Култура

ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба "житије" Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу

07. 08. 2020. у 11:00

СЛИКАЈУЋИ писмо свог народа, уметница Мирјана Мира Маодуш лепоту ћирилице пронела је од Париза до Јапана, а њена дела посвећена циклусу песама "Житије" Јована Дучића од данас ће бити изложена у Требињу, у Музеју Херцеговине.

ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба житије Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу

Рођена у Лици (њен прадеда са мајчине стране био је рођени брат оца Николе Тесле, Милутина), школована у Франкфурту, Венецији и у Паризу, у духу тада актуелне концептуалне уметности (један од професора био јој је и чувени Јозеф Бојс), ова сликарка је ипак остала привржена традиционалним вредностима класичног експресионизма, истиче историчар уметности Никола Кусовац.

Прве слике које је видела у детињству, како се касније присећала, биле су иконе, у Цркви Светог Јована у родном Медаку, у коју ју је водила мајка:

- Звуци хора, глас свештеника, мирис тамјана и рефлексија свећа тај тренутак чинили су јединственим. Те слике заувек су остале исписане у сећању.

Стваралаштво ове ауторке много је познатије у свету него код нас, а посебно је популарна у Јапану, земљи њеног животног сапутника, дипломате и професора Риођија Наказатоа. Ћириличка слова Мирјане Маодуш штамана су 12 година на честиткама Унеска (1988-2000), нашла су се и на корицама јапанског издања књиге са програмима "Мајкрософта", као и на сценографијама у студију француског националног Другог програма.

Њене радове код нас чува Народни музеј у Београду, а домаћа публика могла је, пре неколико година, да их види и у Руском дому (изложба којом је обележено 1.150 година словенске писмености) и у Галерији "73", која је коорганизатор актуелне поставке у Требињу. Када је у Србији, слика у атељеу који се налази у реконструисаној кући Васе Поморишца, а њен париски радни простор некада је користио Сутин, код кога су навраћали Модиљани и наш Растко Петровић.

Када је деседесетих, због ратова у бившој Југославији, свет у коме је живела и стварала ставио на стуб срама народ из кога је потицала, уметница је изабрала јединствен вид отпора, наглашава Кусовац:

- Уместо да пркосно и прегонећи истиче своје национално порекло, Мира Маодуш се тада определила да коришћењем лепоте и изражајности ћириличког писма, каткад речи и стихова из родољубиве поезије српских поета, као што су Ђура Јакшић и овом пригодом Јован Дучић, у њиховом до апстракције и чисте ликовности доведеном стању, остане одмерено и достојанствено уздржана у свом очитом протесту - бележи истакнути историчар уметности у тексту поводом изложбе "Житије".

СКРОМНИ ЈОЗЕФ БОЈС

ПОРЕД матерњег српског, уметница говори немачки, италијански, француски, енглески и руски, а служи се и шпанским језиком. Радне навике и дисциплину је, тврди, стекла школујући се у Немачкој:

- Један од мојих професора Јозеф Бојс, кога савремени теоретичари сматрају једним од најважнијих уметника 20. века, био је скроман човек који је возом долазио у Франкфурт да би држао часове студентима. По држању и гардероби није се разликовао од ученика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РЕЦИТЕ МИ... Трамп се нагнуо ка Порошенку, па му поставио питање које га је оставило у чуду

Свет

0 20

"РЕЦИТЕ МИ..." Трамп се нагнуо ка Порошенку, па му поставио питање које га је оставило у чуду

АМЕРИЧКИ лидер Доналд Трамп је током свог првог председничког мандата питао бившег украјинског лидера Петра Порошенка о томе да ли је Крим Русија.

13. 04. 2025. у 15:45

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

Свет

0 6

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.

13. 04. 2025. у 15:34