СЛАВА СЛИКАРА СЛАВЕ: Пример некога ко је успео у Европи а да није штићеник Сорош фондације, критичара

Сан већине српских уметника је да се пробију и успеју у свету, а не у отаџбини. То је разумљиво у односу на наше материјално, медијско (не постоји ликовна критика) и културно сиромаштво, државе чији је буџет за културу 0,6 одсто (како неко рече, култура нам почиње од нуле).

Фото Лична архива

С друге стране, у Србији је са државног нивоа фаворизована авангардна сцена, што се најбоље види по пројектима и годишњим откупима које финансира Министарство културе и информисања. Вајари, а посебно сликари, никада не добијају помоћ, већ две деценије комисије дају новац за предлоге дела, у плану израде. Зато се најбољи сликари окрећу европској и америчкој сцени, али прво што им галеристи саопште је да уколико желе да излажу и продају радове, морају да живе у тој земљи. Ту тешко премостиву препреку мало ко савлада, а сан да овде живе а у иностранству буду редовно заступљени скоро нико не оствари.

Једном нашем уметнику то је спонтано пошло за руком, некако су му се врата европских галерија сама отварала, и он ове године треба да прослави десету изложбу у свету, у периоду између 2012. и 2020. године. Академски сликар Славољуб Слава Радивојевић (Шабац, 1957), који деценијама живи и ствара у Београду, имао је изложбе у Дегефоршу, Стокхолму и Бергету у Шведској, у Хагу у Холандији, а остале у Бечу. Реч је о самосталним изложбама, у галеријама у центру града, о којима постоји документација у виду каталога, фото и видео снимака и приказа у страним новинама. Тако је на пример Галерија Schippers & Zn. у Хагу, у којој је имао изложбу, стара 135 година - основана је 1885. године, и од тада није променила адресу. Он је као сликар био помогнут пре свега од локалних галериста и утицајних људи у култури, без било каквих препорука одавде. Врхунац његове иностране активности је добијање аустријске уметничке визе (тренутно одложено због пандемије), која ће крунисати његове редовне наступе у Бечу. Она ће му омогућити да постане професионални део аустријске ликовне сцене, да има одобрење за сваку уметничку активност, од држања часова у мастер класи и припреме студената за ликовне академије до изложби свих врста. Таква виза се само једном годишње продужава.

Овај сликар је у том смислу светли пример некога ко је успео у Европи а да није истакнути авангардиста из шездесетих година прошлог века, експерт за стране језике, штићеник Сорош фондације, познатих музејских радника и утицајних српских ликовних критичара. Његов смео пробој у европске галерије улива поверење у домаћу фигуралну, пре свега реалистичку уметност, којом се он од студија бави, као што даје наду неколицини квалитетних српских фигуративних сликара и вајара. Радивојевић влада свим врстама реалистичког израза, од портрета, пејзажа, акта, мртве природе до марине и панораме. Сада најбољи наши ствараоци те врсте таворе у оскудици и занемарености, скоро без могућности да јавно покажу свој рад и живе од њега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације