ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба "житије" Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу
СЛИКАЈУЋИ писмо свог народа, уметница Мирјана Мира Маодуш лепоту ћирилице пронела је од Париза до Јапана, а њена дела посвећена циклусу песама "Житије" Јована Дучића од данас ће бити изложена у Требињу, у Музеју Херцеговине.

Privatna arhiva
Рођена у Лици (њен прадеда са мајчине стране био је рођени брат оца Николе Тесле, Милутина), школована у Франкфурту, Венецији и у Паризу, у духу тада актуелне концептуалне уметности (један од професора био јој је и чувени Јозеф Бојс), ова сликарка је ипак остала привржена традиционалним вредностима класичног експресионизма, истиче историчар уметности Никола Кусовац.
Прве слике које је видела у детињству, како се касније присећала, биле су иконе, у Цркви Светог Јована у родном Медаку, у коју ју је водила мајка:
- Звуци хора, глас свештеника, мирис тамјана и рефлексија свећа тај тренутак чинили су јединственим. Те слике заувек су остале исписане у сећању.

Privatna arhiva
Стваралаштво ове ауторке много је познатије у свету него код нас, а посебно је популарна у Јапану, земљи њеног животног сапутника, дипломате и професора Риођија Наказатоа. Ћириличка слова Мирјане Маодуш штамана су 12 година на честиткама Унеска (1988-2000), нашла су се и на корицама јапанског издања књиге са програмима "Мајкрософта", као и на сценографијама у студију француског националног Другог програма.
Њене радове код нас чува Народни музеј у Београду, а домаћа публика могла је, пре неколико година, да их види и у Руском дому (изложба којом је обележено 1.150 година словенске писмености) и у Галерији "73", која је коорганизатор актуелне поставке у Требињу. Када је у Србији, слика у атељеу који се налази у реконструисаној кући Васе Поморишца, а њен париски радни простор некада је користио Сутин, код кога су навраћали Модиљани и наш Растко Петровић.

Privatna arhiva
Када је деседесетих, због ратова у бившој Југославији, свет у коме је живела и стварала ставио на стуб срама народ из кога је потицала, уметница је изабрала јединствен вид отпора, наглашава Кусовац:
- Уместо да пркосно и прегонећи истиче своје национално порекло, Мира Маодуш се тада определила да коришћењем лепоте и изражајности ћириличког писма, каткад речи и стихова из родољубиве поезије српских поета, као што су Ђура Јакшић и овом пригодом Јован Дучић, у њиховом до апстракције и чисте ликовности доведеном стању, остане одмерено и достојанствено уздржана у свом очитом протесту - бележи истакнути историчар уметности у тексту поводом изложбе "Житије".

Privatna arhiva
СКРОМНИ ЈОЗЕФ БОЈС
ПОРЕД матерњег српског, уметница говори немачки, италијански, француски, енглески и руски, а служи се и шпанским језиком. Радне навике и дисциплину је, тврди, стекла школујући се у Немачкој:
- Један од мојих професора Јозеф Бојс, кога савремени теоретичари сматрају једним од најважнијих уметника 20. века, био је скроман човек који је возом долазио у Франкфурт да би држао часове студентима. По држању и гардероби није се разликовао од ученика.

НОВИНАР БИ ЗА ОВУ РЕЧЕНИЦУ У СВАКОЈ ДРЖАВИ ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ: Полицију и тужилаштво који раде свој посао назива “одметнути део”
ОВО што се назива новинаром Нове С у јутарњем програму изговорио је реченицу због које би у свакој држави завршио у затвору.
30. 06. 2025. у 07:38

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37

"СЛАГАЛИЦА" ОВО НЕ ПАМТИ: Такмичар од беса полупао тастер
КВИЗ "Слагалица" ретко има несвакидашње ситуације током емитовања, али се необични тренуци дешавају, као и у сваком програму уживо.
29. 06. 2025. у 14:51
Коментари (1)