''СОЛУНЦИ'' ОДЗВАЊАЛИ ДУГО У СРПСКИМ СРЦИМА И ДУШИ: Цисана Мурусидзе о култној представи у Народном позоришту
У САМО предвечерје Нове године, 30. децембра 1981, на Сцени "Круг 101" Народног позоришта, готово заверенички, премијерно је изведена представа "Солунци говоре".
У то доба, комунизам се још чврсто држао у седлу, протећи ће и много воде до чувене Осме седнице, а писац и новинар Антоније Ђурић одважио се и "дао реч" онима о чијем се херојству и даље углавном ћутало: солунским војницима који су прегазили Албанију да би сачували своје њиве и огњишта.
На документарној грађи настала је представа у режији, тада младе Цисане Мурусидзе (касније директорке Драме Народног позоришта) са више од 350 извођења за деценију постојања, да би онда, одлуком самих актера - била скинута са репертоара.
- Још пре три месеца разговарали смо Антоније и ја, о томе како ћемо следеће године да обележимо четири деценије од премијере. Јер, "Солунци" су заиста били догађај и за позориште, и за публику, а помало и за историју... - каже, на почетку разговора за наш лист, Цисана Мурусидзе. - Био је то, на неки начин, и мој прави улазак у театар. Иако сам, званично, у Народном већ провела десетак година, с овом представом сам се духовно уселила у Србију.
КАКО објашњава наша саговорница, рад на представи од самог старта представљао је нешто што излази из сваке рутине. Писац је активно учествовао у процесу њеног настајања:
- Доносио је разне материјале. А мене, која нисам била у материји (што и није чудо, јер ни многи Срби тада нису довољно знали о овим догађајима), Антоније је надахњивао сваком причом, ван текста. Присуствовао је пробама, на које би понео разне детаље, фотографије, разгледнице. За редитеља је то био апсолутни подстицај за отварање имагинације.
ОДБРАНА КУЋНОГ ПРАГА
СХВАТИЛА сам да емотивно реагујем на ту велику, рудиментарну истину о догађајима и простору о којем до тада нисам много знала. Ми, у СССР-у, из Првог светског рата учили смо само како је Лењин потписао сепаратни мир. И ту се лекција завршавала, стављала тачка. Сада се преда мном нашла аутентична и чиста прича, са именом и презименом сваког војника, углавном сељака. Оних који су пуног срца кренули да бране своју земљу, сопствено село и кућни праг - каже Цисана Мурусидзе.
Током рада на представи свима је било јасно да ће појављивање узбуркати духове, изазвати различите коментаре. Знали су и да ће се у публици наћи преживели солунци и чланови њихових породица.
- Неки од њих били су присутни на премијери, али је атмосфера била чудна. Стизале су до нас опаске неких од глумачких "партијских" првака, чуло се и "џабе радите, шта се мучите," "забраниће вам то", "нећете ни изаћи". Када се представа ипак појавила, један велики глумац (првак и неприкосновени ауторитет Југословенског драмског) изјавио је да је то националистички пројекат! Додуше, колеге су му одмах одговориле да не прича којешта: представу је режирала Грузинка, а сценограф је Ерих Декер - Немац. И како онда њих двоје могу да направе националистичку представу... У исто време, у "Експрес Политици" (у којој је Ђурић, иначе, био новинар), појавила се позоришна критика са коментаром да је емоцију у публици створило само присуство старих солунаца у гледалишту, али да представа нема будућност - каже наша саговорница.
ПРЕДСТАВА се и те како завртела, још у "Кругу 101". Заиста је пробудила пуно емоција, али пожељних и позитивних - осећања поноса и патриотизма. Цисана Мурусидзе се сећа и кад јој је управник Веца Лукић дао да прочита текст, наредивши да то учини одмах, у библиотеци куће и у "једном даху":
- Играли смо је пуног срца све до 1991. године, и то у здању на Тргу републике. Памтим, те године срео ме је Мирослав Беловић и рекао: "Е, сад твоји 'Солунци' могу да иду до бескраја. И ја размишљам да направим једну представу о Зејтинлику"... А ја сам баш тада одлучила да баш завршим с њом и пошаљем је у историју. Сазвала сам глумце, тешка срца, и казала им да сада можемо да играмо без проблема. Промениле су се друштвене околности, почели су отворено да "србују" и они који до тада нису смели да изговоре ни придев "српски". Али, рекла сам и ово: "Боље да се не мешамо с њима. Хајте да направимо опроштајну представу." Глумци су се сложили, свесни колико је представа била чиста, створена без икакве калкулације.
Иначе, у тој првој поставци играли су Бранка Зорић Васовић (у улози Милунке Савић), Тихомир Арсић, Гојко Балетић, Лепомир Ивковић, Бошко Пулетић, Драган Оцокољић, Синиша Ћопић, Радован Миљанић и Вукашин Савић. Случај је хтео да првом извођењу (125. по реду) на Великој сцени Народног позоришта присуствује патријарх Герман, а последњем, опроштајном патријарх Павле.
НАША саговорница, и данас се са узбуђењем присећа реакција публике свих тих година:
- Док смо спремали представу била сам под оптерећењем да ће је скинути, али је гледалиште већ на премијери реаговало невероватно: почели су јецаји, чули су се аплаузи на отвореној сцени, и то на неколико места. Први пут, када после окршаја са Бугарином, српски војник узвикне "Ово је моја земља", онда на излазак француског војника који прича о свом доживљају српске војске, а посебно при крају представе. Завршавала се изношењем заставе, звуцима "Марша на Дрину" и тихом прозивком оних који (ни)су преживели. Палиле су се свеће у шлемовима на сцени, певало "Господе помилуј" - што такође није било уобичајено у оно време. Још чувам реверс из Војног музеја, одакле смо позајмили пушкомитраљез "сентетјен" са Солунског фронта...
А на питање памти ли се како је на премијери реаговао творац ове приче Антоније Ђурић, Цисана Мурусидзе каже:
- Био је изузетно задовољан и често ми је говорио да сам направила нешто што ће дуго одзвањати у српским срцима. А ја, знајући за његове патње као политичког затвореника, великог страдалника и родољуба, увек бих помислила: "Кад би бар трећина Срба волела Србију као Антоније Ђурић, Србија би процветала..."
Препоручујемо
НОВИНА У НАЦИОНАЛНОМ ТЕАТРУ: Великани позоришта и на - шољама
30. 07. 2020. у 12:00 >> 03:13
ИГРАМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА И ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА: Ирфан Менсур о пројектима који га очекују
06. 08. 2020. у 11:36
ЦЕО ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ЈАВЕ И СНА: Три велика јубилеја Лазе Костића пролазе незапажено
26. 07. 2020. у 10:18
СПИСАК ЛЕПИХ ЖЕЉА: У Народном позоришту амбициозно се помиње двадесетак нових наслова
24. 07. 2020. у 11:17
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)