ПОГЛЕД ИСКОСА :Природу насликао природом
Током јуна у угледној београдској Галерији Куће легата трајала је већа самостална изложба слика Ђорђа Станојевића (1974) под називом "Сонари".
Галерија Куће легата
Професор на Факултету савремених уметности и на Академији за уметност и конзервацију у Београду Станојевић је оснивач и уметнички директор платформе Nauture&Art, која се бави повезивањем природних са уметничким процесима. Реч је о једном од најавангарднијих српских сликара, парадоксално и најдубље утемељених у традицији. Пионир је еколошке уметности у Србији и одличан теоретичар. Његови радови су наизглед моћне апстрактне слике, али док је Ото Бихаљи-Мерин мислио да постоји спољна веза сличности између апстрактних радова и природног макро и микро света, дела овог ствараоца долазе директно из природе и космоса.
Сликар, или можда боље рећи визуелни уметник Ђорђе Станојевић ствара несвакидашње слике од земље. Боје су од земље и помоћу њих добија структуру земље на површини својих дела. Његови пигменти су природни, као и препаратуре, груба платна и дрвени рамови. Таквим приступом слици близак је и авангардној новој архитектури од земље, са најбољим термичким својствима. Његова слика је природа у малом, микрокосмос као израз макрокосмоса. Он допушта да природа доврши слику, доцрта је и дослика у кругу садејства, заједно са уметником. Излажући своја дела киши, мразу, снегу, слани, сунцу, месецу, ветру и атмосфералијама сваке врсте, ствара заједно са природом, што је познато у историји авангардне уметности, али не као заснивање скоро класично решеног сликарства. Природа на крају даје колорит, детаље, кристалну или минералну форму и сазданост слике, разливања и цурења по њој. Уместо уметних, намерних, вештачких цурења боја код Џексона Полока и представника њујоршке школе апстракције (школе апстрактног експресионизма), тзв. dripping-а, коме претходе надреалистичке декалкоманије, као посебан ликовно живописан вид отиснутог цурења боја на слици, Станојевић допушта да такве трагове ствара сама природа, он слика природом и природа слика помоћу њега. Тако природа природу природом ствара, или другачије речено, долази до потпуне таутологије сликарског чина.
Дела овог несвакидашњег мајстора истовремено су апстрактне слике али и пејзажи, прикази шуме, брда и долине, као његових најчешћих мотива. Истовремено апстрактна и миметичка, његова остварења често залазе и у фантастичну појавност, у том опусу има места и за дефинисање слике као фантастичног пејзажа, те најређе врсте фантастичног сликарства. Опус овог уметника колористички је богат, слика је процес, садејство, стање мишљења и осећања. Претходне црно-беле "хладне" слике замениле су колористички богате и "топле", а "Сонари" су у целости изведени у најдуховнијој - плавој боји, која чини Галерију храмовним простором, уводећи посматрача изравно у трансцендентно искуство.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)