ЧЕХОВ ПИСАО О ЖИВОТУ И МЕЊАО ГА: Навршава се 160 година од рођења једног од највећих светских писаца
ВЕЛИКИ руски класик Антон Павлович Чехов (1860-1904), у само четрдесет четири године живота, оставио је за собом књижевна и људска дела за вечно памћење: готово да нема позоришта у свету које не изводи бар једну пишчеву драму, захваљујући његовом прегалаштву створене су многе важне институције у Русији, а (посебно данас) вреди подсетити да је као лекар у време колере на Криму сам бринуо о житељима двадесет пет села!
Уосталом, како је писао у својим есејима Владимир Набоков, Чехов није само описивао живот него га је и мењао... Остао је до наших дана јединствен и по томе што је стао "на црту" енглеском горостасу у сопственој земљи: Royal Shakespeare Company на једну од својих турнеја, кроз 22 светска града, ишла је са представама само два писца, Шекспира и Чехова. Уосталом, у Британији верују да глумац "оверава" своју каријеру тек кад заигра Чехова.
Наш саговорник подсећа да нема Чеховљевог дела које није ремек-дело:
- Он је "видео" трагедију, у исто време и комедију, па се никада није знало шта је заправо тај амалгам. За њега није толико важно упризорење, колико обраћање пажње на оно шта је тај цео склоп, који се зове приповетка, или чин у драми. А то је, понављам, пре свега, слика. Чехов је крај века речи и уводничар у век слике. Зато је веома инспиративан, тајанствен, недокучив и најбоље је послужити се њим као цитатом: покушати да се прати он сам, а не да се од представе прави коментар. Далеко га је важније разумети него интерпретирати.
Чехов је веровао да у животу ништа није толико трагично да се у њему не би могло пронаћи бар зрнце хумора. Проналазио га је и у сопственом делу. Његова прва постављена драма била је "Иванов" (1887), у коју је (по сопственом признању) уложио само десет дана рада. Изненађен неочекиваним успехом, написао је брату: "Не можеш да замислиш шта је било!
Од тако безначајног гованцета као што је моја драмица..."
Редитељ Никита Миливојевић добар део опуса посветио је баш Чехову: "Галеба" је режирао у СНГ Љубљана, "Иванова" и "Три сестре" у Атини (овај други наслов и у Истанбулу), "Платонова" у Солуну. Једино га није поставио у Србији:
- Чехов нас као ниједан други писац увек враћа самима себи, тим малим-великим причама.
БИБЛИОТЕКЕ, КЛИНИКЕ, ШКОЛЕ
НИЈЕ у фокусу Чеховљевог рада било само књижевно стваралаштво: својим ангажманом допринео је изградњи првог московског јавног дома, а уз помоћ слика Иље Рјепина основао је Музеј сликарства и лепих уметности у Таганрогу. Покренуо је и изградњу прве станице за биолошка истраживања на Криму, скупљао књиге за школе на Сахалину, изградио три школе за децу близу Москве, подигао звоник и ватрогасну станицу...
Сви ми желимо неке основне ствари у животу, да смо срећни и заљубљени, остварени. У тим вредностима које сваки живот има и препознаје, Чехов је велики. Увек ме је то код њега привлачило, зато му се изнова и враћам. За мене је Чехов најсуптилнији могући позоришни тест и за редитеља и за глумца: када видим како неко режира или игра Чехова, одмах могу да кажем о каквом се глумцу или редитељу ради.
Миливојевић од свих представа које је радио, посебно издваја "Три сестре" у Атини, а има и сан везан за Чехова: да од свих његових комада направи једну представу.
Занимљиво је да је и сам писац давао сугестије како треба "играти Чехова". Тако је својој супрузи, глумици Олги Книпер, за улогу Маше рекао: "Не прави тужно лице ни у једном чину. Срдито да, али тужно не. Људи који одавно носе несрећу у себи и који су навикли на њу, често звиждућу и често су замишљени." Није лако следити његове индикације, можда је и зато театролог и дугогодишњи управник ЈДП Јован Ћирилов веровао да српски глумци не умеју да играју Чехова. Тих речи сећа се и редитељ Егон Савин, који је у овом театру много година касније са успехом поставио "Ујка Вању":
- Чехова сам радио на почетку своје каријере, као испит треће године: две једночинке, "Просидба" и "Свадба", после су као једна врло успешна представа извођене у Дому културе "Студентски град". За њу сам добио и своју прву награду. Та представа ми је отворила врата београдских позоришта. И, никада више, до "Ујка Вање", нисам стигао да му се вратим. Други редитељи би ме предухутрили, а мени је и данас остала велика жеља да урадим "Галеба" и "Вишњик". Можда ћу и имати прилике до краја каријере.
Препоручујемо
АНДРИЋЕВИ СТВАРАЛАЧКИ ЗАНОСИ: Шта ново критичко издање говори о српском Нобеловцу
28. 07. 2020. у 13:42
ИНТЕРВЈУ МАЈА ЛУНДЕ: Одрасла сам са постером против нуклеарног оружја изнад трпезаријског стола
12. 07. 2020. у 20:46 >> 20:46
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (1)