ЧЕХОВ ПИСАО О ЖИВОТУ И МЕЊАО ГА: Навршава се 160 година од рођења једног од највећих светских писаца
ВЕЛИКИ руски класик Антон Павлович Чехов (1860-1904), у само четрдесет четири године живота, оставио је за собом књижевна и људска дела за вечно памћење: готово да нема позоришта у свету које не изводи бар једну пишчеву драму, захваљујући његовом прегалаштву створене су многе важне институције у Русији, а (посебно данас) вреди подсетити да је као лекар у време колере на Криму сам бринуо о житељима двадесет пет села!
Уосталом, како је писао у својим есејима Владимир Набоков, Чехов није само описивао живот него га је и мењао... Остао је до наших дана јединствен и по томе што је стао "на црту" енглеском горостасу у сопственој земљи: Royal Shakespeare Company на једну од својих турнеја, кроз 22 светска града, ишла је са представама само два писца, Шекспира и Чехова. Уосталом, у Британији верују да глумац "оверава" своју каријеру тек кад заигра Чехова.
Наш саговорник подсећа да нема Чеховљевог дела које није ремек-дело:
- Он је "видео" трагедију, у исто време и комедију, па се никада није знало шта је заправо тај амалгам. За њега није толико важно упризорење, колико обраћање пажње на оно шта је тај цео склоп, који се зове приповетка, или чин у драми. А то је, понављам, пре свега, слика. Чехов је крај века речи и уводничар у век слике. Зато је веома инспиративан, тајанствен, недокучив и најбоље је послужити се њим као цитатом: покушати да се прати он сам, а не да се од представе прави коментар. Далеко га је важније разумети него интерпретирати.
Чехов је веровао да у животу ништа није толико трагично да се у њему не би могло пронаћи бар зрнце хумора. Проналазио га је и у сопственом делу. Његова прва постављена драма била је "Иванов" (1887), у коју је (по сопственом признању) уложио само десет дана рада. Изненађен неочекиваним успехом, написао је брату: "Не можеш да замислиш шта је било!
Од тако безначајног гованцета као што је моја драмица..."
Редитељ Никита Миливојевић добар део опуса посветио је баш Чехову: "Галеба" је режирао у СНГ Љубљана, "Иванова" и "Три сестре" у Атини (овај други наслов и у Истанбулу), "Платонова" у Солуну. Једино га није поставио у Србији:
- Чехов нас као ниједан други писац увек враћа самима себи, тим малим-великим причама.
БИБЛИОТЕКЕ, КЛИНИКЕ, ШКОЛЕ
НИЈЕ у фокусу Чеховљевог рада било само књижевно стваралаштво: својим ангажманом допринео је изградњи првог московског јавног дома, а уз помоћ слика Иље Рјепина основао је Музеј сликарства и лепих уметности у Таганрогу. Покренуо је и изградњу прве станице за биолошка истраживања на Криму, скупљао књиге за школе на Сахалину, изградио три школе за децу близу Москве, подигао звоник и ватрогасну станицу...
Сви ми желимо неке основне ствари у животу, да смо срећни и заљубљени, остварени. У тим вредностима које сваки живот има и препознаје, Чехов је велики. Увек ме је то код њега привлачило, зато му се изнова и враћам. За мене је Чехов најсуптилнији могући позоришни тест и за редитеља и за глумца: када видим како неко режира или игра Чехова, одмах могу да кажем о каквом се глумцу или редитељу ради.
Миливојевић од свих представа које је радио, посебно издваја "Три сестре" у Атини, а има и сан везан за Чехова: да од свих његових комада направи једну представу.
Занимљиво је да је и сам писац давао сугестије како треба "играти Чехова". Тако је својој супрузи, глумици Олги Книпер, за улогу Маше рекао: "Не прави тужно лице ни у једном чину. Срдито да, али тужно не. Људи који одавно носе несрећу у себи и који су навикли на њу, често звиждућу и често су замишљени." Није лако следити његове индикације, можда је и зато театролог и дугогодишњи управник ЈДП Јован Ћирилов веровао да српски глумци не умеју да играју Чехова. Тих речи сећа се и редитељ Егон Савин, који је у овом театру много година касније са успехом поставио "Ујка Вању":
- Чехова сам радио на почетку своје каријере, као испит треће године: две једночинке, "Просидба" и "Свадба", после су као једна врло успешна представа извођене у Дому културе "Студентски град". За њу сам добио и своју прву награду. Та представа ми је отворила врата београдских позоришта. И, никада више, до "Ујка Вање", нисам стигао да му се вратим. Други редитељи би ме предухутрили, а мени је и данас остала велика жеља да урадим "Галеба" и "Вишњик". Можда ћу и имати прилике до краја каријере.
Препоручујемо
АНДРИЋЕВИ СТВАРАЛАЧКИ ЗАНОСИ: Шта ново критичко издање говори о српском Нобеловцу
28. 07. 2020. у 13:42
ИНТЕРВЈУ МАЈА ЛУНДЕ: Одрасла сам са постером против нуклеарног оружја изнад трпезаријског стола
12. 07. 2020. у 20:46 >> 20:46
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)