У СЛАВУ МОДЕРНИХ ХЕРОЈА: После портрета Асанжа, Челси Менинг, Арона Шварца, Шћепановић серију завршава Сноуденом

ЦИКЛУСУ слика названом "Хероји", посвећеном очувању сећања на значајне личности које су живот посветиле идеалима правде и слободе, београдски уметник Владислав Шћепановић, последњих месеци придодао је јунаке наших дана, главне актере афере "Викиликс".

Фото приватна архива

Преко друштвених мрежа, велику пажњу и ван границе наше земље, привукао је портрет Џулијана Асанжа (од чије мајке је сликару стигло признање да је веродостојно представио не само његов лик већ и карактер). Недавно је на "Инстаграму" Шћепановић представио и дело на којем је Челси Менинг.

Поред оснивача "Викиликса", чије изручење од Британаца још траже амерички судови, и жене осуђене на 35 година затвора јер је открила 250.000 америчких тајних дипломатских депеша и пола милиона војних докумената, познатих као "Ирачки и авганистански ратни дневници", наш уметник портретисао је и Арона Шварца. Пре него што му је изречена вишедеценијска затворска казна, овај интернет активиста и оснивач сајта "Редит", извршио је самоубиство.

- Овај део серије "Хероји" завршићу са Едвардом Сноуденом - открива, за "Новости", Шћепановић. - Ово четворо узбуњивача који су драстично уздрмали начин деловања дигиталног капитализма, симболизоваће догађаје покренуте цурењем информација.

Фото приватна архива

"Викиликс" је учинио доста на развијању свести о неприхватању "истина" корпоративних медијских магната, као и о потреби да свако покуша да заштити себе и своју приватност. Наравно, ово је тек почетак. Кроз сликање ових људи желим да пружим и свој допринос борби за слободу угрожену новим технологијама, у многим сегментима.

Иако критикује негативне последице усвајања нових технологија, уметник их истовремено и користи - свој рад промовише на свим друштвеним мрежама:

- Ослањам се на тактику "пропагандом против пропаганде", коју су својевремено започеле Џени Холзер и Барбара Кругер. Служим се свим доступним медијима да бих пренео своју поруку, субверзивну у односу на општеприхваћене вредности. Добра страна друштених мрежа је што сам преко њих представио рад широј публици, направио контакте широм света и договорио многе изложбе. Лоша ствар је што многи људи не разумеју шта гледају, тако да уметник мора да води рачуна како представља рад.

Дешавало се да неке слике које су у процесу настајања, а које је поставио на друштвене мреже, професионалци из медија објављују као завршне радове:

- Зато презентација радова на друштвеним мрежама захтева детаљно објашњење, слику рада у простору, као и видео-презентацију. Тек тада, донекле, рад може да буде на прави начин представљен. Али, то је само педесет одсто квалитета у односу на доживљај уживо.

Фото приватна архива

Рад који боље изгледа на друштвеним мрежама, него уживо, превара је.

Пандемија короне у последњем моменту утицала је да се одложи Шћепановићева изложба у Токију, планирана за ово лето:

- Рекао сам галеристи да отвори изложбу без мене, али он је инсистирао да дођем на отварање - прича уметник коме је услов за улазак у Јапан био четрнаестодневни карантин у Грузији, што му је било неприхватљиво. - Тако смо изложбу померили за април 2021. Затим у јуну, догодине, следи изложба у Музеју савремене уметности у Похангу у Јужној Кореји. Планови су велики и надам се да ћу наћи снаге да их спроведем и промовишем српску савремену уметност, нарочито на изложбама по свету.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације