ЧУВАР ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ: Манојле се преселио међу звезде
У БЕОГРАДСКОЈ болници КБЦ Звездара, захваћен опаком короном, 11. јула, преминуо је и у звезде се преселио песник Манојле Гавриловић.
Zoran Pavlović
Родио се у Бјелуши код Ариља 1945. године. Јединац, рано је остао без мајке. Студирао на Педагошкој академији у Ужицу, завршио Филолошки факултет, радио у Народној библиотеци "Петар Кочић" у Београду. Добио је Вукову награду и признање Одзиви Филипу Вишњићу.
На почетку, Манојле пева о звездама, небеским телима, птицама, биљкама, чаролији завичаја. У његовим бојама и тајанствима одвија се нека дубља драма доживљаја и преобраћања бића у свет, а света у биће. Љубавни мотиви изражавају се у ритму и светлости свеколике природе. Најпознатија његова песма "Пријездина љубав" остварена је у лирском декору славне јуначке песме.
Наслови његових књига сугеришу тематска опредељења: "Светлост ћирилице", "Недеља у завичају", "Чувар златне јабуке", "Црна плавет", "Пчеле бога Перуна".
У поезију Манојла Гавриловића ушли су родитељи, стричеви, сестра. Песникове родбина проширује се на митске и историјске јунаке, све до Светог Саве и ариљског Анђела. Оно што је било детињство словенског и српског племена сада постаје детињство самог песника и његове поезије. Коси се небеска ливада, жање се златним српом Месеца. И људи се, налик небеским појавама, покрећу у зачараном простору и ритму природе: лете, теку, језде, пролазе. Светле. Тај флуид је специфични израз љубави. Рођење и смрт такође су део те природе. Најважнији ритуали живота: рат и лов поново се подижу у висину песничке слике. Жене сеју, плету, ткају и везу, сплићу косе. Позадина песничке слике је небеска - у сменама доба дана и годишњих доба; Гавриловић воли звездану ноћ и свитање које именује као "разасвит".
Породични песнички круг природним путем се шири у национални, почев од Немањића и њихових задужбина, према новим временима знамењима и симболима. Сјај Хиландара дочаравају светле слике и речи. Острво Видо и Шумарице имају своја места у колажу Гавриловићевих тема. У том сјају жуборе и пчеле, а духовни одјек песник изражава сликом: "Српске речи низ столећа плове".
Нек плове српске речи Манојла Гавриловића низ будуће време. Његове стихове већ готово пола века знамо напамет.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (1)