СВЕДОЧАНСТВА О СРПСКОМ ТРАЈАЊУ: У години 70. рођендана, Архив САНУ у Сремским Карловцима посвећен дигитализацији
САМО оне нације које краси високо однеговано самопоштовање, имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга те да су народи који се нехајно односе према сопственој историји приморани да, и себи и другима, мукотрпно доказују своје постојање.
Фото Н. Карлић
С том свешћу, а у години када Архив САНУ у Сремским Карловцима бележи седам деценија трајања, директор ове установе др Жарко Димић, уз подршку САНУ и председника Владимира Костића, ресорног министарства, Покрајинске владе и СПЦ, отворио је Центар за дигитализацију. Са неколико запослених, овај центар је, пре нешто мање од годину дана, започео дигитализацију око три милиона докумената.
РАНКЕ ИЗУЧАВАО ВОЖДА
АРХИВА САНУ у Сремским Карловцима, по сведочењу првог управника проф. Косте Петровића, данас можда не би ни било да га од усташке пљачке, током Другог светског рата, није спасао немачки официр. Он је, подстакнут занимањем сународника и историчара Леополда фон Ранкеа за српског вожда Карађорђа, наредио да се Архив заблиндира. Прегледао је документацију о Првом српском устанку, однео је неколико докумената, али је највећи део грађе остао нетакнут.
На архивским полицама које се простиру на око 300 квадрата су драгоцени сведоци трајања не само за Србе на подручју данашње Војводине, него и за цело српство, као и за наше сународнике у другим деловима некадашње Аустроугарске монархије. Жарко Димић Фото Н. Карлић
Када буде дигитализована преписка митрополита Стефана Стратимировића јавности ће бити доступни мало знани подаци о вођи Првог српског устанка Карађорђу. Својим ћириличким краснописом митрополит открива да је Карађорђе успешно командовао српским устаницима, артиљеријом и коњицом стога што је испекао војнички занат као нижи официр добровољачке аустријске јединице у последњем рату Аустријанаца са Турцима.
Димић указује на седамдесет година дугу и изузетно плодотворну сарадњу САНУ и Српске православне цркве јер овај архив има посебно место у нашој историји, те није искључиво црквене природе. Почетну грађу за Архив приложио је патријарх Арсеније Чарнојевић. У данашњен облику ова установа заживела је 1940, а уговором између Синода и тадашњег патријарха 1948.године, предвиђено је да се ни по коју цену не сме померати из Сремских Карловаца.
О значају ове институције говори и податак да је некада на челу Савета Архива САНУ у Сремским Карловцима био академик Дејан Медаковић, а данас је то академик Василије Крестић, наш највећи експерт за архиве овог периода. У Савету је и Његово преосвештенство владика сремски Василије.
У време када Србија није била државотворна, митрополити и патријарси карловачки који су овде столовали и градили овај архив, били су уједно представници и државе и народа, не само у Хабзбуршкој монархији, него и шире.
- Зато овај архив, који је под заштитом државе, има посебно и веома значајно место јер потреба српског народа за знањем, науком и школством овде је доживела свој темељ. Тај темељ треба наставити да се негује - вели Димић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТРАГЕДИЈА СНЕЖИНОГ СИНА: Лекари му дали 1% шансе да преживи
"ТАЈ догађај сам веома тешко поднела, али он ме је и очврснуо..."
09. 06. 2025. у 16:00
ЛУДИЛО: Ови навијачи су шокирани како су у Албанији МЛАКО дочекали Србе?!
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча избило је на видело и незадовољство одређених навијача због тога како су присталице домаћих из саме Албаније биле "млаке" према Србима.
10. 06. 2025. у 17:54
АЛБАНИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА! Огласио се вођа навијача и открио све у живом програму
ЗАВРШЕНА је утакмица у Тирани између Албаније и Србије без голова и о фудбалу се може мало причати. Скоро да ништа нисмо видели на терену осим скандалозно понашање навијача домаћег тима.
09. 06. 2025. у 09:11
ПЕВАЧИЦА БОЛУЈЕ ОД НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ: "Срећна сам што још увек ходам"
ПЕВАЧИЦА је поносна што је још увек на својим ногама...
10. 06. 2025. у 20:49
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДА ЛИ БИСТЕ ГА ПРЕПОЗНАЛИ? Појавила се фотографија Карлоса Алкараза када је био дете (ФОТО)
Карлос Алкараз и Јаник Синер у недељу одиграли су историји меч у финалу Ролан Гароса, а млади Шпанац је успео да стигне заостатак од 2:0 у сетовима и дође до тријумфа.
09. 06. 2025. у 22:21
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СНОВИ УХВАћЕНИ У КАИШЕВЕ СТРИПА: Ретроспектива Александра Зографа (Саше Ракезића) пред публиком у Биоскопу "Балкан"
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА уметничка пракса Александра Зографа (Саше Ракезића), у којој стрип постаје и дневник, и хроника, и сановник, обухваћена је отвореном изложбом у Биоскопу "Балкан".
10. 06. 2025. у 18:26
Коментари (0)