ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великог уметника Уроша Тошковића

Пре годину дана заувек је отишао један од последњих светских, српских и црногорских генијалних цртача. Урош Тошковић, цртач, сликар, одличан скулптор, аскета и отац двоје деце, рођен је на Пељевом Бријегу а преминуо у Подгорици.

Урош Тошковић: “Глава“

Неколико година током Другог светског рата провео је као дете у бугарском логору, незнано зашто јер је имао живе родитеље а и откуд Бугари у Црној Гори, коју су окупирали Италијани? Све је код Тошковића бизарно и вансеријски па и његов крај. За највећег садашњег уметника Црне Горе, млади су говорили да је "најслободнији човек Црне Горе". Чудно је сахрањен, сутрадан после смрти, без државне почасти која је највишем нивоу указана његовом најбољем другу Миодрагу Даду Ђурићу. Тошковић није био црногорски националиста, међутим, држава је ипак организовала свечану комеморацију, са високим угледницима. У Србији је изашла марка са ликом овог уметника а издавач и галериста Момчило Моша Тодоровић је објавио 2015. године обимну монографију о овом великом уметнику. То је једина књига те врсте коју су подржали министарства културе Републике Србије и Црне Горе, Тошковић је подједнако значајан за обе културе.

Почнимо причу о њему заобилазно. Историчари уметности су се мало бавили геополитичким и расним основама уметности, а те су прокажене идеје у много чему кључне. Различите представе Исуса Христоса потпуно су национално условљене, као што су ликови с наших фресака другачији од других из византијског круга. Приказане личности из Библије у нашој уметности ликом, телесном грађом, бојом коже, косе и физиономијом одговарају људима овог поднебља. Ако се пажљивије погледају Тошковићеви цртежи, уочиће се да поједини његови ликови имају сродност с ликовима на фрескама. Главе су приказане сведено, снажно и изражајно а Тошковићев израз лица и држање уочавамо, на његовим цртежима. Свеци и подвижници с фресака упиру поглед у вечност као и Тошковићеви ратници и антијунаци. Средњовековни праведници и мученици, не изгледају само богобојажљиво већ и страшно; сетимо се само приказа Св. Киријака Отшелника, Св. Василија Острошког или строгоће Симеона Немање, праоца православних Срба. Тошковићеви волшебници, магови и патници, јеретици и револуционари, хајдуци и мученици, имају нешто од храбрости Св. Илије приказаног у манастиру Морачи у тренутку кад га храни гавран у пустињи; због те фреске Тошковић је довео Жан-Пола Сартра у Црну Гору. Црногорским епосом и етосом ношени су црни, озбиљни и претећи Тошковићеви страдалници. Његове проститутке и убице, филозофи и уходе, курве и монаси, свеци и Цигани, јунаци и жбири, носе печат исте мрачне, тешке и мучне судбине. Њихова патња блиска је хришћанству али и демонизму а њихов мрак као да поред грубости и сатанске интелигенције крије светлост и топлину. Таква су осећања уложена у те скрајнуте, намучене цртеже пуне страсти, сумње и зебње.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЗАШТО ПРИВАТНЕ ЗБИРКЕ ПОСТАЈУ ЗНАЧАЈНЕ: Невиђено благо за које се никада до краја неће сазнати

28. 07. 2020. у 13:41

Култура

1 1

ПРЕЖИВЕЛИ СМО МИ И ВЕЋА ЧУДА: Сликар Марко Ступар (83) о корони, инспирацији, нацији, породици...

03. 08. 2020. у 14:00

Култура

0 1

СЛАВА СЛИКАРА СЛАВЕ: Пример некога ко је успео у Европи а да није штићеник Сорош фондације, критичара

21. 07. 2020. у 19:24

Култура

0 7

ЧУВАЈУ ЛЕГАТЕ КЊИЖЕВНИКА И СЛИКАРА: Нови Козарци, код Кикинде, поносни на поклоне Здравка Мандића и Ђоке Стојичића

12. 07. 2020. у 20:42 >> 20:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације