. У београдској представи Монтаг потписује, уз режију, и костим и сценографију.
Како изгледа ваш трећи сусрет с Београдом, у новонасталим околностима? Који су први утисци о сусрету с наше две глумице?
- Када је стигао позив из БДП нисам оклевао ни трен. Иако је финансијска ситуација другачија него у другим позориштима с којима сарађујем, био сам начисто с тим да хоћу овде да радим. Желим да се Београду одужим на неки начин! Није се могло предвидети да ћу доћи у време некаквог "ванредног стања", али сматрам да се град носи с тим веома суверено, бар колико сам ја приметио. Што се тиче сарадње с глумицама, морам признати, баш сам их заволео. Мислим да је изванредно што су то мајка и ћерка, као и што су признате и надарене глумице, које притом имају висок степен образовања и разумевања. Разговори су већ показали да ће ово за нас бити веома занимљиво путовање. Надамо се и за публику.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)