ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: "Солжењицин" и копије

ФЕБРУАРА 1974. руског писца и добитника Нобелове награде за књижевност Александра Солжењицина, који је једном изјавио да је "спреман да се суочи чак са смрћу да би стао иза истине", насилно су ухапсили совјетски агенти.

Фото: Лична архива

Његову породицу су обавестили да су га лишили слободе под оптужбом кршења државних прописа о ауторским правима јер је дао овлашћење западним издавачима да објаве његово најновије дело "Архипелаг гулаг, 1918-56". Тим поводом, енглески романописац Грејем Грин позвао је књижевнике да одбију да објаве своја дела у Совјетском Савезу и Москву тако учине "књижевним гетом".

Са радошћу сам, 46 година после овог догађаја, дочекао изложбу "Рефлексије нашег времена: Аквизиције Музеја савремене уметности 1993-2019".у Музеју на Ушћу и Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића и најављену "посластицу": изложбу ремек-дело преминулог вајара Ђорђија Црнчевића "12 x Солжењицин" из 1973. Према најави МСУ, "реч је о једној од најважнијих скулптура насталих у 20. веку не само код нас већ и шире". Запрепастио сам се видевши да је наша најрепрезентативнија установа културе на капиталној изложби дела која је стекла аквизицијама, у ствари посетиоцима потурила копије Црнчевићевог "Солжењицина"! Али о чему је реч?

Према изјави кустоскиње изложбе, Музеј савремене уметности је "имао могућност да откупи само шест делова Црнчевићеве скулптуре на ауторовој ретроспективној изложби, јер је један колекционар за живота уметника купио преосталих шест. Припремајући изложбу, музеј је обезбедио новац да се одлије тих преосталих шест глава, тако да комплетну скулптуру премијерно излажемо након 50 година". Претпостављам да је притом мислила на Колекцију "Трајковић", јер је ових шест оригиналних делова "12 x Солжењицина" видело можда 20.000 Београђана на изложби колекције "Лична свита" 2012, а њихова оригинална скулптура ушла је у све значајније монографије. Уместо да су кустоси МСУ замолили власнике оригинала да им га поводом изложбе позајме и придруже њиховој половини, коју је музеј иначе набавио у рестаурисаном стању, музеј се определио да сам произведе копију. Забрињава што је музеј своју копију представио у саставу изложбе аквизиција, доводећи посетиоце у заблуду да премијерно виде оригинал! Зато, потребно је да музеј јасно издвоји копије начињене у сопственој продукцији од оригинала, или их уклони.

Свака институција културе треба да истражује опусе уметника, проналази и излаже њихова најзначајнија дела. Међутим, израда реплика оригинала који се налазе у туђем приватном власништву без сагласности власника и њихово представљање публици - дубоко је упитно. Да ли, по истом принципу, можемо очекивати да нека културна институција обезбеди новац за куповину платана и боја намењених изради копија слика, на пример Миће Поповића, а затим их представи као дело прибављено "аквизицијом"?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације